Среда, 04.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Правила кучкарског лобија

Пси су разни – велики, мали, расни, удомљене луталице – и они се некако природно групишу. Јурцају једни за другима, обрћу се, преврћу, скачу… Видиш да уживају у својој игри. Истина, дође некад до сукоба, неки се наљути па почне да режи или да напада. Ту ускачу газде и смирују их, успостављају ред. Само у том свету се све некако брзо реши
Анђелко Васиљевић

Лоби као реч код старог доброг Вујаклије не постоји, али у данашње време као да нема сфере живота у којој нема лобија. У новим интернет енциклопедијама пише: „Лобирање је израз који у најширем смислу означава активности којима се нека организација, најчешће држава, настоји уверити да прихвати одређену политику. Назив за појединце и групе којима је заједничко лобирање за исти циљ јесте лоби.” Свугде у свету постоје и закони који регулишу лобирање, одређујући правила кад, где и како се сме лобирати. Тако је и код нас.

Има један озбиљан лоби који је ван свих ових дефиниција и закона, који постоји и који функционише на сасвим други начин – „кучкарски лоби”. То свакако није лоби који се може на било који начин дефинисати, то је свет који живи паралелно са свим осталим. Постоје правила која се поштују, иако има и оних који их не поштују. Да покушамо да завиримо и откријемо шта се ту дешава.

Свако ко има пса има оне редовне обавезе шетње, које не могу да се прескоче ни кад је напољу снег ни кад је температура 40 степени. И у тим ситуацијама кучкари се срећу и друже. Обавезно је и скупљање онога што љубимци остављају. Ту је „лоби” јасан. Одмах се упозорава онај ко то не поштује да је пас обавио своју физиолошку потребу и да се то скупи. Ту се некад развију расправе, има оних баш бахатих који се не обазиру, али и то је живот.

Пси су разни – велики, мали, расни, удомљене луталице – и они се некако природно групишу. Јурцају једни за другима, обрћу се, преврћу, скачу… Видиш да уживају у својој игри. Истина, дође некад до сукоба, неки се наљути па почне да режи или да напада. Ту ускачу газде и смирују их, успостављају ред. Само у том свету се све некако брзо реши.

Невероватно је како они сами умеју да одреде своје место у групи – када ће да се прикључе, када да узмакну, да се склоне... Како у томе свему нема љутње, само неке природне радости. Ту има и посебних односа, неки се више воле, више радују једни другима, неки се само помиришу и оду. Када се сретну велики и мали пас може да се деси и проблем. Истина, велики баш „не региструју” мале, а мали баш јуре на велике, поготову мужјаци.

Најчешће се не деси ништа. Само се оњуше и велики оде, али некад и није тако. Ипак се зна ко је од великих паса опасан, па се газде умешају, склоне оне мале или велике затегну на повоцу (ово се не односи на опасне расе, оне нису у овој причи).

Фантастично је како се у њиховом свету односи регулишу на природан начин, а човек је ту само да благо интервенише и буде спреман на сваку ситуацију.

Овај лоби функционише у парку. Парк је место где се сви они сусрећу и друже и организују своје односе. Парк је отворен 24 сата и свака, назовимо је интересна група, има своје време када долази. Тако пси постају група која се познаје и која поштује своја правила. Ту су и неки власници које воле да их почасте псећим слаткишима. Пси их савршено препознају и лете ка њима јер знају да ће бити награђени. То је посебан доживљај, то је чиста радост. Волела бих да их има сваки парк.

Има ситуација кад се неки пас изгуби. Једноставно се занесе и негде одлута. То је знак за узбуну. Сви присутни крећу да га дозивају и траже. Свако одлази на неку страну у нади да ће га баш тамо пронаћи. Најчешће се и нађе, а некада и пас сам оде својој кући – било је разних доживљаја и прича. Има и оних тешких прича, кад се псу нешто догоди, кад се разболи или повреди, и ту увек сви учествују и покушавају да помогну.

У парку има и псећих љубави. Једноставно се неки обожавају. Има и оних који се баш не воле, али и то се некако превазиђе. За емотивни мир изузетно је важно да се у парк не доводе женке у терању, јер то може да изазове тешку патњу код мужјака.

Окупљени око својих паса, власници постају део њихове заједнице. Пси су их увели у „лоби” и шта год да вам треба – ту су они да помогну. Да сазнате све шта се у дану догодило, довољно је да дођете у парк. Вести су оно што се догађа љубимцима, али и оне друге. Сама чињеница да сте се нашли у овом друштву значи да му припадате и да преузимате права и обавезе који ту владају.

Посебан је овај „лоби”. Нема никакве везе с оним што је дефиниција лобија, али он то на неки свој посебан начин јесте. Утицајан је и постоји само у кучкарском свету. Ако имате пса, добро је да се у њему нађете.

Уредница на Првом програму Радио Београда

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Minja
Ja sam imala divnog psa, skoro 14 godina, i redovno sam ga šetala i UVEK pokupila 'proizvod njegovog minulog rada', ali sad kad gledam neke neodgovorne vlasnike kako se naprosto ogluše i kad im neko skrene pažnju, ili kad puste da psi gaze cveće po parkovima (na Tašmajdanu su uništili na stotine sadnica lavande, a sa tim i sav trud radnika gradskog zelenila) jer ih ne kontrolišu nego puptaju da jure i po dečijim igralištima, dok vlasnici stoje i "druže se ". Gde je tu odgovornost?
RAJA
Ljubitelj sam životinja. Taj lobi o kome govori autor nije,ono o čemu treba govoriti. Ne mogu više da očistim baštu od mačijeg izmeta niti da operem obuću članovima porodice od izmeta pasa koji je na svakom koraku. Toliko o odgovornosti vlasnika kućnih ljubimaca i njihovoj kulturi za čistiji grad.
Dule
Ovo je samo dodatak OPŠTEM HAOSU u kome živimo. A najžalosnije mi je kad vidim kako se dečica valjaju po travi koja je prethodno ,,zađubrena,, psećim izmetom...
Mara
Све што је ауторка текста описала је можда тачно, не знам немам куче (имам унуче) и нисам заинтересована за држање животиње у стану.Комшиница са спрата испод пушта куче да сатима лаје на тераси,понекад и у ходнику зграде по десетак минута.Псећи лоби се окупља на игралишту и травњаку испод мог прозора,пси лају,власници се друже и повремено надвикују са љубимцима и то некад потраје сатима,а догађа се се у било које доба дана и ноћи.Буде ме,будили ми унуче,деконцентришу ме док читам...
Јаблан Боровић
Велики сам противник поседовања туђих живота, да тако кажем. Сва та бића која лицемерно називамо "љубимци" нису изабрала своје "власнике" нити такав живот. "Флатке наказе" попут оних малих мутираних стоврења која ропћу док ходају, без могућности да увуку језик, у сасвим неудобном телу који су последица мрачног инжењеринга стварања раса, опомињу колико је та врста поседовања сурова. Живот(иња) као украс, као привезак,.. као нешто наше, не своје у своме. Животиње морају бити слободне и своје.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.