Уторак, 03.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Свака друга плата мања од просечне потрошачке корпе

Синдикати подсећају да трошкови живота расту, а више од милион људи прима око 48.000 динара месечно, од 2,2 милиона запослених
Анђелко Васиљевић

Просечна потрошачка корпа у Србији овог фебруара (најновији податак Министарства трговине) вредела је 74.892 динара. Од јануарске је била већа за 422 динара, а у односу на фебруар 2020. порасла је за 2,8 одсто. Минимална потрошачка корпа била је готово упола нижа од просечне – 38.354 динара, али је, како показује статистика, за 213 динара била виша у поређењу са минималном јануарском потрошачком корпом.

И поред тога што се држава хвали константним растом зарада, како наглашава Душко Вуковић, потпредседник Савеза самосталних синдиката, просечна нето зарада обрачуната за фебруар 2021. износила је 62.280 динара, што је ипак за око сто евра мање од вредности просечне корпе.

– За покриће нове просечне потрошачке корпе у фебруару ове године било је потребно 1,20 просечних плата. То је само доказ да је Србија и даље земља неједнакости, а овамо нам непрестано говоре како расте просечна зарада. Шта нам то вреди ако знамо да милион људи у Србији прима око 48.000 динара месечно, од укупно 2,2 милиона запослених? При том, трошкови живота стално расту – подсећа Вуковић.

И др Нада Новаковић, научни сарадник Института друштвених наука, наводи да је држава важан фактор вођења политике расподеле и доходака.

– Ово конкретно значи да је она битна и код одређивања минималне цене рада, од које се не може нормално живети у Србији. Поред удружења послодаваца и синдиката као социјалних партнера, држава је најмоћнији преговарач у томе. По правилу, а последњих година нарочито, диктирала је висину минималца. Његова висина (тренутно 330 евра) нижа је него у Кини и Камбоџи и испод је нивоа достојанствене или правичне накнаде за рад. Од те зараде не може нормално да се живи, а прима је 350.000 радника – подсећа др Новаковић и додаје да је у још тежој ситуацији 70.000 радника који не примају ништа за свој рад.

Сем тога, дискутабилно је и орочавање минималне цене рада на период од две године, јер представља још један начин њеног обезвређивања и понижавања радника.

– Држава тако ни не покушава да исправи „криву Дрину”, то јест праксу да је минималац постао најчешће исплаћивана зарада за већину радника, а не само привремено решење за послодавца – наглашава она.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета, подсећа на податак да 50 одсто људи у Србији има примања мања од 49.000 динара, колико иначе износи медијална зарада, а то значи да сваки други грађанин прима мање од вредности просечне потрошачке корпе.

– Ситуација би се поправила када би се обезбедило више посла и веће плате, да људи могу да раде и зараде. Плате ипак не могу да се повећавају тако брзо, али је срећа што нам је у последњих неколико година инфлација била релативно скромна – напомиње проф. Савић, и додаје да нико не може да очекује да се све промени преко ноћу, набоље, нити да влада буде најбољи и највећи послодавац. Сматра ипак да власт бар не мора да говори народу како је ситуација сјајна, јер није.

Коментари21
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Evroskeptik
Potrosacka korpa se racuna za porodicu od 3 clana a ne pojedinca, a u porodici rade dve odrasle osobe. Dakle minimalna potrocacka korpa po clanu je 38000: 3=12700 dinara, a prosecna oko 25000 po clanu. Za cetvoroclanu porodicu minimalna korpa je 51000, a minimalna zarada 65000(2×32500), za prosecnu korpu 100000, a prosecni porodicni prihodi 130000.Dakle, cetvoroclana porodica u kojoj dvoje rade nije vise egzistencijalno ugrozena.
nikola andric
Relatiranje ''plata'' sa potrosackom korpom pravno znaci relatiranje potrazivanja (obligaciono pravo) prema poslodavcu po osnovu ugovora o radu. Obligacioni odnosi relatiraju LICA (fizicka i pravna) u medjusobne odnose. Svojina pak relatira LICA i STVARI (pokretne i nepokretne) u medjusobne odnose. Zbog toga se stvarno pravo razlikuje od obligacionog. Cudno je da to nikako ne ide u srpske glave. Zbog toga se i imovina mesa sa svojinom. U imovinu svakako spadaju i potrazivanja.
1+1+1+13=16/4=4
Prosečna plata ništa ne govori kada je prisutan sve veći jaz između zarada "radnika" i "šefova", koji se sve više produbljuje. Gramzivost je uzela maha-ko može uzima skoro sve, tako da radnici, posebno mlađi, moraju da odlaze tamo gde mogu da zarade dovoljno za život, a ovde ostaje pohlepna "elita", starci i pusta zemlja.
Милан Панић
Одмах иза партократије је "килава" ("буразерска") уместо реалне пореске политике. "Заштићени медведи" се не дирају а управо код њих су најизраженији сваковрсни облици утаје пореза. Ако се ту придода одсуство сваког вида економичности тамо где се за то даје "пример за углед" а то је врх и око врха, онда је овакво најблаже речено таворење и даље увећавање хиперзадуживања константа-вероватно до неизбежне "тачке прелома".
Милан Панић
Док се у српском друштву не сатре "канцер" партократије-ништа од свих ових прича. Ево какве страшне последице ствара "метастаза" поменутог: За 10,100,1000 итд буквално измишљених партократских радних места и позиција ("масно" спонзорисаних) треба намаћи гомилу новца.Одакле? Одатле што ће се зараде држати "на леду" и разноврсним "харачима" намицати за исплате. Тим прекомерним наметима се оптерећују и приватници што даље често условљава мизерне наднице у том сектору. Зачарани паклени круг.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.