Среда, 04.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

У канадском реду за милостињу

Поздравила је ме учтиво, одмах приметих да нема нагласак, да није имигрант. Била је видно нервозна, а ја помислих да бих ја, који сам овде мање од годину дана, требало да будем нервозан, а не она која је овде рођена. Рекла је да живи сама, иако је то нисам питао а бонови би јој помогли да купи унуци поклон за Божић.
(ЕПА ЕФЕ - А.С.)

Половином децембра у Едмонтону, главном граду канадске провинције Алберте, обично напада много снега, а увек и без изузетка, јако је хладно. Температуре падну до минус 30 а када дува ветар хладноћа достигне и 40 степени испод нуле. То су температуре које нису намењене људском роду и на које не могу да се навикну чак ни они рођени и одрасли овде, а камоли ми који смо овде дошли силом прилика, углавном као зрели људи.

Једног таквог хладно и снегом затрпаног децембарског дана, мало пре краја радног времена, у канцеларију коју сам делио са колегом из Камбоџе, ушла је шефица. Није било уобичајно да она тек тако, без најаве, бане у канцеларије нас нижих службеника. Зато сам се мало тргао, као у војсци, умало да устанем од стола и по пропису да је поздравим.

Рече нам да сутра почиње „Крисмас биро” и да би било добро да сутра или прекосутра, зависно од распореда, један дан помогнем. Наравно, одговорио сам а она ми је дала адресу на коју треба да одем. Окренула се и уз учтив поздрав отишла из моје канцеларије.

(Пиксабеј)

Није ми пало на памет да одбијем, мада нисам имао појма ста је „Крисмас биро”  и шта треба да радим.

Било је прошло мало више од четири месеца од кад ме је та иста шефица интервјуисала и понудила ми овај посао који није био нешто посебно плаћен, али мени је тада много значио јер сам добио прилику да имам какву-такву сталну плату и да започнем неку каријеру у послу за који ми се чинило да знам радити и у фирми у којој можда могу и напредовати.

Колега из Камбоџе је видео мој збуњен поглед док сам читао цедуљу са адресом, мало се насмејао и објаснио ми: „Крисмас биро” је млађа сестра наше организације која сваке године два месеца пре 25. децембра, католичког Божића, дели помоћ у виду бонова за храну у износу који зависи од бројности породице.

(Пиксабеј)

Помоћ се дели онима који немају никаква или врло мала примања да би им се помогло да Божић проведу у радости. Десетак дана пре Божића, закупи се канцеларија, обично у центу града и почне подела помоћи онима који нису раније стигли да је приме преко поше или који нису испунили формулар са молбом за помоћ.  

То је традиција већ неколико деценија у овом граду, каже колега Камбоџанац. Разумео сам. Оне које овде зову „мање срећни” ми смо звали сиротиња и социјални случајеви, а помоћ коју „Крисмас биро” дели код нас се обично звала милостиња. Муслимани на Балкану нешто слично раде у време Курбам Бајрама.

Рано ујутру очистим снег са ауто који је током ноћи прилично нападао, и запутим се на адресу коју ми је дала шефица. Видим да је адреса у центру града поред луксузног хотела “Вестин”. Једва нађох паркинг који сам папрено платио, а испред канцеларије која још није била отворена видим ред од педесетак промрзлих људи који су стајали у реду у нади да ће добити помоћ за храну.

Док пролазим поред тих људи видим да су углавном белци и Индијанци. Уђем унутра, поздравим се са човеком кога сам знао из виђења и он ми укратко објасни шта се очекује од мене да радим.

(Пиксабеј)

Имам свој сто, странка из оног реда уђе, седне преко пута мене и да ми неку легитимацију, обично возачу дозволу, а ја копирам име, презиме, адресу у формулар, поставим још нека питања наведена у истом формулару (број чланова породице и месечна примања). Потпишем испуњен формулар предам га странки и упутим је за други сто где од колеге добија бонове за храну сходно броју чланова породице.

Једноставно је, нико се не одбија, нема потребе за доказом колика су примања, верује се на реч. Мало сам био нервозан да нешто не забрљам. Дође први, ја обавим све по упутству, он узе испуњен и потписан формулар и без поздрава пређе за други сто да добије бонове.

Трајало је пет-шест минута а све прође исто и са наредних пет странака. Углавном су сви били промрзли од чекања напољу, смркнути и кратко одговарали на постављена питања. Све је било брзо и ефикасно.  

Кад сам већ почео рутински да све радим преко пута мене седе жена у раним педесетим годинама и даде ми легитимацију. Поздравила је ме учтиво и одмах приметих да нема нагласак, да је овдашње, да није имигрант.

Била је видно нервозна, одговарала на кратка питања са нервозним осмехом. У једном тренутку ја помислих да би ја, који сам овде мање од годину дана, требало да будем нервозан, а не она која је овде рођена.

Иако је одећа на њој била стара изгледала је прилично уредно. Рекла је да живи сама, иако је то нисам питао. Бонови за храну помогли би јој да купи унуци поклон за Божић.

(Пиксабеј)

Климнем главом, дам јој потписани формулар и кажем јој да иде за други сто где ће добити бонове за храну у вредности од 25 долара. Израз лица јој је био као да није била сигурна да ме је добро разумела па затражи да поновим. Поново јој кажем да само узме формулар и да ће за другим столом добити 25 долара.

Пружам јој формулар, она га узе, гледа ме као да још није сигурна да ће добити те паре. Кад је напокон узела формулар изненада зграби моју шаку и пољуби је. Не сећам се да ме је ико тако изненадио. Толико сам био неспреман да било какву њену реакцију да ме је комотно могла тако и ошамарити.

(Пиксабеј)

Тргнуо сам руку тако јако да умало нисам пао уназад са столице. Она поче да се захваљује, а ја, онако изненађен и пренеражен, покушавам да јој објасним да јој не дајем ја те паре него „Биро”. Није вредело, она наставља да се захваљује стално понављајући да због моје доброте сад може да купи унуци поклон.

Напокон је устала и настављајући да се захваљује отишла до другог стола да узме свој ваучер за храну. Следећа странка је већ спремна а ја у себи помислим да би ми пријала пауза, зграбим јакну и изађем напоље да нађем тихи угао заклоњен од ветра и пушећи проведем на миру пет минута.

У то време сви медији били су препуни прича о рату, беди и страдању и свему другом што је снашло моју напаћену и распарчану земљу, о мојим слуђеним, збуњеним, потлаченим и пониженим земљацима.  

Нигде у тим истим вестима и новинама нисам могао да прочитам колико милостиња од 25 долара значи једној жени која је запослена и то у земљи која је већ неколико година проглашавана као једна од три најбоље земље за живот обичних људи.

 

Лука Б. Баракоз, Едмонтон, Алберта, Канада

 

 

Пишите нам
 
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  [email protected]
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика 
 
 

 

Коментари52
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoran
Ovi povratnici sa zapada bi isto mogli da pisu u "Moj zivot u inostranstvu". Stranac si u Srbij, i to prilicno. Odemo mi u Srbiju, isteram ja kola, i dok se probijem kroz neasvaltirani puteljak po blatu i po parkiranim kolima....zna da potraje. I tako sam malko zasao pored jednog drveta, jer uska ulica, izlazim da vidim kako da se iscupam i na glas kazem: Ovde ces da zavrsis neki posao. To cuo komsija koji radio u Austriji i tu u penziji i dovikuje mi: Ja to stalno pricam.
ET iz Ontarija
Meni se bas svideo ovaj tekst. Covek je opisao svoju prvu godinu u Edmontonu. Nisam stekla utisak da je hteo da kuka ili da se breci. Treba i imati petlje, pa napisati nesto za Politiku. Sto se tice prognanih lica iz BH i Hr, ja se i dan danas stidim toga kako ih je Srbija docekala. Pa dobro je da im je bar Kanada nekako pomogla da vrate izgubljeno dostojanstvo.
Mirko
Što se tiče prognanih iz Hrv,BiH i Kosova može se reći da ih je Srbija dočekala izvanredno. Pogotovo sa obzirom da su prosečne plate u Srbiji tih godina bile oko 50 evra. Slobodno zamišljaj Kanadski doček bilo koga dok su im plate 50 evra( i ima dosta nezaposlenih)
Retrobgd
Iznenadili ste me Vašim komentarom.Kakvo to lose iskustvo imate zbog docekivanja izbeglica iz BIH i Hrvatske ?Žao mi je.Ja imam veoma tople price pune zahvalnosti zbog briznosti i pomoci koju su dobili izgnani od svih nas koji zivimo u toj istoj Srbiji.Ja se secam nase solidarnosti i odricanja.Nazalost,secam se i pojedinacnih ruznih i bahatih ponasanja samih izbeglica gde su mislili da Srbija treba da im nadoknadi sve sto su izgubili i jos vise.Ali to je ipak izuzetak,verujem kao i kod vas.
Zoran
Niko nema pravo da rusi mit o blagostanju na Zapadu! Sramota.
Kneda
Simpatična pričica. Ne znamo šta je posle bilo. Da li je gospodja uspela da kupi šta je naumila?
Dusan Martinovic
@DanicaAntićNama ste se naotimali sve sto smo stekli u cetiri generacije sa malim belim papirom " u ime narod" da bi uselili novokompone generale proizvedene na brzinu cija deca su prodavala to isto za milione na Dedinju I Senjaku da nepricam kako su Slovenci otimali po Dorcolu citave zgrade dude se ljudi I nista. Ako hocete pravo mi smo ziveli od MMF a pa se to krvavo vracalo cuvenom formulom "Stezanje Kaisa". Senlucili po Zapadu sa "narodnim" parama. Zavrsili ste ratom 90 za podelu plena.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.