Понедељак, 02.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

За жену је здравији природни порођај од „царског реза”

Преовлађује стручно мишљење да би број оперативних порођаја требало смањити са 40 на 15 одсто. – То што је свако десето дете превремено рођено представља оптерећење за здравственим систем
Фото Д. Јевремовић

Србија има стални тренд пада стопе рађања, а статистика показује да у нашој земљи у просеку по жени на свет долази 1,48 малишана, док је за одржавање популације у држави потребно да тај број износи 2,1.

Године 1950. бележено је рађање 30 беба на 1.000 становника, 1970. године 18 деце на хиљаду становника, 2012. око 9,3 малишана, а прошле године 9,3. Према препорукама Светске здравствене организације, позитивно прво искуство рађања један је од најбољих начина како може да се повећа стопа рађања и сигурно мотивишу жене да добију више деце.

Ово ће бити једна од тема Европског конгреса о порођају, који почиње данас и траје до 29. маја у онлајн формату и на којем ће учествовати стручњаци из целог света.

Професор др Љиљана Мирковић, чланица Научног одбора конгреса, истиче да су кључни проблеми код нас у овој области то што Србија нема прецизну статистику превремених порођаја, абортуса, царских резова, односно регистар рађања.

– Београд је требало да буде домаћин овог скупа уживо, али је то одложено из епидемиолошких разлога, па ћемо бити домаћини 2023. године уколико буде добра ситуација с ковидом 19. Угостићемо више од хиљаду гинеколога-акушера и бабица из целог света. Одлука о одржавању конгреса у Београду донета је на конгресу у Торину 2019. у конкуренцији великих европских градова, једногласном подршком Научног одбора. Презентацију Београда у Торину као домаћина конгреса помогао је Конгресни биро Туристичке организације Србије – наглашава професорка Мирковић.

Ипак, и у онлајн формату на конгресу ће се говорити о важним темама, свим аспектима безбедног, стручног и хуманог односа акушера и бабица према жени која се порађа. Конгрес се посебно бави смањењем бројем царских резова, превремених порођаја, примени анестезије, надзором здравља фетуса и мајке као најважнијим изазовом Европске уније, који би требало да побољша демографску слику Европе у погледу наталитета.

– Повећање наталитета је примарни циљ. Важно је смањити смртност трудница и деце приликом порођаја. Циљ је да се обезбеди хумано и најстручније окружење свакој жени која дође на порођај, а уједно смањити проценат царских резова и превремених порођаја. Добро је када нека земља бележи до 15 одсто царских резова укупно, а све преко тога се сматра непотребним. А код нас тај проценат иде и до 40 одсто, иако немамо прецизну статистику. Боље је за жену да се породи природним путем, него царским резом. Када је жена порођена царским резом, следећа трудноћа јој је угроженија зато што има доста проблематично ураслих постељица у зид материце. Могу да се јаве велика крварења и у свету је ту најчешћи узрок смрти породиља. Анализе у неким земљама су показале да деца која су рођена на „царски начин” више имају проблема с аутоимуним болестима и аутизмом – напомиње професорка Мирковић.

Наша саговорница напомиње да нас у земљи неће бити довољно ако се настави тренд нерађања и исељавања из државе и да је важно да се више ради на спречавању такве појаве.

– Свако десето дете је превремено рођено, што представља енормно оптерећење здравственог система. Желимо и да се уведу најновије методе за надзор стања жене и фетуса приликом порођаја. У скандинавским земљама се порођаји раде и у кућним условима, а код нас се о томе не размишља – додаје професор др Мирковић. 

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ljubica
@ Aleksandra Pa ti vadi zube bez anestezije, mnogo krace traje, a mogle bi i neke sitnije operacije slepo crevo, zucna kesa i slicno in vivo .
Баба
Ако нешто крене наопако током порођаја треба пустити да се заврши на "природан начин" ??...губитком и мајке и бебе ????? Нико не ради секцију из "уметничких" разлога већ да спаси и мајку и дете
Aleksandra
Uh naprotiv. Ovde bas govore da je carski rez u 15% slucajeva neophodan, pa kao takav i treba da se radi.. sve preko 15% je zakazan porodjaj pa samim tim i carski rez, sto je ludilo. Licno poznajem nekoliko zena kojima je porodjaj zakazan i kao takav obavljen carskim rezom bez bolova ili pocetka porodjaja prirodnim putem. Upravo ta razlika u procentima 25:15 % sto zajedno cini 40% u korist namernog carskog reza je opterecenje za zdravstveni sistem i nije potreban vec je hir.
Ljubomir Ćulibrk
Prirodni porođaj je zdraviji i za samo dete, ne samo porodilju. Prilikom porođaja dete preuzima bakterijsku i drugu floru od majke. Zato i postoje delimično epidemije alergija, imate problem dobrim delom zbog manjka prirodnih pratećih mikroorganizama normalnog i zdravog ljudskog organizma. Ogromna količina bakterija je u našem sistemu za varenje, pomaže u funkciji istog i sprečava pojavu patogena ( dobar deo kožnih alergija je prouzrokovan poremećajem istog). Isto važi i za reproduktivni sistem.
Stoyan A
Јесте али ако би се жена породила природним путем онда би је то болело. Нико није луд да трпи болове.
Sima
Ni lice buduce,ponosne majke u drustvu Srbije.......

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.