Понедељак, 02.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Наратив о Сребреници

​Није исправно да се тврдње о нечему износе или намећу другима, чак и претњом санкције, зато што их је изнео одређени субјект, па макар то био и суд. Уместо тога, те тврдње су прихватљиве, нарочито када су судске, само ако почивају на ваљаним форензичким доказима и правној аргументацији. Наравно, све то подразумева и потребу осуде злочинаца те искрено људско поштовање према онима који су стрељани и према њиховим породицама
Новица Коцић

Београдска „Политика” је била и остала велики лист, па зато оно што у њој буде забележено деценијама после има своју вредност и може бити ослонац истраживачима разних тема. Једна од таквих тема је текст из „Политике”, под насловом „Једна је Русија”. Аутор др Орхан Драгаш је у тексту написао следеће: „Кремљ је ових дана још једном ставио паралелу између Сребренице и области Донбас, упозоравајући да масакр у малом босанском граду 1995, пресудом Међународног суда правде проглашен за геноцид над муслиманима, може бити поновљен над становништвом у источној Украјини”.

Оно што је у тексту привукло моју пажњу као судије са преко 20 година судијског стажа, јесте чињеница да се каже да је Међународни суд правде догађаје у Сребреници из јула 1995. прогласио геноцидом. Истина је да је то рекао наведени суд, али је такође истина да је он то рекао ослањајући се искључиво на пресуде Трибунала у Хагу. А ту, у тим пресудама наведеног трибунала, и настаје сав проблем. Наглашавам то зато што, за разлику рецимо од светих књига било које монотеистичке религије, које садрже тврдње у које људи верују не због истинитости њихове аргументације и постојања доказа већ напросто зато што верују у њих, пресуде сваког суда такође садрже тврдње. Међутим, тврдње судa, да би их прихватио рационалан човек, морају бити поткрепљене ваљаним форензичким доказима и ваљаном правном аргументацијом.

Све то је непоправљиво изостало у свим пресудама Трибунала у Хагу у вези са Сребреницом, што говорим са пуном људском и професионалном одговорношћу, уз напомену да сам о овоме од 2016. године до данас написао две књиге. Уместо, дакле, форензичких доказа и ваљане правне аргументације, у свакој од тих пресуда све се свело на голе тврдње да је у Сребреници наводно извршен геноцид и да су наводно стрељане хиљаде Бошњака (без навођења њихових личних имена). Но, када се погледају форензички докази све је правно неваљано у тим тврдњама. Другим речима, очигледна је контрадикција између форензичких доказа и тврдњи Трибунала у Хагу. Казано у најкраћем, суштина ове контрадикције огледа се у следећим круцијалним питањима на која нема истинитог одговора у пресудама Трибунала у Хагу.

Прво питање односи се на чињеницу да трибунал није утврдио стваран број становника у Сребреници у јулу 1995. године. У званичном документу општине Сребреница (број 01-05/94 од 11. 1. 1994. године), доступном у хашким доказима, председник тадашњег Председништва општине Сребреница у званичном обраћању Заводу за статистику Р БиХ пише да је то број од 37.255, али у напомени додаје да то не би требало давати на увид међународним организацијама, јер тадашња сребреничка власт у комуникацији са тим организацијама „калкулише са бројем од 45.000 становника”.

Форензичка важност претходно реченог је у томе да је Међународни комитет Црвеног крста почетком августа 1995. регистровао да су из Сребренице избегле 35.632 особе, што је за 1.623 мање од укупног броја од 37.255, колико становника је имала Сребреница према наведеном званичном документу од 11. 1.1994. године.

Друго питање од којег напросто беже пресуде Трибунала у Хагу јесу хиљаде војника из бошњачке борбене колоне погинулих у борбама против српских снага. Треће неразјашњено питање је тачан број бошњачких војника који су се у борбеној колони пробили до територије под бошњачком контролом. Ипак, судија О Гон Квон је у предмету против српског генерала Винка Пандуревића рекао да је Пандуревићева одлука да отвори коридор „спасла животе хиљада босанских муслимана”.

Када је реч о доказима заснованим на ДНК, који су за Трибунал у Хагу имали пресудну улогу за тврдње о наводно хиљадама стрељаних Бошњака, у јуриспруденцији и форензичкој медицини је познато да узимање ДНК узорака од неког живог лица и њихово упоређивање са ДНК узорком лица које је преминуло, може бити од помоћи само у идентификацији тог лица. Међутим, ДНК не може одговорити на кључно питање на који начин је дошло до смрти, да ли у борбеним дејствима или стрељањем.

И најзад, када је реч о броју стрељаних треба рећи да форензички докази прикупљени од стране Трибунала у Хагу говоре да је у сребреничким догађајима из јула 1995. извршен ратни злочин против ратних заробљеника, а не геноцид. Ово је неопходно нагласити зато што форензички докази говоре да се само за 442 ексхумиране особе може непобитно тврдити да су стрељане, јер су имале повезе преко руку или очију. Томе треба додати и доказе о 627 особа које имају повреде од фрагмената метака или метала, што може бити последица стрељања, али и смрти у борби. Код 505 ексхумираних тела постоје повреде од метака, што такође може бити последица стрељања, али и указивати на смрт у борби. Оно што се у хашкој терминологији назива „случајевима”, којих има 1583, су само делови тела за које су форензички стручњаци трибунала констатовали да се у 92,4 одсто њих не може утврдити узрок смрти.

Узимајући у обзир све претходно речено, може се закључити како није исправно да се тврдње о нечему износе или намећу другима, чак и претњом санкције, зато што их је изнео одређени субјект, па макар то био и суд. Уместо тога, те тврдње су прихватљиве, нарочито када су судске, само ако почивају на ваљаним форензичким доказима и правној аргументацији. Наравно, све то подразумева и потребу осуде злочинаца те искрено људско поштовање према онима који су стрељани и према њиховим породицама.

Судија Окружног суда у Бањалуци

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

češnjak
Prije rasprave o forenzičkim nalazima mora se znati nešto o načinu i vremenu pronalaska tijela. Neka od tijela srebreničkih žrtava su pronalažena u tri masovne grobnice, znači, dvostruko bagerima prekopavana, sakrivana godinama. Zašto bi se to radilo sa tijelima stradalih u borbama, minskim poljima i međusobnim sukobima? Da nije vršen zločin skrivanja i prekopavanja tijela ova priča je mogla biti gotova još 1996. i 1997. To nisu skrivali ni Englezi, ni Alija, ni NATO već institucije RS.
Zoran
Samo vi ucite decu da vam odu iz Srbije.
Krcko
Dali je moguce pokrenuti postupak pred medjunarodinim institucijama za utvrdjivanje tacnog broja stradalih u Srebrenici u Julu 1995? Juce je na vestima javljeno da je Direktor Memorijalnog centra u Srebrenici tamo sahranio svog oca koji je poginuo 1992. Ovaj slucaj bi mogao da bude povod za jedan takav postupak.
Bob Petrovich
Za genocid je bitna NAMERA da se jedna etnička grupa uništi KAO TAKVA. To je UN Konvencija o genocidu. U protivnom, svaki sukob u kome se gine bi mogao biti predstavljen kao genocid. Streljanje zarobljenjih neprijateljskih vojnika je ratni zločin a ne genocid. Činjenica da su žene u generativnom periodu i deca evakuisana iz Srebrenice govori protiv interpretacije da je postojala tobožnja namera da se uništi etnička grupa kao takva. To je smisao zakona o verbalnom deliktu u slucaju Srebrenica.
Саша Микић
Нажалост у свим памфлетима (намерно сам одабрао тај назив) се не помињу основне ствари што се тиче Сребренице. Као прва да су жене, деца и старци ЕВАКУИСАНИ из Сребренице. Као друга да су у Сребреници остали само војноспособни мушкарци и као треће да су били потпуно наоружани у зони, која је требало да буде демилитаризована и о чему је требало да води бригу холандски батаљон Унпрофора. Да не помињем да се не говори да су из те демилитаризоване зоне вршени напади на околна села и чињени злочини.
Леон Давидович
Реч геноцид је злоупотребљена из разлога политичке пропаганде јер злочин који се догодио у Сребреници не одговара дефиниције геноцида по одредбама УН већ реално одговата великом злочину. Ни велики злочин не умањује одговорност оних који су били на дужностима према којима су били обавезни да све држе под контролом.Да је злочин могао бити наручен говори и пример да је једа од директих организатора злочина осуђен на 20 година, а пуштен после издржане 3. Могао је злочин организовати по нруџби?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.