Понедељак, 02.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Чији је Вархељи комесар

Поједине дипломате оптужују сада Вархeљија да је сувише попустљив према захтевима Бугарске иако они не би смели да условљавају отварање преговора. Исте критике, које почивају на ставу да је комесар преосетљив на интересе Мађарске, а не Европске уније као целине, користе се и за однос према Србији због блиских веза са Орбаном који је себе прогласио творцем концепта „нелибералне демократије”

Бити мађарски комесар у ЕУ није лак посао када је његов премијер осведочени десни националиста и отворени критичар либералних вредности и Европске комисије.

Уз репутацију да је велики лојалиста Виктора Орбана, да је и конзервативнији иако није члан његове странке, комесар за суседство и проширење Оливер Вархeљи својевремено није у Европском парламенту добио двотрећинску већину коју је накнадно обезбедио писаним одговорима на питања посланика.

Дочекан са нескривеним симпатијама у Београду и Бањалуци, бивши мађарски дипломата склопио је мало пријатељстава у Бриселу јер се сматра да кад год може протура сумњиву агенду свог бившег шефа у Будимпешти и других мистериозних клијената.

Такве сумње оснажене су његовом идејом да се отварање приступних преговора Северне Македоније одгоди на неодређено време, све док се не укине блокада Бугарске. То би представљало ударац влади премијера Зорана Заева и подстицај повратку националистичког бившег премијера Николе Груевског који је побегао за – Мађарску.

Европска комисија је 2018. предложила отварање приступних преговора са Албанијом и Северном Македонијом, наредне године поновила је позитивне оцене али онда је Савет Европе – који има коначну реч – због промене методологије коју је захтевала Француска одложио давање приступног статуса.

Пошто је Северна Македонија испунила све услове, укључујући и болну промену имена као уступак Грчкој, чинило се да је рампа подигнута. Скопљу и Тирани стигао је позив за отварање приступних преговора.

Изгледало је да нема разлога да се не испуне обећања дата премијеру Заеву, али на сцену прошлог новембра ступа Бугарска блокадом приступног процеса. Тадашњи премијер Бојко Борисов, придружени члан десничарског језгра ЕУ које чине Мађарска и Пољска, захтева да се прво рашчисте билатерални конфликти око „спорних” питања идентитета и језика. Софија оспорава македонски језик као „дијалект” бугарског и жели да Скопље призна „бугарско порекло” македонске нације.

Поједине дипломате оптужују сада Вархељија да је сувише попустљив према захтевима Бугарске иако они не би смели да условљавају отварање преговора. Исте критике, које почивају на ставу да је комесар преосетљив на интересе Мађарске а не Европске уније као целине, користе се и на однос према Србији због блиских веза са Орбаном који је себе прогласио творцем концепта „нелибералне демократије”.

Вархељи, дипломата који иза фасаде углађености крије необуздану грубост и агресиван приступ проблемима, овакве критике одбацује и истиче да је током прве године рада у Европској комисији од 26 комесара он, после Валдиса Домбровскиса, комесара за трговину, имао највећи број разматраних питања.

Но, сумње да Вархељи покушава да прогура агенду иза које се крије Орбан, појачане су наговештајем да би Албанија могла сама да продужи европским путем, а да би Северна Македонија поново била остављена на спруду.

„Уколико поново улетимо у тешкоће са Северном Македонијом, што значи да неуспешно покушавамо да постигнемо обострано прихватљиво решење између Бугарске и Северне Македоније, онда је питање да ли можемо да напредујемо само са Албанијом”, каже комесар.

У време када су народи западног Балкана све дубље разочарани процесом проширења уније, што је све појачано касном доставом вакцина против ковида 19, разбијање дуета са Албанијом и враћање Северне Македоније на побочну стазу додатно би појачало евроскептицизам читавог региона.

Премијер Заев, суочен са бугарским запрекама које Вархељи подупире, понавља да се његова земље неће одрећи националног идентитета по цену неуласка у ЕУ. „Не треба нам Европска унија уколико би цена била одустајање од македонског језика и идентитета”.

Вархељијева иницијатива показала се као проблематична у мери у којој је и понашање Орбана који је крајем прошле године претио ветом и кочио изгласавање новог седмогодишњег буџета ЕУ јер је унија приступ својим фондовима покушала да услови стањем демократије у проблематичним државама као што су Мађарска и Пољска.

Званичници ЕУ сматрају да је Северна Македонија на путу ка преговорима остварила много више од Албаније. Немачка и Словачка су прве одлучно саопштиле да се не слажу са ставовима комесара за проширење.

На недавном састанку амбасадора на коме је тема био западни Балкан, ниједан од десет учесника није поменуо Вархељијеву идеју. Комесар за спољне послове Ђузеп Борељ јасно је саопштио да Европска комисија није за одвајање пакета Северне Македоније и Албаније.

„Вархељи није толико незрео или неспретан да не зна да је својим сталним порукама да земља мора да нађе решење са Бугарском како би започела преговоре са ЕУ директно стао на страну Софије и заправо поновио њихов званични став”, пише у коментару скопски „Слободен печат”.

Вархељи свакако нема потенцијал да сам реши бугарско-македонски спор, таква одлука пре свега припада председавајућем ЕУ или немачком председавању Саветом Европе, које истиче овог месеца и наслеђује је Мађарска – што свакако не охрабрује Скопље где се само надају да на поновљеним изборима, вероватно 11. јула, неће поново победити националисти из странке ГЕРБ Бојка Борисова.

Премијер Орбан је на многе теме улазио у конфликте са канцеларком Ангелом Меркел, а испоставља се да су европске перспективе Северне Македоније једна од њих. Вархељи не одустаје и понавља да је линија раздвајања опција коју би требало размотрити, по цену да се ЕУ поново обрука према Северној Македонији.

Чији је Вархељи комесар: ЕУ или Орбанов? Чини се да је он ових дана потврдио коме припада његова неупитна лојалност.

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бранислав Станојловић
А бре Бошко, "десни" (18ти век), "националиста" (РОДОЉУБ!). Доста бре комунистичке терминологије! Сада је 21ви век, ако ниси приметио!
Milosav Popadic
Neoliberalizam nema veze sa limenicom ibertasiz koje je izveden. Libertas podrazumijeva dignitas i responsibilitas, odgovornosyt , a neoliberalizam se sluzi metodama prvobitne akumulacije kapitala: SAD uvode sankcije svim kompanijama koje ucestvuju i izgradnji gasovoda "Sjeverni tok 2" u namjeri da sprijece slobodnu konkurenciju Neoliberalizam je eksploatatorski koncept.
Bojsa
Ovaj politicar je bio manji od makovog zrna dok je morao da radi sa nasim bivsim ministrom spoljnih poslova, sada predsednikom parlamenta. Ovaj je znao da ga vrati cinjenicama u djacku klupu, a kada je trebalo bio je i grublji od grubljeg, jer bi mu srezao u lice citavo njegovo licemerje, pa na kvadrat. Da li radi za ili sa Orbanom, na ovoj funkciji je prosto najgori moguci politicar za Srbiju i njen pristup EU...
Божидар Анђелковић
"Чији је Вархељи комесар: ЕУ или Орбанов?" А чији је Жозеп Борељ комесар: ЕУ или Шпаније? "Косово" Шпанија не признаје као самосталну државу нити ће признати, али Борељ се ипак залаже за "европске вредности". Лајчак такође, баш га брига што његова земља, Словачка, неће да чује да призна "Косово". Домовина је тамо где ми је добро, рече један несуђени филозоф.
nikola andric
Za pitanje clanstva je nadlezan savet ne komisija . Time se pitanje uticaja na ili od Varheljija stavlja u relevantan kontekst. Dakle uopste nije relevantno pitanje ''ciji je'' on komesar. To pitanje sugerira odgovor: ''neciji ''. Dok je ''neciji'' varijacija na ''neko''(ga) kao u zalbi: ''neko mi je ukrao kola''. Dakle ''neko'' nije ime. Kako je vec poznato Francuska i Holandija su protiv Albanaca u EZ. To, naravno, vazi i za Kosovo i za Makedoniju posto ''zaobilazan put '' nije previdjen.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.