среда, 23.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
Корона покварила многа очекивања демографа

Бејби– буст уместо бејби бума

Биће проблематично проценити утицај короне и на наталитет, јер број новорођене деце већ деценијама пада. Извесно је да је у већини држава света, уместо прогнозираног беби-бума, дошло до пада наталитета, што је доказ да се деца нису правила у карантину
Фото Н. Марјановић

Ако се зна да демографска будућност једног друштва зависи од рађања, умирања и емиграција и ако имамо на уму да је због пандемије ковида 19 број преминулих два пута већи од броја новорођених беба, као и да криза изазвана короном није спречила раднике да одлазе у иностранство у потрази за бољим животом, каква је онда будућност наше нације?

Ово је питање којим се ових месеци интензивно баве демографи који покушавају да реше једначину с више непознатих, од којих се највећа тиче дужине трајања пандемије.

Због тога др Владимир Никитовић, виши научни саветник из Центра за демографска истраживања Института друштвених наука, истиче да у овом тренутку присуствујемо експерименту „уживо” и његове лекције учимо у ходу, почевши од вирусолога, епидемиолога, па све до демографа.

„Човечанство се први пут у новијој историји суочава са оваквом природном катастрофом изазваном људским фактором и биће потребно време да се ’море’ смири, а ми анализирамо последице тог епидемиолошког ’цунамија’. Оно што знамо јесте да се пандемија прво одразила на морталитет – у 2020. години постоји ’вишак’ од 14.000 смрти у односу на 2019. годину, али и овај податак треба опрезно тумачити, јер највећи број умрлих припада тзв. беби-бум генерацији, рођеној између 1946. и 1964. године, у којој се бележе највеће стопе морталитета, независно од короне. Наиме, очекивано трајање живота грађана Србије је међу најнижима у Европи. Подаци Евростата говоре да наши људи живе пет година краће од становника ЕУ – очекивано трајање живота за мушкарце износи 73, а за жене 78 година”, упозорава наш саговорник.

Иако је прошле године умрло око једанаест одсто људи више у односу на 2019. годину, треба рећи да је 2017. и 2005. године била већа смртност него 2019. године, пре свега због епидемије грипа. Ако анализирамо претходну годину, схватићемо да је у њеној првој половини број умрлих био мањи него у истом периоду 2019. години – тек у јулу бележимо вишак од 1.700 мртвих у односу на јул 2019. године. Ситуација постаје озбиљна у новембру, када имамо трећину преминулих више у односу на трогодишњи просек, и у децембру, када умире чак 73 одсто људи више у односу на двадесетогодишњи просек.

Иако је у јануару и фебруару преминуло чак 2.755 људи више него у прва два месеца прошле године, треба рећи да је 2017. године регистровано више мртвих него у прва два месеца ове године, јер је тада била епидемија грипа. Међутим, у марту ове године имамо двадесет пута више умрлих у односу на двадесетогодишњи просек”, објашњава наш саговорник.

„Ми ћемо у јулу добити коначне податке о узроцима смртности од Републичког завода за статистику, али ми се чини да ћемо (ин)директан утицај короне веома тешко проценити. Ако статистика Института за јавно здравље ’Др Милан Јовановић Батут’ сведочи да је закључно са 31. децембром од ковида преминуло 3.211 особа, а укупан број мртвих у 2020. години износи 114.954 особе, то значи да је корона била ’кривац’ само за 35 одсто смрти”, примећује Никитовић.

Он додаје да ће бити проблематично проценити утицај короне и на наталитет, јер број новорођених беба већ деценијама пада. Извесно је да је у већини држава света, уместо прогнозираног беби-бума, дошло до беби-буста (пада наталитета), што је доказ да се деца нису правила у карантину. Прелиминарни подаци за Србију говоре да је у јануару и фебруару ове године рођено 8,5 одсто беба мање него у истом периоду прошле године, а у последњем тромесечју 2020. године бележи се пад од 10 до 12 одсто новорођених.

„Што пандемија буде дуже трајала, извесно је да ће већи број партнера одложити рађање за боља времена. Аналогију с Другим светским ратом је тешко повући јер је са завршетком рата почела обнова земље, људи су добијали послове и имали наду у будућност. Сада је ситуација обрнута – људи не знају када ће пандемија стати, велики број њих је остао без посла или има смањена примања и стрепи од будућности, а то није ситуација у којој се планира породица”, каже наш саговорник.

Иако се прошлог пролећа више од 400.000 наших суграђана вратило с „привременог рада” у иностранству у Србију, Никитовић сматра да ће се тренд одласка радника наставити након завршетка пандемије.

„Велики број особа које имају завршену основну или средњу школу већ годинама одлази у Европу и тамо ради послове који су два или три пута више плаћени него овде. Возачи, кувари, келнери, неговатељи и медицински радници наставиће да одлазе и након завршетка пандемије, јер овде нема посла за све њих. У последњих пет година Србија је друга по броју пристиглог медицинског особља у Немачку – у оквиру програма немачке Савезне агенције за запошљавање дошло је 2.813 странаца, међу којима се налази 759 медицинских сестара и техничара из Србије.

Процене говоре да је сваке године из земље одлазило између 20.000 и 30.000 људи и тај тренд ће се наставити и након пандемије и после уласка Србије у заједницу европских народа. Пројекције говоре да ћемо се највише исељавати у наредних од 10 до 15 година, али је потпуно непредвидиво колики број људи ће срећу потражити под туђим сунцем. Међутим, ни за једну од земаља источног блока није предвиђено смањење миграције до периода 2030–2035. године”, закључује наш саговорник.

 

Коментари7
9381f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivan Vujisic
Kada u svetu količina pijaće vode padne ispod kritično minimuma Srbija će imati 70 miliona stanovnika, pritom najverovatnije samo 10-15 miliona Srba. Što reče jedan veliki mislilac - kad hoćete da pravite pitu uzmite u obzir i ostale sastojke a ne samo kore i sir. Ti sastojci lako mogu piti dati ukus koji niste ni slutili!
sale
Podaci o smrtnosti neće biti merodavni iz prostog razloga što je sve i svašta proglašavano kao smrt zbog Korone.
Todor
Mi nismo nacija nego narod.Stalno forsirate taj nakaradni termin kao da ne znate šta znači osim što je i strana reč.Srbi su narod a svi narodi u Srbiji su građani.
Жаре
Бејби-буст или бејби-баст ? Бејби-буст (baby-boost) би могло да се преведе као "појачање рађања" у смислу да се на неки начин популација мотивише да рађа више и чешће него обично. А бејби-баст (baby-bust) је чини ми се оно што сте према смислу текста требали да напишете, јер баст (bust) значи "неуспех, слом".
Iz Britanije
Zbog čega Politika dozvoljava naslove koji nisu na srpskom?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.