субота, 12.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Психолошки проблеми притискају жене без потомства

Истраживања Института друштвених наука говоре да је у последњих тридесет година све мање деце због одлагање рађања и брачног статуса
Фото Н.Марјановић

Сваки седми пар на планети има проблем с неплодношћу, а број партнера на Балкану који не могу да постану родитељи порастао је за трећину у последње три деценије. Родно сензитивна статистика сведочи да између 11 и 13 процената жена има проблем с неплодношћу, а немогућност да се остваре у улози мајки код њих често узрокује анксиозност, депресију и утиче на опште функционисање и квалитет живота. Неуспешност да се остваре у својој биолошкој улози за неке жене може да представља лични пораз, односно осећање мањкавости или неадекватности због чега инфертилитет има значајан утицај на ментално здравље.

С обзиром на то да је неплодност често повезана с друштвеном стигмом и осудом социјалне средине, прича о стресу и инфертилитету временом почиње да подсећа на метафору о кокошки и јајету јер стрес смањује шансу за останак у другом стању, а неплодност изазива огромну количину стреса. Последице могу бити дуготрајне, а истраживања су показала да жене с инфертилитетом имају значајно виши ниво депресивних симптома у односу на жене које овај проблем немају, истиче др Бојана Пејушковић, психијатар с Института за ментално здравље.

Објашњавајући везу између стреса и инфертилитета, она је на недавно одржаном научном форуму Института за ментално здравље, посвећеном душевном здрављу жена, подсетила да се дијагноза инфертилитета поставља ако партнери након 12 месеци редовних сексуалних односа не успевају да добиу дете.

„Савремене студије показују да је узрок неплодности у 45 одсто случајева мушкарац, у додатних 45 процената одговоран је женски фактор, а у десет одсто – узрочник је непознат. Поред гинеколошких и уролошких проблема, све већи број истраживања детектује непознати икс фактор у етиологији инфертилитета, па тако неке студије у Великој Британији сведоче да непознати узрочник кумује у чак 38 одсто случајева, док Израел пријављује петину непознатих узрока неплодности. Због тога се поставља оправдано питање да ли је непознати узрок неплодности у ствари психогеног порекла.

Иако статистика Светске здравствене организације сведочи да на планетарном нивоу 15 одсто парова, односно 80 милиона људи има проблем с инфертилитетом, подаци се разликују од земље до земље – тако САД пријављују да шест одсто, а Кина да чак 25 одсто парова има проблем с неплодношћу. Забрињава, међутим, податак да је учесталост неплодности на Балкану порасла за 30 одсто у последње три деценије – од 1990. до 2017. године”, упозорила је др Пејушковић.

Новија истраживања говоре о утицају рестриктивних дијета и прекомерне физичке активности на настанак женског инфетилитета, а све више се говори о томе да сам стил савременог живота има утицај на развој неплодности. Установљено је да постоји и сперма под „стресом” која је мање покретљива и има мање активних сперматозоида. Обимне психијатријске студије сведоче да се депресија појављује код 15 до 45 одсто парова с инфертилитетом, док се анксиозност јавља код осам до 28 одсто парова који имају проблем са зачећем.

Жене које траже проблем психијатра често говоре да су анксиозне, очајне и да немају осећај контроле над својим животом јер не могу да се остваре у својој биолошкој улози. Нажалост, у нашем друштву постоји снажан социјални императив да жена мора да се оствари у улози мајке, због чега велики број жена без деце осећа кривицу јер не успева да испуни очекивања средине. Установљено је да је и стопа суицида чак 40 одсто виша код особа које имају проблем с неплодношћу у односу на општу популацију.

Резултати истраживања др Горана Пенева, демографа и члана Одбора за проучавање становништва при САНУ, и Биљане Станковић, психолога из Центра за демографска истраживања Института друштвених наука, под називом „Бездетност међу женама у репродуктивном периоду у Србији из демографске перспективе”, говоре да у последњих тридесет година континуирано расте број жена без деце. Овај тренд започет је 1991. године, када је трећина жена у репродуктивном периоду била без потомства, да би у 2020. години тај проценат био 43,4 одсто, а повећање удела жене без деце било је присутно у свим старосним групама.

Главни разлози због којих жене остају без наследника јесу одлагање рађања и брачни статус – резултати овог истраживања сведоче да се након 35. године вероватноћа зачећа смањује, шанса од неповољног исхода трудноће повећава, а методе асистиране репродукције постају мање ефикасне него у млађем узрасту.

Коментари26
e4fe9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

slobodan
Danas imate vise emancipovanih, savremenih zena nego zena koje su sposobne da spreme rucak. kakvo bre radjanje.
Горан
Проблем је једино и само у томе што су друштвени стандарди и императиви потпуно изокренути. Извините али колико жена има проблем да затрудни и роди са 18-19 година? А управо је тај узраст биолошки најподеснији да жена започне репродуктивни циклус. Међутим уместо да се девојке удају и започну грађење себе и породице родитељима је важније да им ћерке заврше школе, запосле се, мало проживе... А девојкама да се проводе, путују, глупирају, граде каријере.... А биологија никада никога није чекала.
Aha
Svako ima pravo da uredi svoj život kako želi. Nije ni poenta života ostvariti se kao roditelj što pre i po svaku cenu... Posebno ako je to "odrađeno" samo da se zadovolji sredina.
GORDANA
Danas se toliko veličaju žene koje su se ostvarile kao majke, da se odavno osećam bezvrednom. Na TV, društvenim mrežama, različitim udruženjima. Nerado se setim Tv emisije "Vreme je za bebe"! Ne zbog te decice i majki, već zbog tog pritiska koji smo svi mi u porodici osećali, prvenstveno zbog naših roditelja! Kako je nama, niko se u državi ne pita. Tih davnih 90'tih država nije plaćala parovima vestacku oplodnju, a teško smo dolazili i do lekova.
Čovek vs. Priroda
Mi smo dugo živeli u braku bez dece, svojim izborom, i prijalo nam je. No, posle njene 35.godine počele su te epizode naprasnog promena ponašanja kod nje, neko nezadovoljstvo, zatvaranje u sebe, sve atipično za nju. Priroda krenula da je kažnjava zbog izostanka dece a skladan život koji imasmo postao za nju zlatan kavez. Dobili smo potom dete i život kakav smo imali ranije je nestao.Jurnjava, nervoza, neispavanost, krenule svadje, prebacivanje odgovornosti. Sve o čemu smo pre samo gledali na tv
Живојин Рилаковић
Знао сам жену која је скоро 10 година гутала пилуле против зачећа, онда 10 година није гутала ништа па није затруднела. На крају (негде од 35-те) је почела да се лечи од неплодности и опет - ништа. Има ли процена колико рани абортуси доприносе каснијој неплодности?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља