субота, 12.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Храст стар два века на Цветном тргу

Радници ЈКП „Зеленило Београд”, који деценијама брину о њему, уредно су му посекли гранчице и додали неопходне „витамине” како би овај Врачарац издржао оно што градски живот носи
Стабло висине око 20 метара, а обима дебла око четири метра (Фото: ЈКП „Зеленило Београд”)

Можда није „запамтио” При српски устанак из 1804. године и заседање Правитељствујушчег совјета – српске владе, али је усељавање првих министарства у Београд изгледа остало у његовом сећању. Према неким подацима, управо око 1811. године свој живот започело је најстарије стабло у централном делу престонице – храст на Цветном тргу. Од тада до данас нагледао се он свега и свачега, различитих војски, окупација, претрпео бомбардовања, дочекао ослобођења, гледао како му мењају окружење, али и како његов град расте.

Ових дана радници ЈКП „Зеленило Београд”, који деценијама брину о њему, уредно су му посекли гранчице и додали неопходне „витамине” како би овај времешни господин остао виталан као и до сада.

– Храст на Цветном тргу има изузетан значај као споменик природе и он представља хортикултурну баштину нашег главног града. Његова вредност је у томе што је најстарије заштићено стабло, стар око 210 година, а остатак је некадашње храстово-јасенове шуме која се простирала од Цветног трга до Мањежа. Стабло је импресивних димензија, висине око 20 метара, а обима дебла око четири метра – кажу у „Зеленилу”.

Због његовог значаја, град Београд је 2001. године храст ставио под заштиту и прогласио га спомеником природе ботаничког карактера.

– У оквиру установљеног режима заштите, а у складу са решењем о заштити, на стаблу се спроводе све биолошке мере заштите и неге које су неопходне за виталност неког заштићеног стабла. Поред редовног праћења стања стабла, ту су и мере уклањања сувих и преломљених грана, санација промена на деблу и дебљим примарним гранама, прихрана преко корена минералним ђубривом. Велике примарне гране су пре петнаест година повезане и стабилизоване металним сајлама да би се заштитиле од прелома, а функција сајли се редовно контролише – истичу у „Зеленилу”.

Упркос великој старости и чињеници да је прегрмео многе недаће, храст је доброг здравственог стања и за сада нису потребне додатне мере заштите. Поред стабла, одржава се и површина око њега, она је означена прописаном таблом за обележавање природног добра, као и одговарајућом двојезичном информативном таблом.

Крајем 2015. године, када је рађена обнова Цветног трга, која је обухватала и део Његошеве улице између Светозара Марковића и Краља Милана, око храста је уклоњена бетонска касета и посађена трава до Улице краља Милана. Испред стабла постављени су високи стубови које у доњем делу крошње заштићеног храста повезује метална конструкција.

Између самопослуге и саобраћајнице

У првој половини 19. века на овом делу Врачара на коме се налази стабло направљена је пијаца, а 1958. године и прва самопослуга на Балкану. Тако је стабло храста лужњака више од два века успело да опстане у том простору, између самопослуге и изузетно фреквентне саобраћајнице, и да својим импресивним димензијама улепшава овај део урбаног језгра старог Београда.

Коментари11
11735
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

RAJA
Hrasta ima i na Vidikovcu u delu oko VM C a.ptelepi su iz jesen ima puno žira. . treba čuvati svako zasađeno drvo ne bi li smanjili zagađenje grada Beograda. Bravo za hrast na Cvetnom trgu, neka stoletuje još dugo Ne treba praviti fontanu već zasaditi puno , puno cveća ako je to ime trga.
SLOBODAN MIKAVICA
Cudi me od nasih hortikulturni strucnjaka, hrast se masovno sadi u bulevarima u Luksemburgu, dobro podnosi zagadjenje vazduha i ljetne toplote. Jedan bulevar je caj zasadjen sa dva reda vertikalnih i dva reda krosnjastih hrastova. Mislim da je to Querqus robur.
@Joван ( Немојте баш тако )
"Сетимо се и овом приликом храста-записа из Савинца код Такова, посеченог у 5 ујутро" .Сећамо се свих могућих варијанти г. В.Илића на тему шта урадити са храстом до кога је дошао асфалт?Заобићи га са две стране ,заштити мрежом,"мало смањити"да може да поднесе и саобраћај ...Све друго само не претходно изаћи из пројектног бироа и видети шта се све има испред себе на путу који пројектујете .Асфалт је прешао и крај аутопута неизмештених архео темеља неке новопронађене цркве.А могло је...Али како?
Jovan
Сетимо се и овом приликом храста-записа из Савинца код Такова, посеченог у 5 ујутро.
deda demencije
On se i danas odupire. I odupiraće se zauvijek. Grdelicom!
Marko
Posecite ga za dva park mesta.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља