понедељак, 21.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
КОНЗИЛИЈУМ

До 2025. године свако друго дете имаће неки вид алергије

Aко оба родитеља имају неку алергијску болест, шанса да је дете добије износи 75 процената, а ако алергију има један родитељ шанса је 50 одсто
Pixabay

Алергије представљају једну од најчешћих хроничних незаразних болести данашњице. Манифестују се у виду алергија на храну, атопијског дерматитиса, алергијског ринитиса и астме. На учесталост јављања поред генетске предиспозиције утичу и фактори средине као што су: рани контакт са алергеном, пушење цигарета у кући, аерозагађење, вирусне инфекције у најранијем узрасту... Зна се да ако оба родитеља имају неку алергијску (атопијску) болест, шанса да је дете „испољи” износи 75 одсто, ако алергију има само један родитељ шанса је 50 одсто, а ако родитељи немају атопијских болести могућност да дете развије неку атопијску болест је 27 одсто.

Др Александра Вуков (Фото: лична архива)

Како истиче др Александра Вуков, педијатар, пулмолог и алерголог, сматра се да свака пета особа на свету има симптоме алергијског ринитиса, као и да ће до 2025. године свако друго дете имати неки вид алергије.

Знаци алергије су разноврсни и могу се поделити на оне који се манифестују на кожи (сува и кожа која сврби) и на органима за дисање.

– Симптоми алергије који се испољавају у горњим дисајним путевима су препознатљиви. То су кијање у серијама, цурење бистре секреције из носа, запушен нос, црвенило и свраб у очима, гребање у грлу, док су симптоми доњих дисајних путева надражајни кашаљ и отежано дисање. Симптоми алергије се разликују од знака прехладе и других бактеријских инфекција по густом обојеном секрету из носа, праћеним повишеном температуром, малаксалошћу, општом слабошћу, кашљем са искашљавањем – напомиње др Вуков.

Симптоми прехладе и других вирусних инфекција, али и бактеријских инфекција трају неколико дана до највише две недеље, а симптоми алергије трају дуже, обично неколико месеци током сезоне алергена на који су сензибилисани, и за разлику од вирусних и бактеријских инфекција јављају се у исто време сваке године.

– Када имамо сумњу да дете има алергију на неки од алергена саветује се алерголошко тестирање. Ако беба има промене на кожи тестирање се може спроводити већ у првој години живота, а за тестирање на инхалаторне алергене саветује се да буде у трећој години. Прво се ради трик тестирање на кожи и резултате имамо одмах, након 15 минута. Тестирање настављамо тестом из крви којим се утврђује ниво спец ИгЕ на алерген. Њихов ниво нам даје прецизне податке о томе да ли особа има алергију и ког је степена. Најчешћи нутритивни алергени су они на млеко, јаја, пшенично брашно, соју, кикирики, рибу, киви... Најчешће испитивани инхалаторни алергени су полени дрвећа, трава и корова, гриње, гљивице, буђ, длака мачке и пса, дуван, перје... – истиче наша саговорница.

Лечење алергије има неколико корака. Први корак је избегавање излагања алергенима, али с обзиром на то да се ради о инхалаторним алергенима то је врло тешко, често и немогуће. Следећи корак је фармакотерапија. То су лекови који пацијентима смањују или потпуно уклањају симптоме.

– Обично се прво уводе у терапију антихистаминици, а затим, ако се тегобе настављају, и назални кортикостероиди. Ако пацијент и поред употребљене терапије има тегобе саветује се имунотерапија.

Имунотерапија представља десензибилизацију малим дозама алергена на које организам ствара антитела, да би при следећем сусрету са алергеном реакција била слабија или потпуно изостала – каже др Вуков.

Постоје два начина давања имунотерапије: СЦИТ или СЛИТ. Прва је терапија такозваним пресезонским вакцинама. Неколико вакцина се даје пре сезоне полена и терапија траје три године.  Са терапијом се почиње два месеца пре очекиване сезоне, а затим се прави пауза до следеће сезоне. СЛИТ је терапија капима које се стављају под језик и траје непрекидно током целе године.

– Лечење капима се почиње од четврте године живота, а пресезонским вакцинама од шесте године живота. Сматра се да након завршене терапије у трајању од три године деца немају симптоме алергена за који су добијали терапију, а одрасле особе немају тегобе у наредних 20 година – наводи др Вуков.

Алергија се може лечити од најранијег узраста, већ у првој години живота. „Реакција” на нутритивне алергене се лечи елиминационом дијетом, то јест избегавањем узимања намирница на које се утврди да беба има алергију. Алергија на алергене из спољашње средине се лечи антихистаминицима и назалним кортикостероидима, као и имунотерапијом. Дуготрајна алергија, посебно ако се не лечи, доводи до трајних промена на зидовима дисајних путева (ремоделовање), што у каснијем животу утиче на плућне функције и квалитет живота.

– Алергија се може јавити одмах по рођењу и то на млеко, али се може појавити у виду суве коже, то јест атопијским дерматитисом. Након тога се могу развити симптоми алергијског ринитиса. Јавља се кијање, цурење бистре секреције из нос, запушен нос, црвенило и свраб у очима, а као последња у низу развоја алергије је алергијска астма. Овакав развој алергије се назива атопијски марш – појашњава др Вуков.

Наша саговорница саветује смањење излагања алергенима, као и боравак напољу после кише и ветра када је концентрација алергена најмања, иако је са децом то некада врло тешко изводљиво.

Такође, саветује се да се започне терапија антихистаминицима две недеље пре очекиване сезоне алергена, да би организам био спреман када почне сезона полена на коју је  пацијент сензибилисан. У затвореном простору ситуација је тежа, јер поред инхалаторних алергена које унесемо споља налази се и гриња. Она је целогодишњи алерген и врло тешко се може уклонити из простора у коме живимо чак и поред свих мера чишћења, дезинфекције, уклањања тепиха, завеса, прекривача, драперија.

– Сигуран начин да се гриња уклони из простора у коме живимо је употреба пречишћивача ваздуха чији хепа-филтер може да пречисти честице величине 0,003 микрона, јер смо тада сигурни да је ваздух  пречишћен од свих спољашњих алергена и гриња – саветује др Вуков.

Коментари3
22572
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бранислав Станојловић
Ми матори тога немамо.
Marko Kraljević
Naravno da će imati alergije! I ne samo njih nego i autoimune bolesti, razna hronična oboljenja, neplodnost itd... Svako neka sebi dâ odgovor na to kako je došlo do tog "predviđanja"...
Саша Микић
Финци су радили истраживање на ту тему, односно зашто код њих има много бронхијалне астме код деце, него што има у Молдавији. Закључак истраживања је да је главни узрок превелика чистоћа. Наиме док имуни систем има изазова у виду бактерија и вируса, које дете (човек) унесе у себе: прљавим рукама или неким другим путем, он ради свој посао и штити организам од заразе. Када тога нема, јер дете живи у стерилној средини онда имуни систем почиње да напада организам и отуда алергије и аутоимуне болести

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља