петак, 25.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Вакцинација и естрадни лекари

(Фото ЕPA-EFE/Marko Djokovic)

Доласком ефикасних и безбедних вакцина, што је фантастичан, готово нестваран резултат савремене науке, створени су реални предуслови за обуздавање и стављање под пуну контролу текуће ковид 19 пандемије. У Србији је то могуће већ током прве половине 2021. године уколико се достигне колективни имунитет од 80 до 85 одсто заштићених пунолетних особа, што вакцином, што услед прележане инфекције.  Наравно, све зависи од доступности вакцине (сада је ситуација у Србији изузетно добра), као и од одзива становништва на вакцинацију који није, нажалост, задовољавајући. Потврђују се раније претпоставке да је само једна петина грађана, без икакве резерве, спремна да се вакцинише и да је велика већина неодлучна, збуњена различитим (погрешним) информацијама и решена да „сачека”. Најлакше је за то оптужити деловање антиваксера, чији се значај (намерно) прецењује. Међутим, проблеми су у „нашем дворишту”.  Стари Римљани су говорили: „Nullus effectus sine causa” (Нема последице без узрока), и ова изрека се јасно потврђује кроз тренутне узроке који генеришу недовољан одзив на вакцинацију.

Прво, тренутна ситуација недовољног одзива на вакцинацију је последица вишегодишњег стручно неубедљивог, дефанзивног и некреативног односа здравственог система и здравствених радника  према значају вакцинације.  Претрпани текућим бирократским обавезама, са тежиштем рада на дијагностици и лечењу (куративи), лекари су недовољно пажње и времена посвећивали едукацији становништва и оживотворењу превентивних мера у свакодневном животу. Нису медицина само imаging центри, скупи и ефикасни иновативни лекови или импресивни и вишесатни  хируршки захвати који се граниче са чаробњаштвом. Медицина би требало да буде, пре свега, свакодневан, мукотрпан, осмишљен и продуктиван превентивни рад лекара примарне здравствене заштите и лекара из института и завода за јавно здравље.

Битна карика у борби против пандемије је и едуковано становништво, наоружано емпатијом и толеранцијом, које се креће у јасно и добро зацртаном координатном систему противепидемијских мера и које, са покрићем, верује здравственим радницима и систему руковођења током пандемије  нпр. Кризном штабу и влади. Последњих недеља изражени су до неверовања егоизам појединаца, самовиђење проблема и неминовна самообмана, као и општеприсутно неповерење, пре свега, у Кризни штаб. И наше искуство из текуће пандемије јасно указује да иза едукације и обавештавања грађана не треба да стоје личности из сфере политике, већ пажљиво одабрани здравствени радници са стручним ауторитетом и квалитетним медијским наступом.

Друго, заблуда је да сви лекари могу компетентно говорити о стручним аспектима вакцинације јер то захтева, као и у другим областима медицине, лично искуство, ужу едукацију и применљиво знање. Такође, заблуда је што поједини лекари своје (не)оправдане сумње у ефикасност и безбедност појединих вакцина желе да поделе са лаицима, као да ће им они помоћи у проналажењу истине. Резултати су збуњеност и неодлучност грађана, на једној страни, и јефтина популарност тих лекара, на другој страни. Подсећам да је међу нама стручњацима све подложно оповргавању, „сумњајући долазимо до истине”, али да постоје места за разјашњење свих могућих стручних и бројних недоумица, нпр. катедре на медицинским факултетима, стручна удружења и секције Српског лекарског друштва.

Посебну забуну, са погрешним информацијама, чинили су поједини медији ангажујући лекаре који нису едуковани, нити имају искуство из области епидемиологије, вирусологије, имунологије или инфектологије, али са јаком жељом за самоиспољавањем и самопромоцијом  (свеприсутна естрадизација лекарске  професије). Због тога ми још више недостаје очекивана и пожељна  активност Лекарске коморе Србије. Неприхватљива је њена  „завера ћутања”.

Треће, као утисак, а мање као чињеницу, истичем да ме је протекли период поново уверио да у нашој средини сви о свему причају и сви о свему знају, па и о вакцинама и вакцинацији што је искључиво стручно питање за мериторне особе. Невероватно је колико имамо експерата, захваљујући информатичкој писмености, поводом свих стручних питања из било које области медицине.

Четврто, пренаглашено је, предозирано и контрапродуктивно учешће политичара у дефинисању противепидемијских мера и тумачењу резултата. Екстремни ставови од тријумфализма и нарцисоидности  („најбољи на свету”) до довођења у сумњу свих успешних мера (нпр. изградња нових болница, одлична организација вакцинације), уносили су додатне поделе и сумње код грађана  са оштро супротстављеним  и искључивим политичким опцијама. Нажалост, политика је одавно контаминирала здравствени систем и здравствену политику у нашој земљи.

Пето, заблуда је да иза тзв. антивакциналног лобија или на супротној страни заговорника вакцинације, из чисто економских разлога,  стоје поједине фармацеутске куће. Чињеница је да у тим кућама раде наше колеге (лекари, фармацеути, молекуларни биолози, биохемичари итд.) са усвојеним етичким принципима и под строгом интерном и екстерном контролом, да неке фармацеутске куће производе и лекове и вакцине, да су цене вакцина вишеструко ниже него лекова и да све контролишу и проверавају национална стручна регулаторна тела, комисије и фондови.

Шесто, чињеница је да вирус не прашта, нити је болећив према нама, нашим слабостима, незнању и неодлучностима. Међутим, оно што ме ужасава је чињеница да смо се навикли и постали потпуно индиферентни на огроман број (неоправдано) заражених и (неприхватљив) број преминулих који је, по свему судећи, значајно већи. Где смо, и када смо, као друштво изгубили саосећање? Где је емпатија, стварна а не декларативна, према здравственим радницима који месецима сагоревају на послу доводећи свој живот у непосредну опасност? Људима треба објаснити да бринући о свом здрављу прихватајући вакцинацију, брину и о здрављу својих најближих, али зашто не рећи и непознатих суграђана на које могу пренети (смртоносну) инфекцију. Вакцинација јесте лични акт разума и одговорности за своје здравље, али и акт саосећања и бриге за друге.

Редовни професор Медицинског факултета у Београду у пензији

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари23
223b7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljilja K.
Godinu dana lekari su govorili da je za testiranje ispravnosti vakcine potrebno više godina. A onda su vakcinE stigle za manje od godinu dana. Oni koji ne mogu ili ne žele da se vakcinišu su neodgovorni i neempatični. Šta je sa svim drugim nevoljama ovog sveta? Sa drugim zdravstvenim mukama? Neko je sad odredio da se bavimo samo jednom nevoljom. U suprotnom, dobićemo gomilu atributa. I ograničenja u društvenom životu. Od strane obrazovanih. 21. vek!
Ivan Ivanovic
Na vasem primeru profesore vidimo da obrazovanje u nekim slucajevima ne oplemeni coveka, jer svoje sugradjane delite na one koji hoce da se vakcinisu i one druge koji su za vas gradjani drugog reda. O pravu na izbor i da ne pricam, to je tek misaona imenica.
Киза
[email protected]Занимљиво и неутемељено мишљење! Већина оних који нису вакцинисани се много ригорозније придржавају мера од вакцинисаних који се након вакцине опусте и понашају као да је све нормално! Пошто вакцина (нажалост) НЕ штити од заразе, угрожавају и себе и друге (распитајте се мало колико је људи добило корону, па чак и умрло баш након вакцинације)! А ако вакцина није ризик за примаоца због чега се потписује пристанак на "добровољну" вакцинацију и одрицање одговорности државе?!? Само питам....
Mita
"Oni koji se ne vakcinišu" ugrožavaju zdravlje drugih sugrađana i ponašaju se rizično što se tiče sopstvenog zdravlja. U privatnom zdravstvenom osiguranju premija osiguranja bi im bila povećana. U državnom mogu da se leče od na račun vakcinisanih od iste bolesti tj. građana koji se ponašaju odgovorno prema zdravlju svome i tuđem. Ekonomska šteta koju prave im nije dovoljna već su još i nezadovoljni!
Odlican tekst
Jedino sto zameram autoru da nije vise posvetio paznju kako i kojim metodama je moderna nauka uspela da za tako kratko vreme dodje do vakcina jer neki kod nas misle da se vakcine istrazuju i prave na isti nacin kao u doba Luja Pastera. Citao sam nesto o tome u renomiranom Britanskom Lansetu i nije na meni da idem u strucne detalje ali ono sto sam kao laik mogao da izvucem je da se stalno pojavljuju novi softveri koji sumulirajuci sve moguce scenarije drasticno skracuju ceo proces istrazivanja.
Marko Stanković
Vrlo lepo napisano. Pozdrav za profesora
Киза
"...Доласком ефикасних и безбедних вакцина, што је фантастичан, готово нестваран резултат савремене науке..." Изношењем овакве тврдње професор сам себе демантује и још више учвршћује став оних који су против вакцина. Вакцине дефинитивно нису ефикасне (не штите бар 99% и постоји реална могућност да фасујете корону иако сте вакцинисани), а о безбедности довољно говори став СЗО и надлежних институција у земљама-произвођачима да им дају САМО дозволу за хитну употребу! Паметније доста, само кажем...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.