Субота, 18.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Уродњавање језика

Срђан Печеничић

Месецима слушам и читам о Закону о родној равноправности и нервирам се. Ни на крај ми памети наравно није да имам било шта против равноправности жена и мушкараца, ни на крај ми памети није ни да оправдавам било какво насиље над слабијима, али ничим не успевам да оправдам то што се овим законом најављује насиље над српским језиком.

Пошто се обично руководим ставом „у се и у своје кљусе”, села сам и прочитала текст закона. Кључни захтев који се тражи/подразумева овим законом јесте захтев који је стављен у наслов овога текста: процес уродњавања мора се спровести на свим нивоима – и то поновљено 12 пута.

Реч уродњавање не постоји ни у једном од шест прегледаних речника српскога језика (Речник САНУ још није стигао до У), а није ни могла да буде записана, јер је превод енглеског израза „Gender mainstreaming”.

У закону стоји: „Акционим планом одређује се спровођење мера утврђених Стратегијом кроз процес уродњавања, утврђује се начин сарадње међу социјалним партнерима, дефинише се план извештавања удружења грађана одређених за спровођење мера из акционог плана” (члан 15, став 3), а „удружење јесте добровољна и невладина недобитна организација заснована на слободи удруживања више физичких или правних лица, основана ради праћења, остваривања и унапређења одређеног заједничког или општег циља и интереса” (члан 6, став 20).

После овога се мора поставити питање како су, и зашто, влада и скупштина без икакве задршке стале иза закона који су замислили и чије ће спровођење надгледати чланови неке невладине организације. Је ли то Србија постала нечија приватна држава, само ми то још нисмо схватили?

А сад о почетном мотиву за писање овог текста. Готово сви разговори о закону укључивали су и ставове о члану 25: „Органи јавне власти дужни су да континуирано прате остваривање родне равноправности у области друштвеног живота за коју су надлежни, примену међународних стандарда и Уставом гарантованих права у тој области, употребу родно осетљивог језика у називима радних места, положаја, звања и занимања, као и да, у оквирима својих надлежности, воде политику једнаких могућности за жене и мушкарце.”

Нећу понављати већ у медијима навођене примере који, како је лепо показано, можда представљају „родно осетљив језик”, али засигурно поништавају дефиницију језика коју смо сви научили у нижим разредима основне школе, а која каже: jезик је средство споразумевања. О каквом споразумевању је реч ако ја обавестим „Стигла је дописница”, а ви се запитате да ли је то особа или отворено писмо; ако радосно кажем „Ево нама нове психолошкиње и социолошкиње”, а ви се запитате како се можете обрадовати некоме коме у представљању звони само -олошкиње. Јасно је да овако насилно уведен „родно осетљив језик” поништава кључну реч у датој синтагми – језик. Уз то, сваки говорник српског језика осећа да наставци у којима доминирају Ш и Њ готово увек имају погрдно значење.

На крају закон, утешно, каже: „Примена родно осетљивог језика из члана 37. став 1. тачка 4) подтачка (3), као и из члана 44. став 3. овог закона ступа на снагу три године након доношења овог закона.” Да ли ће током наредне три године жена са дипломом у којој пише „дипломирани филолог српског језика и књижевности – мастер” морати да нострификује диплому? Да ли ће запрећеним новчаним казнама бити кажњен онај који не разликује докторку наука и колоквијалну докторку (лекарку), или је једна од њих докторица?

И још ово: кад се, колоквијално, или у цртаним филмовима, представљају говорници страних језика, ми – према језичкој мелодији и начину артикулације појединих гласова – непогрешиво препознајемо о којем је језику реч. Једино српски језик, и санскрт, каже Тагоре, имају језичку мелодију која се не може свести на линеаран низ тонова.

Ауторкиње, министаркиње и ине -иње и -олошкиње сада прете да то пониште, да униште душу српског језика. Зато поново подсећамо да (апокрифно) завештање Стефана Немање каже: „Народ који изгуби своје речи престаје бити народ.”

Грозда Пејчић,
Београд

Коментари24
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

SG
Vama je normalno da se persira - obraća nekome U MNOŽINI???? A nije vam normalno da se žene zovu u ženskom rodu???? OKkkkkejjj
Ljilja K.
Kad je bila ona serija o Iliji Pevcu (igrao Danilo Lazović), nisam mogla da se načudim kako je bilo moguće da komunisti menjaju jezi na način na koji su to činili. Ni danas ne razumem kako je moguće da je u Rečnik ušlo da se "do viđenja" piše spojeno, a "dobrodošli" odvojeno. Sada shvatam da politika daje sebi za pravo da utiče na promene u jeziku. Vidim to i u stranim jezicima. Nisam baš sigurna da to može da opstane na duže staze.
petar
Uvek sam bio za ravnopravnost na svim nivoima drustva, ali ovde se radi o izvesnim evopskim Lobi-Strujama koji pokusavaju da nametnu i to "Urodnjavanje" zamalo da dpdam sumanuto. Jedan primer; u Francuskoj jedan deo profesora posto poto kao neka sekta hoce da nametne a ministarstvo zabranjuje. Emilia Cerovic pesnik,na svojoj FB stranici, moli da je niko ne zove pesnikinja, spisateljica, prevodiljica sve je rekla
Milan...
Iza teznje za stvaranjem «rodno osetljivog jezika» koju namece Brisel, stoji prikrivena namera briselske birokratije da se zadrze I prodube stvarne drustvene (klasno determinisane) razlike I nejednakosti izmedju muskaraca I zena. Ukidanje klasno odredjenih drustveno-ekonomskih nejednakosti izmedju muskaraca I zena ne postize se uvodjenjem nekakvog «rodno osetljivog jezika», vec korenitim ukidanjem kapitalistickih drustvenih odnosa koji reprodukuju takve nejednakosti I diskriminaciju.
Бранко Ср'б Козаковић
Све је било за похвалу до "санскр(и)та" и "завештања Стефана Немање" (без обзира на то што је у загради подвучено да је апокрифно, сасвим је сувишно). Изузев тога, подржавам изнети став.
Рђосав
- добро, зна се да iе "Завештање" измислио песник-национал-романтик Миле Медић. А што се Санскрта тиче, да iе уместо "српски" речено: словенски iезици - и то би било исправно. Етимолошки речници изводе корен све до Санскрта - у Merriam-Webster имате пример за медведа: bear, што се доводи у везу са боiом (мрка, brown) а упоредно се наводи да на руском та реч потиче директно из Санскрта: mad - мед, и vad - iести, дакле: медвед iе honey-eater, обiашњава ВВебстер...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.