Понедељак, 02.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Зелено време Европе

Откако је миграциона криза потиснута у други план, еколошка питања отворила су нови фронт борбе између либерала и деснице, а Зелени су, као нова нада политичке левице и центра, добили улогу својеврсног антидота националистима и популистима

Откако је просперитетни део Европе питање климатских промена и загађења поставио у врх својих приоритета, партије Зелених у незадрживом успону узимају гласове традиционалним странкама чија доминација слаби.

Некада радикалан, социјално једносмеран покрет је у последњој деценији еколошка питања са маргине убацио у средиште, другим темама проширио поља свог дејства и значајно допринео сеизмичким померањима на политичкој плочи континента.

Откако је миграциона криза потиснута у други план, еколошка питања отворила су нови фронт борбе између либерала и деснице, а Зелени су, као нова нада политичке левице и центра, добили улогу својеврсног антидота националистима и популистима.

У Европском парламенту, у коме су присутни од 1984, данас имају готово десет одсто посланика, што је успон од 47 процената. Кључно су допринели да се заустави налет десних популиста.

У Немачкој су на изборима за ЕП добили 20 одсто гласова, у Француској 13,5 одсто и постали најпопуларнија странка код бирача до 35 година, у Британији су узели 12 процената.

Свесни да еколошка питања не могу да се решавају унутар националних граница, Зелени су први који су, још фебруара 2004. у Риму, формирали Европску зелену партију. Остале политичке федерације, које су данас окупљене у ЕП, тек потом су следиле пример тадашњег окупљања 34 националне странке Зелених.

У парламенту подељеном на две највеће формације – центар десницу и центар левицу – данас су Зелени група која утиче на сваку одлуку, која је кључно допринела да нови блок крајње деснице буде гурнут на четврто место.

„Ми смо јаки у Европском парламенту, али не претерујмо. Са десет процената добијете утицај, али они и даље могу да одлуче да владају без вас и то је оно што најчешће чине”, сматра Филип Ламбертс, копредседник Зелених у ЕП.

Да ли то значи да је утицај Зелених прецењен, како стално покушавају да представе европски десничари којима су Зелени црвена крпа у кориди?

Њихов успон је непорецив. Рачунају на то да данас све странке говоре о екологији, али држе да су они оригинал, а други копије. И док други прихватају њихове агенде, Зелени проширују сопствене и полако се примичу политичком центру.

Да их бирачи доживљавају само као активисте, а не као озбиљну странку, резултат би био маргиналан. А није. На локалним изборима по Европи 2020. забележили су велике успехе па имају градоначелнике Лиона, Стразбура, Марсеја, Бордоа, Даблина, Ахена, Келна, Бона... Њихови блиски савезници држе Барселону, Будимпешту и Варшаву. У Хрватској су на најбољем путу да узму Загреб и начине први озбиљан продор на југоистоку Европе.

Данас су као мањински партнери у националним владама Аустрије, Белгије, Црне Горе, Финске, Луксембурга, Републике Ирске, Северне Македоније и Шведске и седе на седницама кабинета пет чланица ЕУ.

Лидерка немачких Зелених Аналена Баербок нуди генерацијске промене и у трци за место новог канцелара после повлачења Ангеле Меркел је у значајној предности у односу на кандидата владајућих конзервативаца из ЦДУ–ЦСУ Армина Лашета и још озбиљнијој према кандидату социјалдемократа Олафа Шолца. Зелени су већ у владама покрајина Хесе и Баден-Виртенберг.

Традиционални партнери Зелених, попут социјалдемократа, широм Европе дуго су били на силазној линији, па су настале и зелено-црне коалиције: некада радикални активисти прагматски су се окренули сарадњи и са странкама центра деснице, али увек уз услов да се прихвате њихове агенде које укључују биотехнологију и климатски неутралну инфраструктуру.

Успеси социјалдемократа у Шпанији и по скандинавским земљама уливају центру левици нови оптимизам који би Зелене вратио њиховом природном хабитату и – имајући у виду значај еколошких питања у развијеним економијама – Зеленима дао улогу коју је некада имала социјалдемократија.

Под њиховим притиском Европска унија је најавила „Зелени договор” по коме би ЕУ до 2050. требало да буде ослобођена штетних емисија угљен диоксида и да близу трећине својих фондова потроши на борбу против климатских промена и заштиту човекове средине.

Нови прагматизам Зелених, својеврсна мешавина активности цивилних друштава и етаблираних партија, очигледно има одзив, мада су неке њихове одлуке неочекиване. Попут подршке забрани ношења исламских покривки за главе муслиманки у школама Аустрије, или противљења трошковима које је ЕУ издвојила за борбу против пандемије.

Највећи проблем Зелених је што су и даље европски северозападни феномен где очито лакше шире нову свест о свакодневном животу: шта јести, како се обући, како путовати, како се грејати. У јужној, централној и источној Европи фокус је на економији и запошљавању.

Иако је Будимпешта добила зеленог градоначелника, на истоку континента њихова агенда не занима много ни политичаре ни грађане. Гвоздена завеса континенталних подела живи у некој трансформисаној форми.

Пољска није за Брисел послала ниједног зеленог законодавца, а заједно са Естонијом, Мађарском и Републиком Чешком покушавала је да блокира европски „Зелени договор”.

Ипак, у земљама које не познају историјске легате борбе против нуклеарних електрана, што је била одскочна даска Зелених, ствари се полако мењају. Зелени највећу подршку имају међу млађим, универзитетски образованим професионалцима.

У Србији су то управо они који највише напуштају земљу, али срећом их замењују обични људи који све теже дишу, којима прети да остану без воде за пиће и наводњавање, којима ће одузети куће и земљу ради ризичних технолошких поступака ископавања ретког метала.

У Италији, као и у Шпанији, могли би да направе значајан успех на европским изборима 2024. Но, главна упоришта и даље остају Немачка и Француска које би могле да испуне жељу да се Зелени у наредном саставу Европског парламента броји троструком цифром.

Пандемија је показала колико су неопходне промене у политици. Пандемија ће проћи, а кључна климатска и еколошка питања са агенде Зелених остају. „Социо-еколошка трансформација” је неизбежна. Зелено време Европе се приближава.

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари23
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милан...
Код еколошких покрета битно је уочити њихов критички став према индустријском друштву, при чему је најважнији аспект те критике онај који захвата суштину друштвених односа, указивањем да они воде не само краху тог друштва већ и могућој катаклизми човечанства. У тој димензији еколошки покрети указују на суштину друштвених односа, а не само на проблем заштите природе. Стога еколошка проблематика постаје политичка проблематика, а еколошки покрети теже да постану и политички покрети.
Deus
Zeleni pokreti su najobicnija podvala. U pitanju su u sustini levicarske agende koje su takodje vid manipulacije drustvom. Levicari nam uvek prodaju pricu kako nam je drzava neprijatelj a desnicari kako nam je neprijatelj negde preko granice. I jedna i druga agenda na Zapadu sluze za homogenizaciju etnicki sve sarolikijeg drustva radi njegove kontole.
Sasa Trajkovic
Европа је одавно требало да поцрвени од стида али како су морал и етика одавно прогнане са запада као нешто ДЕ моде... Зелена агенда је само прање савести али и много више од тога то није питање само еклологије већ и економије... да појасним Кинеска и Руска технологија се проглашавају за "прљавом" и самим тим непожељна дакле није конкуретна западној... друго Европа је у кризи морала и идентитета нема више политичких идеја које они нису компромитовали... сада друштво треба хомогенизовати.
ObicnaBaba
Ume li neko da izracuna po drzavama KOLIKO KO u procentima ucestvuje u zagadjenju zivotne sredine i da to LEPO OBJAVI SVETU pa da se onda vidi KOGA cemo da pritiskamo. Ovako GALAMA oko zagadjenja je SAMO jos jedno sredstvo da se zagorcava zivot malim drzavama celog sveta. NAMA prete zatvaranjem termolekrtana a ONI NEMILICE RASIPNICKI trose energiju i stvaraju nevidjene kolicine otpada od obicnog djubreta do radioaktivnog otpada.
Бен
Градоначелник Франкфурта је “Зелени” град тешке индустрије који загађује као цијела СРБИЈА.Холанђани возе бицикло па ипак по глави становника загађују заједничку атмосферу три пута више него Срби.Излазност на последњим градским изборима у Француској гдје су “зелени” освојили неколико великих градова је 30% па се доводи у питање легитимитет тих избора.Зелена прича је актуелна да се не говори галопирајућем порасту криминала,исламског фундаментализма ,50милиона незапослених пост ковид итд

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.