Понедељак, 02.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
АКТУЕЛНО: РЕКРЕАЦИЈА НА ПЛАНИНАМА

Између уживања и опасности

Пре сваког похода алпинисти аматери требало би добро да проуче терен на који су пошли и да о маршрути обавесте чланове породице и пријатеље, јер те информације биће од велике помоћи спасиоцима, ако ствари „крену по злу”
(Фотографије: Pixabay, Димитрије Остојић и архива ГСС)

После проведеног викенда или само једног дана на планини градски човек се враћа у своју средину одморан, с обновљеном енергијом и напуњених батерија. Али не врате се сви само с лепим успоменама, авантура у природи зна да прерасте у праву мору. Неко се изгуби, повреди док скија, залута у подземној јами.

На срећу, када се било шта у планини непредвиђено деси, ту су обучени спасиоци Горске службе за спасавање који годишње, од пролећа до зиме, имају око хиљаду интервенција ове врсте. Увек или готово увек са срећним крајем.

Искусни професионалци

Ови искусни професионалци упућени су у све тајне које може да има један спуст скијашком стазом, сасвим наиван и обичан излет, шeтња кроз шуму или пећину. Зато су њихове препоруке злата вредне за све оне који овог пролећа и лета желе да Копаонику, Старој планини, Мирочу или Маљену дају предност у односу на море.

Не треба већ унапред бити заплашен и кренути на пут с руксаком на леђима и срцем у петама, али треба бити свестан опасности и предупредити их. Несреће се дешавају, а разлози за то су веома разноврсни. Од тога да неко одлази у планину неприпремљен и с неадекватном обућом до тога да падне мрак, умор превлада и више нико не зна како да дође до правог пута. Дешавају се и кише, и олује, и снег који уме да завара траг и најискуснијим скијашима и бордерима.

Временске прилике су чест узрок невоља, па увек треба мислити о добром заклону. Ако настане грмљавина, дрвеће, врхови и стене нису добра заштита. Треба се чувати и од сунца и УВ зрачења, и пазити где се стаје, јер може доћи до одрона камена. У пролеће па све до средине јесени ту су и крпељи, али могући су и непријатни сусрети са животињама: змијама, вуковима, медведима, зависно од планине на којој се налазимо. Стручњаци саветују да у таквим ситуацијама треба надвладати инстиктивну жељу да се побегне и покушати удаљити се што мирније, не показујући ни страх, ни агресију.

Добра опрема неопходна за безбедност у стени

Владимир Каћурић из Горске службе спасавања Србије каже да је спасиоцима најважније да од људи који их позову и траже помоћ покушају да сазнају што прецизнију локацију на којој се налазе. Или ако зове забринута породица, треба да члановима ГСС што прецизније каже место на које се упутила особа која је нестала.

Неки од нас су оспособљени да особу која се изгуби телефоном наводе да се врати на неки утабани пут или стазу, која води ка неком насељеном месту. Понекад нам се дешава и да управо тим „телефонским навођењем” завршимо комплетну акцију спасавања. То је искључиво могуће ако особа која нас је позвала није повређена, није уплашена и има макар неко знање о локацији на којој се налази. Ако било шта од овога није тако, наша територијално најближа екипа спасилаца креће у акцију спасавања. Десило нам се прошлог лета, на пример, да смо морали акцију спасавања да почнемо телефоном, јер је већ пао мрак и почињала је киша и јак ветар, како би планинаре аматере, који су се изгубили наводили да нашој екипи крену у сусрет и да их што пре евакуишемо с планине. Срећом, све се добро завршило – каже Каћурић.

Када ће се и на ком месту јавити проблем нико са сигурношћу не може знати ни предвидети, па су спасиоци Горске службе на дежурствима на најопаснијим местима, нарочито током зимских месеци, јер највише повреда има међу скијашима.

Како раде спасиоци? У припреми акције спасавања много тога мора да се узме у обзир: да ли је дан или ноћ, какав је терен где се тражи нестали, ко је човек који се изгубио или повредио, да ли је искусан планинар или рекреативац.

Једна од скоријих акција у којој је учествовао већи број спасилаца била је пред крај децембра прошле године на Бељаници. Тражили смо младића и девојку који су се изгубили, а били су планинари аматери. Потрага је срећом завршена, али је трајала од рано ујутро до касно увече. Први проблем је било што ни њихова породица није знала да нам каже куда су тачно кренули, нити путању којом планирају да иду. Морали смо на разне начине да се довијамо да бисмо добили информације о њиховом кретању. Осим нас, у овој акцији спасавања учествовали су и припадници војске, полиције, мештани села у којима смо их тражили. Била је зима, њихови телефони су били недоступни још од претходног дана. И ту је завршетак акције био успешан – подсећа Каћурић.

Владимир Каћурић

Припреме пре поласка

Понекад, истина ретко, изгуби се и цела породица. Наш саговорник прича како су прошло пролеће и лето упамтили по неуобичајено великом броју интервенција: у највећем броју случајева радило се о људима који су се на планини повредили или изгубили.

– Имали смо породице које су кренуле заједно да планинаре, али се дешавало да се један члан породице повреди, а други члан позове Горску службу и заједно сачекају наше спасиоце. Последњег викенда у августу, прошле године, имали смо укупно 18 интервенција и пружили помоћ за око 30 људи. За нас ово и није било велико изненађење, јер последњих дана у августу приметно се повећао број људи на планинама у Србији. Планина Рогозна, рецимо, никада није била посебно занимљива туристима, а сада је и тамо пуно људи који планинаре, возе бицикле, траже смештај. То је уједно и велики изазов за нас, јер се људи губе, повређују приликом шетње по планинским стазама. Зато ми апелујемо на све да се добро припреме ако одлазе на планину, обавезно понесу адекватну одећу, воду, храну – поручује наш саговорник.

Сваки савет увек садржи препоруку да би пре сваког планинарења људи требало добро да проуче место где планирају да се крећу и да увек обавесте некога од породице и пријатеља куда су отприлике планирали шетњу и обилазак планинских стаза. У случају да се особа изгуби, такве информације Горској служби знатно олакшавају потрагу и скраћују време.

Двеста педесет активних спасилаца

Горску службу спасавања сачињава око 250 активних спасилаца, од којих су многи искусни планинари, високогорци, алпинисти, спортски пењачи, спелеолози, рониоци, скијаши и параглајдеристи. Обучени су за акције претрага на планинама, указивање прве помоћи на скијашким стазама, проналажење угрожених и евакуацију са стена и ледених падина, из пећина и јама, с високих зграда у случају пожара.

С пуном батеријом мобилног

Одлазак у планину зими је знатно опаснији. Тада раније пада мрак и то знатно отежава било какве претраге. Такође, зими постоји и опасност од смрзавања, а то никако не треба занемарити. Зато треба проверити проходност путева, гориво у резервоару и напуњену батерију мобилног телефона.

Шта обавезно понети? Довољно хране и воде, ћебе и додатну одећу, али и лопату, каблове за акумулатор, уже за вучу, спреј за подмазивање и одмрзавање, свеће, упаљач, лампу.

Пронађена, па запрошена

Из невоља се изроде познанства, пријатељства, па чак и љубав. Један од спасилаца је пре неколико година упознао девојку која му је на првом састанку рекла да је неколико година пре тога имала неку повреду и да су јој помагали спасиоци Горске службе спасавања. Наравно, није знала ни како се зову ни како данас изгледају. Како би показао колико му се допада, спасилац је замолио колегу да му нађе тај извештај, да би јој детаљно описао све шта се тада тачно догодило. Девојка је била дирнута овом пажњом, није одолела удварању и тако је добила спасиоца – за цео живот.

Телефон за помоћ

С ким год да идете, увек се јавите некоме да кажете где идете, који вам је план пута, кад планирате да се вратите, шта планирате да посетите, апелују спасиоци. Ако ипак залутате, Горску службу спасавања можете позвати телефоном 062 46 46 46, а постоје станице у Београду, Новом Саду, Нишу, Крушевцу, Бору и Новом Пазару.

Обезбеђена и гондола на Златибору

Одскоро спасиоци обезбеђују и гондолу на Златибору, где је недавно одржана вежба евакуације, уз учешће 46 спасилаца који су за око два сата успели да безбедно скину и пребаце на копно све људе који су се налазили у кабинама. Учествовали су тимови за спасавање с воде, као и спасилачки тимови који су се кретали између стубова по сајли инсталације гондоле, улазили у кабине и евакуисали путнике и даље их транспортовали ка центру Златибора, истиче Владимир Каћурић из Горске службе спасавања Србије.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милош
Постоје бројни бесплатни програми за теренску навигацију на паметним телефонима, који се не ослањају на мапе са интернета, него их држе у локалу, па раде и без сигнала и ван домета. Кад би људи посветили мало времена упознавању са тим програмима, ГСС би имала посла само при повредама – у ком случају пошаљете ГСС-у координате „у метар“ где је повређена особа.
M
Bog blagoslovio spasioce! Avanturisti, pamet u glavu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.