Недеља, 01.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
У УЛИЦИ ВУКА ВРЧЕВИЋА НА ПАЛИЛУЛИ

Ђурђевдан сви славимо

Славски дан Домаћини угостили и нашу екипу (Фотографије Марко Спасојевић)

За шпоретом на дрва, испред трошне куће, стоји домаћица и пере посуђе у великој пластичној кофи. Мирис јагњећег печења, жамор и звуци ромске музике обавили Улицу Вука Врчевића на Палилули, како то тамо бива, кад се слави Ђурђевдан.

– Ајде, ајде, улазите, сад ће и мој муж! Нећу да се сликам и причам за новине! – смеје се Вида, док долива воду из флаше у ванглу са судовима.

Домаћин размиче завесу од шарених перли, излази из куће и од срца нас позива да седнемо за велики пластични сто у дворишту.

– Славимо славу. И не само ми, него и комшије. Укупно осам породица, сви славимо. Свако за себе, али идемо и једни код других у госте. Испекли смо јагње. Видиш, тамо у оној црној пећи, код првог комшије – упире прстом у трошну ограду, коју у том часу прескаче један дечак. Дошао је да се игра са Анастасијом, Елвиром и Емином, које су за празнични дан обукле лепршаве беле хаљине. С времена на време, глава породице опомене их да пазе куда трче и скачу да не би „закачили” балоне с водом, који су поређани у дворишту.

– Немамо воду у овом делу улице. Недостаје нам само вентил, остало бисмо могли и сами да импровизујемо. Нема где нисмо ишли, коме се нисмо жалили, сви обећавају да ће да реше наш проблем. А нико ништа да уради. Рекли нам да припремимо балоне и да ће да дотерају цистерну. Ништа... – прича наш домаћин Васић и додаје да се водом снабдевају код комшија у другом делу насеља.

Неколико породица, много деце, вели, без воде је тешко. За остало, како каже, сналази се.

– Радим све и свашта, молерај, поправке, а када тога нема, онда лепо узмем колица, гурам по граду, па шта се нађе. Рециклажа – смеје се, а дрвена капија се одједном отвара.

Стигли гости. Пљуште поздрави и честитке... Разлетеше се домаћин и домаћица, служе госте домаћом кафом, „црним” и „жутим” соком. Клинци уграбили прилику, пустили пса са ланца да трчи по дворишту, кажу, неће тата да се љути, празник је.

– Имам шест година и идем у школу – хвали се Елвира, док се остала деца смешкају. У двориште улазе Тасићи, Рамадани, Тодоровићи... А случајни пролазници машу, поздрављају домаћине...

Из другог дела насеља, које се скрива иза густог облака прашине, не допире из сваког дворишта граја и музика. Живе ту и муслимани, причају нам гости и домаћини углас, у овом насељу, славиће се Рамазански бајрам. Свега има, кажу док нас испраћају из дворишта, али једно се зна – Ђурђевдану се сви радују.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

SLOBODAN MIKAVICA
Kad citam ovaj tekst puno mi je srce, ali i zal da zive u takvim losim uslovima.
Darko Stojadinovic
Bravo! Ovo je novinarsko umeće. Izaći i od, naizgled, ničega, napraviti novinarsku priču. Tako pitku, čitljivu i interesantnu. Čestitke autoru.
Саша Микић
У мом крају, који неки називају ''Циганске рупе'', а други мало званичније ''насеље Бачки Иловик'', некада је у рану зору ишла поворка певајући на Дунав да се окупа, јер тако треба, па се певајући враћала кући. Ту су били и јагањци, који су се шетали по пољанчету, не слутећи да ће већ сутра бити ђурђевданска печеница. Нажалост тога више нема. Иако су ромске куће сада велике и модерне, више су празне, него пуне. Остали су само стари, а деца и унуци су тамо негде ''преко гране''. Нема више поворки

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.