петак, 25.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Благослов за крај аутономије универзитета

Православни богословски факултет (Фото Д. Јевремовић)

У Речнику Матице српске, реч благослов је дефинисана као „милост коју, по религиозном схватању, Бог излива на некога или нешто; благостање, срећа, итд” Слично је и у Речнику САНУ. Међутим, својим деловањем у последње време, Српска православна црква (СПЦ) додаје овом појму једно ново значење.

У току је јавна расправа о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о високом образовању. Чланови 17, 19, 20 и 23 овог закона представљају недопустиво нарушавање аутономије универзитета и кршење Устава Републике Србије, који гарантује аутономију универзитета (члан 72: „Јемчи се аутономија универзитета. Универзитети, високошколске и научне установе самостално одлучују о свом уређењу и раду, у складу са законом”). Према предлогу закона, Синоду СПЦ, дакле неуниверзитетском телу, даје се могућност да без икаквог образложења одлучује о томе ко се може јавити на конкурс за наставника на Православном богословском факултету (ПБФ), што отвара могућност субјективне и негативне селекције по неуниверзитетским критеријумима.

Без „благослова” Синода, професор се не може ни пријавити на конкурс, а ако је већ запослен – у сваком тренутку може изгубити посао, уколико га Синод повуче. Академско вредновање кандидата на конкурсу темељи се на оцени резултата њиховог научноистраживачког, педагошког рада и других делатности, чија анализа захтева стручност и компетентност. С обзиром на то да чланови Синода (или епископи), не морају имати постдокторско усавршавање, докторску титулу, па чак ни завршен државни факултет, даје се право људима са нижом квалификацијом да одлучујуће утичу на избор наставника.

Наставницима и сарадницима се одузима право и обавеза критичког мишљења и јавног оглашавања, а отвара се могућност непринципијелних притисака. Тако се наставнику, чија оглашавања у јавности нису по вољи црквеним структурама, може спречити реизбор (без икаквог образложења), или чак може бити и отпуштен. Било је више оваквих примера у последњих неколико година, када су кандидати за доценте на ПБФ морали нпр. да се писмено одричу теорије еволуције, а један наставник је због тога и отпуштен. Још два наставника су отпуштена без правно ваљаног образложења, а свима је забрањено јавно оглашавање без дозволе (последњи такав пример односио се на јавно залагање за примену хигијенско-профилактичких мера на богослужењима, током пандемије ковида 19). Ово је неприхватљива пракса на универзитету 21. века, где одлучивање треба да се заснива на научним чињеницама, а не на самовољи појединаца и неуниверзитетских тела.

И то није све! Несхватљиво је и то да се и студентима ограничава право уписа и студирања, и условљава „благословом”. Универзитет се финансира средствима пореских обвезника секуларне државе, која сваком појединцу гарантује право на образовање. СПЦ може да оснује црквене школе, богословије и духовне академије, где може прописивати различите услове који нису ни у каквој вези са законима Републике Србије, али она своје услове не сме наметати државном универзитету, т. ј. ПБФ који нити је основала, нити га финансира.

Уместо да овакву праксу обесхрабри и у већој мери оснажи интегритет универзитета и достојанство наставника, законодавац би предложеним решењем легализовао неакадемске и неетичке радње које су у супротности са универзитетским принципима и академским моралом. Предлагач закона, као пример земаља на које би требало да се угледамо, наводи суседну Хрватску и још три европске земље (које су дале папе католичке цркве). Није јасно зашто би требало да следимо пример Хрватске и принцип missio canonica, који је последица конкордата – политичког уговора са Светом столицом, какав Србија није потписала (а и да јесте – он би се односио само на Католичку цркву).

Српска православна црква је већ 800 година аутокефална и није потчињена глобалном верском поглавару. Стога би било упутније угледати се на решења у земљама као што је Грчка, где је православна вера званично наведена као државна, а где пракса „благослова” не постоји, нити црква има икаквих могућности утицаја на универзитет.

Универзитет мора стати у одбрану својих темељних вредности које су озбиљно угрожене; жалосно је да је, на почетку трећег миленијума, у време динамичног развоја природних и друштвених наука, универзитет у Србији суочен са претњом клерикализације, губитка аутономије и регресије на стадијуме који су одавно превазиђени у цивилизованом свету.
Аутор је редовни професор Универзитета у Београду и редовни члан САНУ

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари26
39a17
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivan Grozni
Na BU su umislili da je i dalje Kardeleljevo samoupravljanje na snazi. Oni su stvarno ubeđeni da imaju "pravo" na novac iz budžeta a da, istovremeno, imaju "pravo" da sami određuju šta će sa tim novcem da rade, koga će da primaju na studije i koga će da zapošljavaju. Ne brane oni naučnu ili pedagošku autonomiju, već političko samoupravljanje, da ne kažem "samovolju". Država bi najbolje uradila kada bi ukinula "večitost" zvanja redovnim prof. i raspisala međunarodni konkurs (3/4 ih ne bi prošlo).
Ivan Grozni
Autor je ispravno primetio da SPC može da osnuje svoje Bogoslovije i tamo primenjuje svoja pravila kao osnivač i finansijer, a da je BU finansiran od strane države, odnosno poreskih obveznika, samo je onda malo prevideo da u tom slučaju o pravilima BU ne odlučuju nikakvi autonomni i nezavisni organi (što je samo eufemizam za samoupravu postojećih i večitih kadrova BU) već osnivač i finansijer - država!! Ovi sa BU misle da imaju pravo na novac a nikakve obaveze.
EvGenije
Sve su ovo besmislice. Uslove za osnivanje i rad PBF su ugovorili Crkva i država koja je osnivač i finansijer BU. Šta Univerzitet ima s tim? Bogoslovski fakultet je specifičan jer pruža strogo namensko obrazovanje za jednog poslodavca - Crkvu, pa je logično budućem poslodavcu omogućiti da diktira uslove tog obrazovanja shodno njegovim pravilim i potrebama. Istina je, Crkva ne može nametati svoje uslove državi, ali ni država ni Univerzitet ne mogu Crkvi nametati svoje stavove.
Словити Бога и словити науку
Не. Универзитет ће најбоље стати у своју одбрану тако што ће неопозиво да захтева да се Богословском факултету врати статус независности, који је имао од 1952. до 2004. године. Јер, по много чему, овај факултет је специфичан и другачији од факултета Београдског универзитета. Све те различитости треба узети у обзир, те не треба присиљавати ову, пре свега, по својој природи црквену установу, да остане под окриљем прописа једне државне високошколске установе као што је универзитет.
Sasa Trajkovic
Као прво то није аутономија већ САМО управљање пад два аутономија не служи само ради себе, под три Универзотет није држава у држави ... могу ја још много тога да поставим као упитно али тема је интригантна сама по себи. После више деценијскле системске девастације нашег образовног система коме су и саме високо образовне институције и те како кумовале сада се плаше губитка сосптвених привилегија а наводно у име некакве демократизације и плуаризма академске заједнице лицемерно зар не?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.