Четвртак, 29.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИМЕНОВАЊЕ УЛИЦА

Француски Стари град и повратак Вилсона

Ако би се само на основу уличних табли главног града судило, Београд не заборавља некадашње савезништво Француске
Београд се именима улица одужио многим својим савезницима (Фото М. Спасојевић)

Када би данас неко питао грађане ко су највећи политички пријатељи Србије, вероватно да би се добар део њих поштено замислио пре него што би дао одговор. Пре свега због тога што су још прилично свежа сећања из 20. века у коме су нашој земљи, у зависности од политичких околности, исте државе у једном моменту биле блиски савезници, а онда и противници. Многи би на прву лопту данас вероватно рекли да су политичка десна рука Србије Русија или Кина, нарочито због подршке у вези са косовским питањем, али и због и великих економских пројеката последњих година.

Али, ако би се само на основу уличних табли главног града судило о томе кога Београд сматра највећим савезницима Србије, закључак је прилично другачији. Без обзира на сва политичка размимоилажења последњих деценија, Београд некадашње савезништво и подршку пре свега не заборавља Француској.

У центру града по топонимима, војсковођама и политичарима Земље галских петлова име носи више улица – Жоржа Клемансоа, Париска, Француска, Поенкареова, Франша д’ Епереа, а последњу међу њима не тако давно добио је генерал Пјарон де Мондезир када је Улица Тадеуша Кошћушка подељена на два дела од којих је горњи понео име поменутог француског војсковође. Јасно је, захвалност Београда Француској највише се односи на савезништва с почетка 20. столећа. О томе сведочи и Споменик захвалности Француској на тврђави који се, занимљиво, налази недалеко од амбасаде Француске и раскрснице улица Пјарона де Мондезира и Париске. Последњу поменуту улицу треба истаћи и због још једног необичног детаља – Париска је специфична по томе што „тера контру” осталима јер су сви улични бројеви у њој, и парни и непарни, нанизани на једној страни, а не на супротним, зато што је на њеној другој страни једини „сусед” – тврђава.

Да и поред турбулентног краја 20. века и истог таквог почетка 21. столећа (када се говори о међусобним односима) Србија ипак не заборавља ранију политичку подршку и савезништва, сведочи и пример улица које су именоване у част САД и њених лидера.

Па тако централне градске улице красе табле – Рузвелтова, Џона Кенедија, Џорџа Вашингтона, а од пре неколико година главни град има и Булевар Вудроа Вилсона, тренутно највећу саобраћајницу у „Београду на води”, названу по некадашњем америчком председнику. Овај амерички лидер својевремено је недалеко од те локације имао и трг, јер је као Вилсонов трг у првој половини 20. века био познат данашњи Савски трг, на чијем додиру са Карађорђевом се некада налазио и хотел „Вилсон” („Вашингтон”), раскошна зграда која је врло оштећена у Другом светском рату и која деценијама после тога и даље пропада. Шта ће са тим здањем бити и даље се не зна, али зато је пре неколико година најављено да ће Вудро Вилсон добити споменик на истоименом булевару у Савском амфитеатру.

Поенкареова улица (Фотодокументација Политика)

Последњих година осим дизања споменика многим личностима, једнако је актуелна и мода преименовања градских улица, протеривање табли са именима оних који се више не сматрају нашим савезницима, браћом и пријатељима. У налету преименовања, чини се, најбоље, као савезник, пролазе Руси.

Одавно Београд има Руску улицу, а од пре неколико година на Новом Београду стоје табле са именима генерала Жданова и маршала Толбухина, совјетских војсковођа. Они су својевремено имали своје улице у најужем центру града, али те саобраћајнице су у међувремену преименоване. Али, зато се од пре неколико година у самом центру, прекопута дворског комплекса, налази и споменик личности из пресовјетске ере – цару Николају Романову. То обележје било је поклон Руске Федерације нашој земљи.

Не тако давно у „Београду на води” улицу је добио и совјетски војник Николај Кравцов који је учествовао у ослобађању Београда 1944. Многи Београђани и даље не могу да запамте ко је тачно та личност, али су саму улицу зато врло брзо запамтили због важног аутобуског стајалишта.

Посебно је, чини се, занимљив поглед на мапу града између Новог Београда и Сурчина јер готово једна до друге у том делу налазе се улице назване по појединим чланицама Европске уније које не признају самопроглашену независност јужне српске покрајине Косова и Метохије.

Тако су се на малом простору сместиле Шпанска, одмах до ње Словачка, а неколико улица одатле и Кипарска. Грчка, која такође доследно не признаје независност КиМ, улицу има нешто даље од три претходне поменуте, али зато Румунија, пета чланица ЕУ која не признаје косовску независност, улицу нема у нашем главном граду иако ју је некада имала. По овој земљи некада се звала дедињска улица коју деценијама знамо као чувену – Ужичку.

Али, зато Србија која годинама истиче како јој је циљ управо улазак у ЕУ, на мапи београдских улица размишља о европској будућности. Тако је по Бриселу, својеврсном политичком центру ЕУ, названа улица у „Београду на води”.

Коментари15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vudro Vilson KongresSAD1918,g,.
Da li postoji i jedna jedina evropska država ili i jedan jedini evropski političar od kada Srbija postoji kao obnovljena država po padu Otomanskog carstva koji se kao Vudro Vlson odredio prema pitanju slobodnog i neposrednog pristupa Srbije moru.?Ne, a po svemu sudeći neće ni postojati niti to ikoga i u samoj Srbiji uopšte interesuje . A mnogi bi svoja nedela mogli da isplate upravo po tom modelu koji je predlagao Vudro Vilson.Ali polako ?
Bulevar Crvene armije, Novi Beograd
Чудно је да када набрајају улице Београда које носе назив совјетских војсковођа готово сви забораве Улицу маршала Бирјузова у строгом центру града. Што се тиче маршала Толбухина, ту је стање ствари прилично јасно, улица је "пресељена" са Славије и Чубуре на Нови Београд. Међутим, генерал Жданов је посебно интересантан, јер сада има три улице, једну на Новом Београду, другу у Белом Потоку под Авалом и недалеко одатле и трећу, надомак села Раковица (Јајинци). Има и Петроградска улица код Каленића.
Деки
Интересантно је да се нигде не помиње Италија. Та земља је у свакој прилици , када је могла да бира, изабрала страну противника Србије. И поред великих злочина Италија и данас у Србији ужива углед лепе, привлачне и пријатељске државе. Мислим да су Срби слаби према Италијанима из неког “романтичног” убеђења? Њихова улога никада се није разликовала од немачке али је наш однос према тим државама и народима потпуно различит.
Деки
@Саша Микић Можда нисам био тако ревносан на часовима историје као Ви али историја се учи читавог живота. Покушајте да се упознате са италијанским (зло)делима према српском живљу са територије Црне Горе око Пете офанзиве напр. О чињењу Италијана на Косову је довољно информација на интернету. Шта рећи о улози Италије у последњем бомбардовању Србије? Гро напада је дошло из Италије, зар не? Грци нису дозволили коришћење својих (НАТО) аеродрома али су зато Италијани од срца понудили Авиано.
Саша Микић
Мало сте прескакали часове историје. Италија је у Првом светском рату била на страни Србије. Шта више када је цар Николај натерао савезнике да пошаљу помоћ Србима и да их превезу из Албаније до Грчке, то су урадили Италијани, иако су сву славу покупили Французи. У Другом светском рату Србија није имала додира са италијанском војском сем на Косову, али не знам да су Италијани били ти који су на Косову чинили злочине, а да су жмурили на злочине то да. Последња краљица Италије је била Црногорка.
Milan Ilic
Trebalo bi da jednom i za svagda,da naš narod razlikuje podršku od NARODA i "podršku" od vlade neke zemlje...Mnogi narodi Evrope su demonstrirali svoju ljubav prema Srbiji, dok su njihove vođe bile "slepe" na naše vapaje...nemojte mešati vlast i narod. Francuski narod je zajedno sa Grčikim i Ruskim bio uvek prvi u pomoći, a vlast...pas laje, karavani prolaze.
bata
možda su nam nekada bili prijatelji, više nisu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.