Четвртак, 29.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Превише пацијената код лекара опште медицине

Понекад имају само три минута да поставе дијагнозу и одлуче да ли болесника да шаљу у хитну службу и болницу или да га врате кући. – Многи подржавају увођење институције породичног лекара
Прим. др Драгана Трифуновић Балановић (Фото Д. Давидов-Кесар)

Пандемија ковида 19 показала је колики значај имају лекари опште медицине и колико је битно имати доктора који познаје целу породицу, кључна је порука обележавања 19. маја, Дана породичне медицине. Тренутно у Србији ради око 3.000 лекара опште медицине који се најчешће жале на то што их нема довољно и што су преоптерећени великим бројем пацијената.

Прим. др Драгана Трифуновић Балановић, председница Секције опште медицине Српског лекарског друштва, наглашава за „Политику” да траже да им се омогући боља доступност пацијентима, односно да они када дођу код њих у ординацију имају више времена за преглед.

– Битно је да им се посветимо и да наше консултације трају између 15 и 20 минута. Ми нисмо скретничари и способни смо да у нашим ординацијама пружимо услуге лабораторијских анализа, снимања на ултразвучном и рендген апарату и друге дијагностичке услуге. Нажалост, ми још немамо породичног доктора већ је код нас одређено да прелазно решење буде институција изабраног лекара. Али, трудимо се да у једној картотеци имамо читаве породице. Ми лечимо и ташту и зета и ћерку и свекрву и снају и некако смо постали чланови породичног домаћинства – каже др Трифуновић Балановић.

Наша саговорница описује рад у општој медицини као рударски посао. То је зато што морају и да припреме сваког пацијента за лечење у клиникама. Тако лекарима у болницама стижу пацијенти који су прошли тријажу и прегледе у домовима здравља, а др Трифуновић Балановић истиче да некада имају само три минута да поставе дијагнозу и донесу одлуку да ли пацијента треба послати негде ургентно, да ли се враћа кући или мора даље у болницу.

– То у Београду није проблем јер постоји велики број установа, али у унутрашњости јесте јер некада имају у неком малом месту само једно транспортно возило. Зато је наш посао изузетно одговоран. Раније смо размишљали да ли би приватизација била решење у случају породичних лекара као што је случај у другим земљама у окружењу. Али нам је пандемија показала да је, ипак, наш здравствени систем с домовима здравља добар и да смо се најбоље снашли и са збрињавањем пацијената, и с отварањем ковид амбуланти, и с вакцинацијом. Терапија која се давала у ковид болницама сада се спустила на примарни ниво здравствене заштите и ми је сада дајемо у ковид амбулантама – наглашава др Трифуновић Балановић.

Она напомиње да су доказали да је примарна здравствена заштита број један и да од њих све почиње. Кад су болнице биле пуне због короне и када се доста пацијената лечило у својим кућама они су им пружали адекватну потпору и заштиту. Пацијенте „испрате” од почетка до краја, а ако их пошаљу у болницу, после хоспитализације опет долазе код њих на даље лечење.

– Не можемо људе да оставимо да се сами сналазе. Лекари опште медицине су показали да су јунаци и непроцењива карика у здравственом систему Србије јер су се одазвали сваком позиву, нису се крили и радили су у скафандерима у ковид амбулантама без престанка, као и њихове колеге из ковид болница. Колеге из региона су биле одушевљене на који смо начин ми спровели вакцинацију против ковида 19. Широм Србије је то одлично урађено. То није био случај у земљама у окружењу, они се заиста нису у томе снашли – наводи ова докторка.

Нашој земљи прети то да ће у будућности много лекара отићи изван земље трбухом за крухом, упозорава она, а младе колеге не желе да се определе за ову специјализацију јер у друштву она није препозната као академска иако траје четири године.

– То је једна од најтежих специјализација јер обухвата све области медицине, али млади лекари углавном желе да буду кардиолози, хирурзи, гинеколози… Није разлог само то што ова специјализација не доноси новац па не желе млади да се усавршавају већ је компликована – додаје др Трифуновић Балановић.

Секција опште медицине Српског лекарског друштва залаже се и за то да се исправи неправда и да се на медицинским факултетима оснује катедра опште породичне медицине, што имају све друге земље у окружењу.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

yes
Najveću gužvu u Domovima zdravlja prave hronični bolesnici, uglavnom penzioneri, koji dolaze za recepte svojih hroničnih terapija. U drugim zemljama, njih primaju stažisti ili im recepte šalju direktno u apoteku a povremeno dolaze na kontrole kod svog lekara, ne za ispisivanje recepata.
Саша Микић
Ја сам један од тих, који је пре пар година почео да долази сваког месеца код лекара само за преписивање терапије. Касније се то свело на два пута годишње, а сада је једина предност короне то што се исто може завршити једним мејлом. Слажем се да то одузима доста времена лекарима опште праксе, јер све морају да раде двоструко; унос у компјутер и уписивање у картон. Узгред речено РФЗО је неке стандардне ствари избацио из обавезног прегледа, као што је нпр. мерење притиска, преглед плућа стетоскопо
Mira
Porodicu valjda cine oni koji zive u zajednickom domacinstvu, znaci roditelji i deca. Mozda deda ili baba. Zasto je problem fa odrasli clanovi domacinstva izaberu istog lekara ako to zele? Sta tu taste i zetovi imaju veze?
@sasa
Poenta je da oni koji zive u istom domacinstvu mogu izabrati istog lekara ako to zele.Taste, svastike, zetovi itd. mozda ne zive ni u istom mestu ili uopste u istoj zemlji.
Саша Микић
Кажете: ''Можда деда или баба.'', па тај деда, или та баба су некоме таст - свекар и ташта - свекрва, а са друге стране имају зета, или снају. Толико о родбинским односима унутар породице од три генерације.
penzioner
guzve u opstoj praksi su velike! telefoni na salterima iskljuceni, smanjio se broj i lekara i sestara zbog kovida i vakcinacije. situacija je alarmantna, valjda ce biti bolje uskoro.
mirjana vukicevic
Ово што су урадили лекарима опште праксе, а самим тим пацијентима је катастрофа за здравство. По 10 минута рад са пацијентом, као да су лекари скретничари, не могу да се посвете пацијенту, прође им дан у папирологији. Ако је већ овакав систем дајте више лекара и дајте им више времена

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.