недеља, 13.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Историја ваљевског угоститељства – од кафана до куплераја

Поставка у галерији градског музеја обухвата период од краја 18. века до данас
(Фото С. Ћирић)

Ваљево – „Откако је Веља поново реновирао своју кафану ’Краљевић Марко’ од тада у тој кафани увек имају одлични мезетлуци... Тоша ћевабџија мајсторски спрема изванредне ћевапчиће, најлепше ражњиће, масне ћулбастије и јединствено јагњеће печење.”

Тако се у „Гласу Ваљева” крајем јула 1929. године рекламирала чувена ваљевска кафана „Краљевић Марко”, која и данас постоји на истом месту, у строгом центру вароши на Колубари. У истим новинама, у октобру 1931, Крста Остојић, хотелијер из Ваљева, обавештава поштовано грађанство да је узео под закуп „потпуно изнова реновирани Хотел ’Секулић’”, који располаже са „30 првокласно уређених соба за преноћиште, цене 15–24 динара, одлична послуга”.

Ово је само део приче о изложби „Ваљевске кафане од давнина до данашњих дана”, ауторке Марине Ћировић, у галерији Народног музеја у Ваљеву. Претходила јој је изложба „Шетња кроз историју ваљевских кафана”, премијерно приказана у „Ноћи музеја” у мају 2012, која се бавила историјом и традицијом кафанског живота у ваљевском крају од 19. до средине 20. века. Тада је на дизајнерски решеним паноима направљена својеврсна историјска паралела старим и новим фотографијама ваљевских кафана. Актуелно издање изложбе, припремљено ове године под новим називом уз адекватан каталог, обогаћено је фотографијама кафана и ресторана који су и данас остали верни својој традицији и делатности. Поставка је допуњена снимцима бројних нових кафића и барова, популарним међу млађим генерацијама.

Историја каже да су прве ваљевске кафане настале крајем 18. и почетком 19. века у старој градској чаршији Тешњар, на десној обали Колубаре. Испуњене дуванским димом и мирисима роштиља и алкохола, најпознатије су биле „Козара”, „Мостар”, „Ковачев хан”, „Оријент”, „Радикал”, „Занатлијска пивница”. Осамдесетих година 19. века, када се Ваљево шири и на леву страну Колубаре, тамо се уз калдрмисане улице, надомак „Гранд хотела” отварају кафане „Пивница ’Србија’”, „Видина кафана”, касније „Златибор”, „Бристол”, па „Обница”, „Краљевић Марко”, „Златан плуг”. У Кнез Милошевој и суседним улицама биле су кафане „Љубовија”, „Грозд”, „Јадар”... Запамћене су и „Централ”, „Шофер бар”, „Код сунца”, „Бела лађа”, „Кафана ’Београд’”, незаобилазни Хотел „Секулић”...

Музичка дешавања у кафанама, наводи ауторка изложбе Марина Ћировић, нису могла да прођу без циганских оркестара и севдалинки које је певала Драгица, ваљевска Софка. У току дугих зимских вечери време је прекраћивано и играњем билијара у рестаурацији „Касина”, док је „Златибор” био познат по покерашима...

Први биоскоп у Ваљеву био је у кафани „Пивница ’Србија’”, чији је власник Благојевић 1910. године донео прву кино-апаратуру и у кафанској сали почео да приказује филмове.

Поједине кафане нудиле су посебан вид забаве за одрасле, као што је то био „Оријент”, на чијем спрату се налазила јавна кућа, односно куплерај, како се тада називао. Црвену лампу испред имао је и „Радикал”, док су „Белу лађу” често називали и „Зла кућа”. Све три кафане су, поред главног улаза за оне најслободније, имале и још по два споредна – кроз капију на авлији за оне мало бојажљивије и улаз од Колубаре за најстидљивије, који су страховали да их не виде очеви или жене...

Коментари0
d88fa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља