петак, 18.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Банке тужило 10 одсто корисника кредита

Око 100.000 тужби због обраде трошкова позајмице само су део феномена масовних тужби, чију посебну групу чине оне због осигурања
Фото А.Васиљевић

Мали износ потраживања не може бити препрека да грађанин поднесе тужбу против банке за услуге које су незаконито наплаћене приликом узимања кредита. До сада ниједна банка није добровољно вратила свом клијенту износ који је узела на име трошкова обраде и праћења кредита и дозвољеног минуса, а банке су до сада наплатиле четири милијарде динара на име накнада које нису смеле да наплаћују, тврди адвокат Марија Радановић из Београда.

Када грађани дугују, њима се најпре шаље опомена пред утужење, са роком у коме могу да плате дуг, па када тај рок прође онда бивају тужени или се предмети одмах шаљу јавним извршитељима. Међутим, не важи и обрнуто – када су јавна предузећа, државни органи или банке дужни грађанима. Они морају да поднесу тужбу да би остварили своја права, а притом свако има право да му се врати оно што није морао да плати, било да је реч о једној хиљади, више десетина или стотина хиљада динара.

– Грађанин има право да тражи трошкове обраде кредита и друге ставке које су банке неосновано наплаћивале у протеклих 20 година. Нема застаре ових потраживања. Имамо случајеве чак и из 2005. Свако има право да тужи за свој новац, а мала сума није разлог да се дуг опрости. Било би потпуно неуставно да се онемогући утужење мањих износа – каже Радановићева.

Посебна група предмета против банака односи се на осигурање код Националне корпорације за покриће кредита. Реч је о осигурању пласмана у корист банке, које плаћа клијент, а наша саговорница наводи да само за ову ставку код ње има више од сто правоснажних пресуда против банака, а да је вредност ових спорова најмање хиљаду евра.

– Само моја канцеларија има неколико стотина тужби против банака, а неке колеге адвокати имају и по више хиљада. Мислим да у свим судовима у Србији има око 100.000 тужби против банака, које и даље наплаћују трошкове обраде готовинских и стамбених кредита, као и дозвољених минуса. Зато је савет за грађане да чувају документацију, чак и ако су једном или више пута рефинансирали кредите, јер су у сваком од њих неосновано наплаћени трошкови обраде. Они износе од три до сто хиљада динара – указује Марија Радановић.

Иако је реч о масовним тужбама, које затрпавају судове, наша саговорница тврди да је тек око 10 одсто корисника кредита у Србији тужило банке. Ако се имају у виду и подаци из званичних извештаја Кредитног бироа Удружења банака Србије који показују да физичка лица у нашој земљи отплаћују око милион кредита, онда се поклапа процена да је поднето 100.000 тужби против банака.

Потпуно је други проблем великих трошкова поступка које носе масовне тужбе, нарочито у случајевима малих износа када судски трошкови вишеструко прелазе вредност спорова, о чему је „Политика” недавно писала после конференције „Правосудне базе Југ”.

Учесници конференције указали су и на друге врсте масовних спорова, које се подносе против државних институција и јавних предузећа. Увидом у податке судова у Врању, Лесковцу и Нишу, дошли су до податка да су судски трошкови у „масовкама” просечно три и по пута већи од вредности спора, а било је и драстичних случајева када су предузећа тужена због дуга од неколико стотина динара док су трошкови спора били више од 200 пута већи.

Нагласили су да се у масовним предметима клијенти „врбују” посредством разних удружења, јер адвокати имају забрану рекламирања, а да се огласи за потенцијалне клијенте појављују у многим градовима на бандерама и шофершајбнама аутомобила. Највише користи од „масовки” имају адвокати и финансијски вештаци, због наплате великих трошкова поступка из државног буџета. У случајевима где грађани траже повраћај неосновних трошкова кредита, сви судски трошкови наплаћују се од банке која изгуби спор.

– Неспорно је право на накнаду штете, али се поставља питање колико је реално да неко ко је сиромашан покреће цео судски поступак због 500 динара, или се иза тога крије неко ко организује и инструира грађане јер има велику зараду на томе. Када је реч о страним банкама, трошкови се не плаћају из јавног буџета, али када се судови затрпавају предметима мале вредности, онда то значи да судије не могу у разумном року да поступају у другим случајевима. Затрпани судови нису добро пословно окружење. Производња масовних предмета поново ствара нове старе предмете – објашњава Михајло Чолак, члан програмског савета „Правосудне базе Југ”.

Подсећа да је износ судске таксе у овим споровима много мањи од износа хонорара за правног заступника односно адвоката.

– И даље је потребно системско решење, јер чак и када би масовне тужбе биле делегиране из најоптерећенијих београдских судова у мање у унутрашњости, број масовних предмета се не би смањио. И тада би, као и сада, Државно правобранилаштво било затрпано предметима и то ће и даље бити начин за испумпавање новца из јавног буџета – закључује Чолак.

 

Оглашавање на друштвеним мрежама

Огласи који позивају грађане да туже банке објављују се и на друштвеним мрежама. Тако се, на пример, на „Фејсбуку” већ неко време оглашава „Удружење за наплату трошкова обраде и праћења кредита”, са фотографијом судијског чекића окруженог гомилом девизних новчаница. Испод такве објаве налазе се коментари више стотина пратилаца, са питањима колико могу да добију на суду ако су узели кредит у одређеном износу.

 

Коментари8
0e387
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slobodan
Sada je trenutak istine da vidimo kako vlast stiti narod i resava problem vecine stanovnistva...
GORDANA MILENKOVIC
Meni Aik banka nije htela da da kopiju ugovora i plan otplate za oba kredita kod njih zalila sam se i Narodnoj banci i ona nije reago ala tako da sam odustala ...
Киза
Власт има више начина да ефикасно реши ову ситуацију! Најједноставније и најлогичније би било да НБС наложи банкама повраћај новца оштећенима и забрани будуће наплате! Други начин је да се у правосудни систем врати "колективна тужба" па би тако преко једног судског процеса било решено десетине или стотине и хиљаде тужби! Такође треба вратити обавезујући пресуду за кршење "системских закона" где судија налаже туженој страни да обештети и оне који нису поднели тужбе! Али, нема "политичке воље"!?
Milica
A zasto bi gradjani imali razumevanja za pretrpanost sudova i otezan rad istih, kad ih sudstvo godinama ne uzima u zastitu, a banke se prave lude. Zasto ne pritisnu banke da same isplate ono sto su protivzakonito naplatile.
Бојан
Ово је више посао за НБС а не за судове. Судови су већ утврдили да је наплата накнада за обраду кредита незаконита. То зна и НБС и гувернерка. Потребно је да НБС пошаље своје ревизоре у све банке и пропише драконске новчане казне чак и забрану рада за одређени период уколико утврде незакониту наплату од корисника кредита. То је бар једноставно утврдити. Само мора да постоји политичка воља да се банке казне и доведу у ред. На потезу је Народна Банка Србије!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља