Среда, 04.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
БИСЕРИ ПРИРОДЕ

Изазови Великог Рзава

Једну од најчистијих европских река, коју красе извори и врела, термалне воде, водопади и кањони, окружени зеленилом, угрожавају дивље депоније и градња мини хидроелектрана
Спрудови у кориту Рзава, Гуреши (Фотографије Завод за заштиту природе Србије)

Велики Рзав, воде бистре, чисте као „суза радосница” од подножја планине Мучањ до Моравице, одликују изузетне вредности геодиверзитета: извори и врела, термоминералне воде, кањони, слапови и водопади, бигрене акумулације… Све то ову планинску реку „препоручује” за Специјални резерват природе.

Завод за заштиту природе Србије започео је 2018. године истраживање, а до краја ове године биће урађена Студија заштите подручја Великог Рзава заједно са притокама. Прелиминарна површина предвиђена за заштиту је око 6.000 хектара.

Велики Рзав у селу Роге

На простору око Великог Рзава, испресецаном падинама и стрмим странама и увалама, образовала се мешовита вегетација листопадних шума. На мањим површинама јављају се заједнице четинара, односно смрче. Уз водоток расту врба и јова карактеристичне за брдске пределе са малим колебањем нивоа подземне воде. Храстове шуме у вишем појасу прелазе у букове.

– Са аспекта очувања птица, значајне су заједнице везане за клисурасте и кањонске делове реке и њених притока, као што су Бела река, Мала река, Катушница, Приштевица и Љубишница. То су пре свега воденкос, поточна плиска и водомар. Стене у селу Мочиоци представљају потенцијалну локацију за гнежђење и ширење колоније белоглавих супова са Увца, наводе су у извештају стручњака Завода.

Поглед на долину Великог Рзава са узвишења Градина

Посебну вредност истраживаног подручја чине два пара-гнездилишта сурог орла, једно у кањону Орловаче и друго на почетку клисуре Великог Рзава.

Дуж водотокова углавном су распрострањене букове и друге мешовите лишћарске шуме, што погодује бројним врстама попут шумске сове. Осим наведених, забележене су и друге врсте птица: мишар, сива сеница, плава сеница, бргљез, обични звиждак, зеба.

Истраживањем Великог Рзава, Малог Рзава и Беле реке укупно је забележено 13 врста риба (калифорнијска пастрмка, поточна пастрмка, липљен, двопругаста уклија, поточна мрена, скобаљ, кркуша, пијор, клен, вијуница, балкански вијун, бркица, пеш) и поточни рак, који опстаје само у води која је добра и за пиће.

Кањон Орловача – поглед са стене у засеоку Ојданићи

Велики Рзав настаје у селу Мочиоци, општина Ивањица, на око 900 метара надморске висине, спајањем безименог потока, врела Кадињача, Матиног потока и Јанчице (леви крак) и Пресечке реке (десни крак). У подножју крашког платоа Округлице и Зимовнике усеца у кречњацима импресивну кањонску долину. У Саставцима, након што прими Белу реку, сада са именом Велики Рзав, наставља ка северу са усецањем долине са изразитим кањонским деловима: од ушћа Љубишнице до Височке бање, Радошевски кањон, кањон Орловача (добро познатих љубитељима рафтинга).

Склоњен од свих путева, на крају Височког кањона, мало познат термални извор Височка бања привлачи љубитеље нетакнуте природе.

Мочиоци – где Рзав настаје

Пре улаза у Ариље на Рзаву се налазе плаже занимљивих назива: Урјак, Боса Нога, Жута Стена. Испод Босе Ноге је узак пролаз за чамце Соњине Чари, пролазан само при већим водостајима. Испод Жуте Стене је брана Шевељ, а после бране Рзав протиче кроз Ариље и на 62 километру свога тока улива се у Моравицу.

Једну од највећих претњи опстајању овог простора, како наводе стручњаци Завода, односно његовој очуваној природи, представљају планови (и отпочете активности) у вези са изградњом деривационих мини хидроелектрана (МХЕ) дуж читаве долине Великог Рзава и његових притока.

Долина Мале реке

У вези с тим израђен је Извештај о утицају хидроелектрана и МХЕ на састав и структуру живог света. Извештај је резултат анализе Програма управљања рибарских подручја као јавних докумената, и додатних истраживања која су спроведена у Лабораторији за хидроекологију и заштиту вода Природно-математичког факултета Универзитета у Крагујевцу.

Нажалост, уочене су и дивље депоније дуж корита једне од најчистијих река Европе.

Корито Великог Рзава код Височке бање

У Сврачкову, десетак километара од Ариља, бистар и неукроћен пробија се Велики Рзав готово неприметно кроз клисуру чија је лева страна претворена у градилиште. Највећи део десне обале реке у зони будуће акумулације, која би требало да обезбеди трајне залихе пијаће воде за Чачак, Ариље, Пожегу, Лучане и Горњи Милановац, још увек је под буковом и храстовом шумом.

Будуће језеро пуно тога ће потопити у дужини од око девет километара и ширини од 600 метара. И док једни сматрају да Рзав неће изгубити много изградњом бране и вештачког језера, други су мишљења да је могло и без ове вредне инвестиције која је планирана седамдесете године прошлог века, јер ће: „довести до трајног уништења реке и биљног и животињског света у околини”. 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.