петак, 18.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЗАПАДНИ МЕДИЈИ О СУЂЕЊИМА ВЛАДИМИРУ МИЈАНОВИЋУ

Варничење титоизма због Владе Револуције

Репресивним кампањама против „југословенског Рудија Дучкеа” и његових сабораца власти СФРЈ су доводиле у питање своје осетљиве спољнополитичке балансе и билансе са западњачким моћницима и кључарима кредитних благајни, укључујући и ММФ
Фотодокументација „Политике

На Ђурђевдан је осванула вест да је своју истрајну и блиставу овоземаљску мисију окончао Владимир Мијановић (Требиње, 1946), познатији као Влада Револуција, чувени вођа студентских демонстрација 1968. године у Београду, али и ауторитет због којег су избијале студентске демонстрације и протести 1970. и 1984, фанатични борац за слободну мисао и права унижених, социолог, робијаш и квргави камичак у чизми титоистичке политичке полиције.

Кад је српско и југословенско друштво почело да тоне у социјални егоизам, кад је саможивост инаугурисана у етички кредо, Мијановић је, ношен генима родног крша, почео своју бурну борбу за митску правду.

Његово „левичарење” било је само глазура епских српских моралних стандарда. Језиком српске народне поезије речено: Влада је био адамско колено.

Мијановић и његово друштво спектакуларно су тестирали стање ствари у титоистичком поретку који је, после 1948. године, био постављен на, за њега заморну клацкалицу: с једне стране Партија (СКЈ) је имала иманентну потребу за потврђивањем идеолошког монопола, а баш због тога је била под сталним надзором Запада који је тражио од СФРЈ да доказује своју „либералну разлику” од осталих црвених режима. Другачије речено: титоисти не могу да сачувају свој монопол владања без репресије над јавним мишљењем, али тиме угрожавају, компликују кључну конекцију, ону са Западом, одакле стиже спасоносна инфузија за одржање буџета социјалне државе и све комотнијег начина живота... Тамо су фондови, кредитори, повериоци, отуд стиже огромни новац од дознака гастарбајтера...

Ту је настајало кључно трење, чији је баланс био брана потресима. У тој, осетљивој зони додира двају опречних доктринарних постулата, наступала је тзв. нова левица, слободоумни интелектуалци, чији је ангажман био праћен и подржаван у западној јавности, изазивајући кратке спојеве на релацији СФРЈ – Запад...

А Влада Мијановић је био непотрошива свећица за таква варничења.

Због „шоу-процеса” београдској „шесторици” (удруживање ради непријатељске делатности) који је почео 5. 11. 1984. где је Мијановић, наравски, био првооптужени, забринуо се „Њујорк тајмс” (3. 12. 1984):

„Али, ово (суђење) се не одржава ни у Прагу ни у Варшави, већ у Београду. Његово значење се управо ту и крије – то је тест за уверење да Југославија има различит, мање перспективан (ригидан) вид комунизма.”

„Да су либерални имиџ и кредитни рејтинг СФРЈ спојене посуде види се из тврдње како је из Међународног монетарног фонда (ММФ) ’вршен дискретан притисак’ због овог суђења за деликт мишљења у Орвеловој години јер да су, по налазу аналитичара ММФ-а, идеолошки ’чврсторукаши’ истовремено и противници економских реформи које ММФ захтева као залог нових кредита.” (Би-Би-Си, 8. 12. 1985)

„Франкфуртер алгемајне цајтунг” у броју од 14. 1. 1985. преноси из Београда „испољену бојазан да би (због суђења Влади и другарима) могло доћи до лошег одјека у западној штампи, и то док су у току компликовани преговори између Југославије и западних поверилаца”.

„Велт” (7. 12. 1985) нотира да је створен „фронт протеста”: „Овим суђењем левица на Западу, која се до сада увек залагала за Југославију и титоизам, мобилисала се против Титових наследника.”

Најрадикалније иступа посланица немачке Зелене странке у Бундестагу Петра Кели. Она почетком новембра у Београд доводи партијску делегацију и самосталног посланика Герта Бастијана, бившег генерала Бундесвера.

„Шпигл” (24. децембра) пише: „Они су донели петицију упућену Председништву СФРЈ коју је потписало 130 истакнутих личности са Запада.”

На неуспелој конференцији за штампу у београдском хотелу „Ексцелзиор” долази до „испада”, „Шпигл” бележи да је полиција претукла присутног Павлушка Имшировића, једног од „шесторице”, а Петри и друштву наредила „да отпутују”.

Лист сумира последице: „Избацивање Зелених, које је због великог одјека на Западу било врло непријатно за југословенску партију, имало је последице... Бонски министар спољних послова Геншер отказао је по кратком поступку већ планирану радну посету Београду. У међувремену је београдска партија послала курира у партијску централу СПД-а у Бону да би пријатељу Зелених Вилију Бранту објаснио ’неспоразуме’.”

У знак подршке оптуженима у Британији левичарски интелектуалци формирају Комитет за одбрану Југославије. Комитети солидарности се образују у Француској око Симон де Бовоар, у Немачкој око Хајнриха Бела и Гинтера Граса, а америчка агенција УПИ (13. 12. 1984) јавља из Београда: „Југославија је званично оптужила САД да се мешају у њена унутрашња питања кад је једна америчка конгресна комисија затражила дозволу да присуствује суђењу.”

Епилог процеса „шесторици”: после исцрпљивања, ублажавања и „издвајања” оптужница робију је одслужио једино најстарији Миодраг Милић, опозициона легенда звана Мића Доктор.

Мијановић је сва 44 дана у истражном затвору штрајковао глађу, а „Профил” (24. 9. 1984) преноси Владину изјаву: „Након 15 дана почели су на силу, вештачки да ме хране.”

Влада је штрајковао глађу и 1970. године када је осуђен на 20 месеци затвора (непријатељска пропаганда). Дела због којих је оптужен су савршена скица за портрет: штампање часописа „Фрогестерион”, у којем је исмевао Титова путовања у Африку, растурање летка којим се осуђује интервенција САД у Камбоџи, организовање студентског штрајка глађу у знак подршке рударима у Какњу који су такође штрајковали глађу (према билтену Међународног института за изучавање просвете из Брисела, 26. 10. 1970).

Суд је, бизарно, одлуку саопштио 20. октобра. Одмах се у центру престонице окупило око 50 студената скандирајући: „Нема правде” (исти билтен), брзо је покренут штрајк на Филозофском факултету уз окупацију зграде, а четири дана касније број побуњеника на универзитету попео се на 500 (УПИ, 24. 10. 1970).

Иста агенција (20. 10. 1970) из Београда је јавила: „Мијановић је искористио америчку интервенцију у Камбоџи да оптужи Југославију за ’увоз америчког капитала’ преко пословних инвестиција... Он је такође рекао да југословенски радници у иностранству помажу изградњу ’савременог америчког фашизма’.”

Поменути бриселски билтен наводи да је суђење Влади прекинуто 23. септембра како би се спречиле „дипломатске незгоде” у време посете америчког председника Никсона Београду.

После, служећи ЈНА, Мијановић је осуђен на годину дана затвора (повреда угледа СФРЈ), наводно због причања неког вица о Титу.

Почетком јануара 1987. године водеће западне новинске агенције (Ројтерс, АП, АФП) емитовале су вест из Београда да је социолог Владимир Мијановић, „чеона фигура југословенског студентског покрета”, ухапшен на београдском аеродрому иако је прошао пасошку и царинску контролу на лету за Торонто.

„Касније је полиција изјавила да је то била грешка и вратила му пасош. Међутим, он је пропустио лет и његов пртљаг је очигледно одлетео без њега у Канаду.” (Ројтерс, 6. 1. 1987).

Саслушаван је осам сати (Радио Лондон, 7. 1. 1987). Према истом извору он је „због свог неустрашивог и бескомпромисног става, који је показао у току многих година, навукао специјалну срџбу југословенске полиције”.

Тако је Удба учинила још један мали напор да тврдоглавом Мијановићу огади живот. Он ће ипак стићи у Канаду, где ће стартовати као таксиста. Румена јабука титоизма пустиће свог најжилавијег црва у меланхолију емиграције.

 

Коментари10
51e59
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dzordz
krvavi rasplet devedesetih je jasno pokazao svu jalovost studentskih protesta. jer, to je bila, sad se lepo vidi, kontrarevolucija, desnicarska i, mozda ne 68, ali devedesetih fasisticka. kako moze student da bude pametniji od cele KPJ? pobednice nad hitlerom. zalosno. tad je nekako i zapocela krvava 1991.
Леон Давидович
Било је то друштво неправде и слоја привилегованих. далеко од праведног и доброг друштва. Али, вође тог друштва знале су да бар треба радити и производити, и заиста људи су радили и производили, многи су скромно зарађивали али ипак није било великог незадовољства. А шта су радили они који су срушили то друштво? Уништили сву привреду фабрике по идејама организације Сорош претворили у старо гвожђе и рушевине. Данас није проблем шта тада није ваљало већ је проблем шта данас не ваља?
Stevo
Dobro, eto bio je heroj tog vremena. Sad imamo jedno drugo vreme, Tito je ako mi verujete mrtav, a ostali su uniženi. Ko sad sprečava borce za prava uniženih da izađu na scenu? Da se već jednom izbore za njih.
Vladislav Marjanovic
Ubih se trazeci na internetu podatke o studijama Vlade Mijanovica, ali bez uspeha. Tim pre se namece pitanje otkud on da bude studentski vodja. Za tu funkciju se u SFRJ moralo biti "moralno-politicki podoban", odn. clan Partije. S druge strane, uz Vladu "Revoluciju" nalazili su se kasnije "dosmanlije" i sorosovci. Prvi proces mu je prekinut zbog Niksonove posete, a 1984. se za njega se zauzimaju MMF, Genser i nemacki Zeleni, svi za SAD vezani. Ima neceg mutnog u celoj ovoj prici...
Dragomir Olujić Oluja
A što Vi pričate napamet – prvo, pročitajte tekst Milana Četnika (ako ste ga uopšte pročitali) ponovo, ali sa razumevanjem, i, drugo, obavestite se makar elementarno o vremenu o kojem je reč i o tadašnjim događajima (kakva “moralno-politička podobnost”, kakve “dosmanlije, kakvi MMF, Genšer, Zeleni, sorošovci… kakvi bakrači)!...
Orasanka
Divan,jedinstven In memoriam izuzetnom coveku Vladi Mijanovicu.Vise blistavih recenica mogle su ciniti naslov ovog teksta.Poklonimo se velicini njegove zrtve.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља