субота, 12.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Мотив за утужење државе и банака

(Фото А. Васиљевић)

Некада давно у амфитеатрима Правног факултета у Београду професори кривичног и грађанског права су нас учили да за право нису битни они деликти који доводе до стварања незнатне штете и да се због таквих назовиделиката не могу водити спорови пред судом. Рецимо, ако нам неко украде паклицу цигарета ми не можемо да га тужимо због тога због мале штете. Тако је било тада и нико се није усуђивао да покреће такве парнице јер би код судија и суда изазвао подсмех и презир.

Сад су дошла нека нова времена кад је реч о таквим споровима. Многи се упињу да на непоштен начин оштете државу, банку, или неко треће лице тако што свесно и са злом намером покрећу мегаломанске парнице због „паклице цигарета”.

У свакодневној пракси примене права уочљиви су случајеви накнаде за минимално одузето земљиште, где је накнада за исто износила чак и мање од 500 динара. Обавестимо ранијег власника о понуди и рачунамо да ће рећи да му се не исплати да долази пред орган ради закључења споразума о тако минималној накнади, јер су трошкови за превоз дупло скупљи, а да се не рачуна дангуба. Каже нам странка да му не пада на памет да долази за тако мали износ. Ми сходно томе одложимо предмет у фиоку. Кад, не лези враже, није прошло 15 дана – стиже писмо овлашћених заступника, који потежу питање зашто та понуда није достављена ранијем власнику на разматрање. Тај поднесак је тарифиран са 17.500 динара, а дуг за странку је, рецимо, 236 динара. Одмах смо доставили наведену понуду и заказали рочиште, јер странка по закону има право да остварује и своја минимална права на накнаду. На рочишту пуномоћник тражи да се због мале вредности дате понуде (сматра да није понуђена тржишна вредност), предмет уступи надлежном ванпарничном суду и опет свој долазак на то рочиште тарифира напред наведеним износом.

Такав, слободно можемо рећи, безобразлук странке и њеног пуномоћника којим се покушава нанети стоструко већа штета због минималног дуга (јер је одузето земљиште у површини од 70 центиметара), треба хитно бити спречен и заустављен од стране државе, јер је реч о хиљадама таквих предмета, где вредност дуга није већа од 500 до 3.000 динара, а такве несавесне странке с пуномоћницима злоупотребом свога права и невероватним поступцима наносе немерљиво већу штету таквим малим дужницима (држава и банке). На крају дуг од 250 динара порасте на дуг од 50.000 динара, а често и више.

Иако нисам присталица мешања морала у право, у овако грубим марифетлуцима странака с њиховим пуномоћницима има свега осим поштеног парничења. Реч је о чистом изигравању закона ради остварења неких других накнада (рецимо трошкова поступка), а не за наплату стварне накнаде штете поверилаца, која је занемарљива од самога старта.

Држава мора једном за свагда да пропише у многим случајевима забрану изигравања прописа о дужничко-поверилачким односима, да забрани очигледне злоупотребе права, да спречи остваривање минималног и занемарљивог потраживања на такав начин, многоструко штетан за дужника. Свим судијама, повериоцима и дужницима треба да буде јасно и да им се забрани наношење штете која износи више од дуплог износа дуга. Према томе, за дуг од 250 динара дужник не може нити сме да буде оштећен више од 500 динара. Зато у Закону о парничном и ванпарничном поступку, или неком другом закону, мора да постоји таква норма која забрањује пуномоћницима да се о трошку државе или банке (дужника) упуштају у заштиту скоро непостојећих права, која се односе на „једну паклицу цигарета”.

Ово износимо због тога што је то изузетно масовна појава, а законодавац никако да се досети да спречи ту, слободно можемо рећи, пошаст злоупотребе права и изигравања закона, која је посебно примећена и у примени Закона о доступности информација од јавног значаја. Не може држава да толерише такве очигледне штетне поступке пред својим судовима. Дакле, основни дуг по закону никада не би смео да пређе његов дупли износ у свим случајевима, па ако се заступницима исплати – они нека воде такве парнице о трошку као бајаги оштећених лица, којима држава дугује читавих 250 динара. У том случају све те трошкове преко дуплог износа дуга треба да сноси сам вајни поверилац, који је ангажовао пуномоћника за читавих 250 динара, без обзира на успех у парници. Ово стога што таква парница и свака парница не може да производи трошкове поступка који су дупло већи од основног дуга.

Симо С. Стокић,
дипл. правник

Коментари11
af1a3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
U imovinskom pravu se ''STETA'' (materijalna i imaterijalna) izrazava u novcu. Ratio nalaze uporedjenje javnog i privatnog interesa. Zatrpavanje sudova sa malim potrazivanjima proizvodi dugorocne parnice koje mogu trajati i po 10 godina . Pored toga ''pravni lekovi'' dodatno opterecuje sudije. Narod se zali na sve sto moze. U ovom kontekstu na duzinu procedura ili ''sporu pravdu''. Dakle javni interes je u tom smislu ukljucen. Drukcije izrazeno javna steta je mnogo veca od privatne.
Beogradjanin - Istrijan-Schwabenländle
Утужавање, пише један који се потписао са дипл.правник, свашта. Можда се тако говори у " његовом вилајету ", БиХ или Црној Гори, да је Србин из Србије звао би се се Сима а не Симо, и прилагодио би речник народа у чијој држави живи. Доста је силовања српског језика.
Zorana
Autor ne osporava pravo na potrazivanje koje je i u malom iznosu, već dovodi u pitanje obavezu države i banke da zbog tako malog duga bude desetostruko oštećena. Da li bilo ko zbog duga od 500 dinara na kraju treba da plati sa troškovima postupka 50 hiljada dinara. Ko poziva takve poverioce da se jave radi naplate takvih potraživanja i koji je razlog pozivanja?
Киза
Хм,хм,хм?! По аутору (потписао се као дипл. правник), неморално је допуштено у случају да је актер држава или банка и ако је у питању "крадуцкање" (а не крађа)!? Па уважени господине не бих баш рекао ни да је тако ни да сте у праву. Ако појединац, тзв. "обичан човек", покуша да "крадуцка", врло брзо ће се срести са неумољивом руком закона и пресешћему и мајчино млеко! Исте те банке ће вас за дуг од 1 (ЈЕДНОГ) динара увалити 3 године у црвено код кредитног бироа, без права жалбе! Само кажем...
Mirka Zvirka
Mislim da i "običan čovek" ima pravo da završi neku školu, pa se ni ti nije desilo.Prvi smo da urlamo i vičemo, ali ništa da pročitamo.Postoje prava i obaveze. Tako i da platite po ugovoru koji ste potpisali. Ko ima zaradu ovom slučaju samo određeni advokati, koliko su moja saznanja. Gospodo, koji težite "Zapadu", tamo nema izvrdavanja plaćanja i tamo budete na nekoj "crnoj" listi . Počnite da živite prema guberu a ne prema snovima. Ovo je inače vrlo razvijena kategorija u Srba.
Ivana
Наравно држава може да гони народ и наплаћује камате и за најмање износе дуга (струја, вода итд) и да има извршитеље који зарађују ненормалне суме... али сто батина по туђим леђима није ништа

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља