Четвртак, 05.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Недостатак радне снаге повећава плате у САД

Током пандемије je много родитеља, а посебно много мама, донело одлуку да напусте посао. Томе треба додати и дислокацију многих радника који су напустили велике градове, а статистика показујe да је пандемија убрзала одлуке многих да се пензионишу
(EPA-EFE/Cristobal Herrera-Ulashkevich)

Специјално за „Политику”

ЊУЈОРК – Моја пријатељица ми је недавно испричала да је њена зубарка још прошле године имала проблема да нађе раднике. Зубарка је дошла до закључка да су узроци коју су утицали на одлуку да се радници не врате на посао билe обавезе према деци која нису могла да буду у школи због пандемије, страх да ће добити ковид ако се врате на посао и чињеница да су били економски обезбеђени због примања владине новчане помоћи. Такође, приметила је, за људе са децом предшколског узраста повратак на посао захтевао би велике издатке повезане са чувањем деце, било у приватном аранжману или у обданишту.

Скорашње укидање многих ковид 19 рестрикција и поновно отварање великог броја фирми у Сједињеним Државама, актуализовали су овај проблем. Утисак је да много послодаваца може попунити радна места само ако понуде веће плате и боље бенефиције у поређењу с онима пре пандемије. Понуда радне снаге и даље је ограничена због страха од заразе вирусом, владиних новчаних додатка незапосленима и изазова повезаних са бригом око укућана. Претпоставља се да је много родитеља током пандемије – посебно много мама – донело одлуку да напусти посао. Томе треба додати и дислокацију многих радника који су током протеклих годину дана напустили велике градове. Такође, статистике показују да је пандемија убрзала одлуке многих да се пензионишу.

„Да се разумемо. Проблем у Америци није у томе што незапослени радници примају хитне бенефиције од додатних 300 долара недељно током ове стравичне пандемије. Проблем је у томе што превише послодаваца у Америци експлоатише своје раднике, исплаћујући им наднице без бенефиција које нису довољне ни да их прехране”, изјавио је прошле недеље на „Твитеру” Берни Сандерс, највећи заговорник минималне зараде од 15 долара по сату.

На жалост Сандерса и његових присталица, захтев за минималне зараде од 15 долара нема велике шансе да буде одобрен од америчког Сената. За сада савезна минимална зарада остаје 7,25 долара на сат мада виши минимални нивои постоје у 29 држава и Округу Колумбија.

Међутим, недостатак радне снаге може довести до повећања најнижих плата, ефикасно подижући минималну зараду. Компаније које се суочавају са недостатком радне снаге нуде бонусе и веће почетне зараде како би привукле нове запослене.

„Амазон”, „Кастко” и „Таргет” добровољно су повећали зараде последњих месеци како би достигли или премашили зараду од 15 долара по сату. Они, услед ширења, морају да запосле нове раднике. „Амазон” је недавно саопштио да ће на неким локацијама понудити бонусе од 1.000 долара за потписивање уговора као део напора да се запосли 75.000 радника са просечним платама од 17 долара на сат, што је два долара више од уобичајене почетне зараде у Амазону. Такође, компанија је прошлог месеца најавила да ће повећати зараде до три долара на сат за више од пола милиона радника, што ће коштати „Амазон” више од милијарду долара.

Власник „Олив гарден” – „Дарден ресторани” – обавестили су почетком ове године да ће повећати зараде по сату за око 20 одсто радника на најмање 10 долара на сат, укључујући и напојнице. Други послодавци постају креативнији: крафт пивара „Догфиш хед” у Делаверу нуди гајбу пива новим запосленима, наводи „Њујорк тајмс”.

„Макдоналдс” је објавио прошле недеље да ће повећати плате по сату за просечно 10 одсто за више од 36.500 радника у радњама које су у власништву компаније, што ће просечну сатницу до 2024. подићи на 15 долара на сат.

„Тако бел” појачава бенефиције, укључујући 12 недеља родитељског одсуства и 4 недеље плаћеног одмора за генералне менаџере, наводи „Ресторан бизнис”.

Аналитичари из „Голдман сакса” сматрају да радници с нижим приходима побољшавају преговарачку моћ на тржишту рада захваљујући додатним 300 долара недељно. Они очекују да ће неусклађеност између понуде и потражње радне снаге потрајати и током лета и у кратком року повећати зараде за више од 3 одсто, али да ће се оне смањити до средине септембра у већем делу Сједињених Држава. До тог успоравања раста зарада могло би доћи чак и пре с обзиром на све већи број држава, предвођених републиканцима, које најављују крај недељног додатка од 300 долара.

Ковид 19 је променио свет. Шта нас чека после пандемије? Да ли ћемо се вратити на стари начин живота или не? У својој књизи „2030: Како ће се највећи трендови данашњице сударити и преобликовати будућност” аутор Мауро Ф. Гиљен, професор најугледније америчке школе економије „Вортон” и један од најистакнутијих светских стручњака за глобалне трендове, укључујући анализу како ће ковид 19 појачати и убрзати сваку од ових промена, предвиђа да ће до 2030. године заживети оваква „нова стварност”:

– Биће више робота него радника

– Биће више рачунара него људских мозгова

– Биће више валута него земаља

– Биће више глобалног богатства у власништву жена него мушкараца

– Средња класа у Азији и Супсахарској Африци надмашиће САД и Европу заједно

– Глобалну економију ће први пут у модерној историји покретати потрошачи који нису са Запада

– Биће више бака и дека него унука

Савет овог чувеног професора, недавно именованог за следећег директора пословне школе „Кембриџ”, гласи: уместо да се фокусирамо на један тренд – климатске промене или пораст нелибералних режима – размотримо динамичку интеракцију између низа сила које ће се сусрести на једној прекретници, 2030, која ће, у добру и у злу, бити тачка без повратка.

Ново радно место – узимање бриса

Интересантно је поменути да је криза јавног здравља створила нова радна места. То су, према извештају Си-Ен-Би-Сија, узимање бриса у циљу тестирања ковида 19 у болницама, старачким домовима, фабрикама и канцеларијама (плата до 45 долара на сат); пружање кућне неге Американцима оболелим од ковида 19 (до 25 долара на сат); позиви зараженим особама да би им се пружио савет и организовало тестирање (до 25 долара на сат); проверавање температуре на аеродромима, спортским стадионима, ресторанима, школама, компанијама итд. (до 25 долара на сат); помагање полицајцима који испитују жалбе кршења социјалног дистанцирања и других правила повезаних с ковидом 19 (до 30 долара на сат); производња и инсталација екрана, штитова и преграда од плексигласа које предузећа и школе морају да поставе ако желе да безбедно приме студенте, раднике и купце (до 20 долара на сат); производња маски за лице (до 18 долара на сат) и техничка подршка у видео-платформама коју пружају „Зум” специјалисти (до 25 долара на сат).

 

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Мики
Ма само кад у Америци није у питању нестручност, неискуство, неправедност, незахвалност и дискриминација шефова последњих петнаестак година. Велико хвала председнику Доналду Трампу и људима који су били уз њега и довели економију до веома високог степена у ком нема провизије код брокера путем интернета приликом купопродаје акција (хартија од вредности).
sasa
Molim te, gde si otvorio racun za kupovinu bez provizija.
Petrovic (NJujork)
NIJe tacno !! gdja Gordana moguce nije ekonomista, bolje da ne pise tj ne prepricava clanke i probleme koje NE razume. Ovako ce ljudi da dodju do pogresnih zakljucaka. Kako NEdostatak radne snage povecava cenu rada kada je NEzaposlenost i dalje 6.1% ? Smanjuje se NEzaposlenost ali NEjednako po drzavama. Ukida se dodatna nadoknada za nezaposlene zbog covid pandemije i ljudi traze nove poslove. Problem poslodavaca je sto ne mogu da nadju onaj profil koji ima treba u datom momentu i onda vise placa
Katarina V
Ne mora neko da bude ekonomista da bi pratio vesti sa cinjenicama iz oblasti ekonomije. Sta u clanku nije tacno? Statistika? To se lako moze proveriti, bar u danasnjem svetu. Stopa nezaposlenosti se nije promenila? Inflacija nije porasla? Bajdenov skorasnji govor na tu temu vas demantuje. Vasa zapazanja su generalna i uglavnom neprecizna, ili netacna. Bilo bi dobro da procitate ceo tekst, a ne samo naslov i koristite uljudniji ton u pisanju, cak i ako ste zaista ekonomski ekspert.
LaCosta
Kada se uporedi sa evropom, stvarno je sramota drzati minimalnu platu na tako niskom nivou i hvaliti se kako imas uspesniju ekonomiju. To je tacno polovina od minimalca u Nemackoj.
Milos miokovic
........ neznam' ali familija se javlja, kaze nikad gore u SAD........
Mike Kovian
L.A., e jesi me nasmejao, svaka čast!
L.A.
Jeste li sigurni da Vam je familija u AMERICI? Da nisu u onoj Juznoj?
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.