петак, 18.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Три градоначелнице

Познато ми је да сарајевска градоначелница није надлежна за давање имена сарајевским улицама и трговима. Али…Сигуран сам да градоначелница Бењамина Карић савршено зна да је сарајевска поп-рок школа била далеко најјача у бившој Југославији. Око Радио-Сарајева, има немали број уличица и тргова којима би се могла дати њихова имена
На чело Сарајева дошла је млада интелектуалка Бењамина Карић и то баш на свој тридесети рођендан (Фото: EPA-EFE/Fehim Demir)

Недавно се у Сарајеву десио  „земљотрес”. Бењамина Карић (30), рођена Лондрц, која за дивно чудо уопште не припада „конститутивним народима”, што ће рећи, ни Бошњацима, ни Србима, ни Хрватима, него, долази из групе „осталих”, изабрана је за – градоначелницу Сарајева. Да ова права и савремена сарајевска бајка која је, немало, уздрмала духове у граду на Миљацки, заиста и буде чаробна, све се то догодило баш на њен тридесети рођендан.

Ова млада интелектуалка, рођена Сарајка, истодобно је дипломирала на Правном факултету и одсеку за историју Филозофског факултета сарајевског универзитета. Течно говори енглески и немачки језик. Чланица је социјалдемократске партије БиХ, чијом је потпредседницом постала 2019. године. Градоначелница Сарајева, Бењамина Карић, кажу, прави је „махер” за римско право. Ето, из тог разлога, не бих ни случајно желео бити у кожи градоначелнице Рима, иначе једне згодне бринете по имену Вирџинија Рађи. Да ми Бењамина Карић, која је на мој позив дошла у госте из Сарајева, и у вечном граду Риму којим управљам – држи предавање из римског права.

Чули сте, сигурно, за оно што говоре да „сви путеви воде у Рим”. И шведска филмска редитељка Ела Лемхаген је чула, па 2015. године направи филм „Сви путеви воде у Рим”. Верујте, нимало ме не би зачудило да Бењамина и Вирџинија, заједно дођу на римски аеродром Фијумичино да би дочекале авион из Париза и у њему највећу звезду међу европским женама градоначелницима, париску градоначелницу, Ани Хидалго (62). Градоначелницу, најлепшег града у Европи, а многи се слажу и у свету. Да ви само знате каква је лани била фрка и јагма, апропо, избора за градоначелника Париза.

Начелница седмог, богатог, дозлабога размаженог и надасве шик париског арондисмана, Рашида Дати (55), коју за саветницу изабра бивши француски председник Николас Саркози, а која у својој каријери би и министарка правде, употреби све своје знање и умеће да би се најзад домогла тог фамозног и рустикалног кабинета градоначелника Париза. Било је то скоро као у оном чувеном вестерну „Обрачун код Океј корала”. Упркос својој примерној борбености и упорности, у том одиста захтевном покушају освајања фотеље париског градоначелника Рашида Дати није успела. Би присиљена да положи „оружје” пред Ани Хидалго, а коју су Парижани заволели и чији рад очито цене захваљујући њеном радном ангажману у првом јој мандату.

Више је него занимљив животни и радни пут париске градоначелнице Ани Хидалго, која, великом вољом, и још више, челичном руком, (по)стиже да влада Паризом, ево, сад, и у новом, другом мандату. Полуге своје владавине она врло вешто покреће из свог чаробног кабинета у њеној „Мари де Пари”. Зграде, која се налази у четвртом париском арондисману. Реч је о патинастој, дугачкој и огромној старинској грађевини, одиста фасцинантне лепоте. Са њене фасаде пролазнике посматрају бројни кипови који баш као да су живи„дефилују” импозантном дужином ове зграде. На њеном врху је, баш као што и приличи, повелики, округли, старински сат, а који, биће из ината, још увек, и швајцарски педантно, откуцава време у граду на Сени.

Ко је, заправо, госпођа Ани Хидалго градоначелница Париза? За градоначелницу најлепшег и најромантичнијег града на свету, изабрана је 2016. године. Пре ње, градоначелник бејаше господин Бертранд Деланое. Након што јој истече мандат градоначелнице, а након општинских избора од 20. јула 2020. године на којима однесе победу, Ани Хидалго, сад, у новом другом мандату, и даље остаде у фотељи градоначелника да „заводи ред у Паризу”. Пре него што постаде градоначелница Париза, Ани Хидалго што је по својој политичкој оријентацији социјалиста, беше врло успешна инспекторица рада. Да би, потом, винувши се у политику, постала заменица тадашњег градоначелника, чије је име, Бертранд Деланое.

Ани Хидалго (право јој је име Ана Марија Хидалго Алеу), пореклом је Шпањолка. Рођена је 19. јуна 1959. године у Сан Фернанду. Њен однос према религији? Атеиста. Има двоструко држављанство. Француско и шпанско. Натурализована је Францускиња од 1973. године. Тада имаде само четрнаест година. Члан је француске партије социјалиста. Француска новинарска пера силно копка да ли ће се Ани Хидалго кандидовати на будућим француским председничким изборима што ће се одржати 2022. године. Бар, засад, она мудро демантује ту могућност. Видећемо да ли ће тако бити и кад за то дође време.

А млада госпођа Бењамина Карић, сарајевска градоначелница? Честитам јој на избору за градоначелницу Сарајева и желим њој и њеним полетним сарадницима да у пракси и у целости остваре све задатке које су себи дали. И да будно мотри да се некој њеној служби не омакне неки крупан „гаф” као што се ових дана догоди служби за комуникације градоначелнице Рима. Наиме, ова њена служба је у презентираном видеу направила „спектакуларну грешку” о којој не престају да брује италијански и француски медији. Шта се десило? Уместо да на видеу гледамо чувени римски Колосеум, видимо, заправо, арену у граду Ним на југу Француске.

Познато ми је да сарајевска градоначелница није надлежна за давање имена сарајевским улицама и трговима. Али…Сигуран сам да градоначелница Бењамина Карић савршено зна да је сарајевска поп-рок школа била далеко најјача у бившој Југославији. Међу нама више нису сарајевски песник, текстописац и локомотива сарајевске поп-школе Душко Трифуновић (о њему и тој школи можете видети моју репортажу „Има нека тајна веза” у „Политици”), Јадранка Стојаковић („Све смо могли ми”), Кемал Монтено („Сарајево љубави моја”), диск-џокеј, музички критичар и текстописац за мелодију „Индекса” „Негдје на крају у затишју” (траје, дванаест минута), недавно умрли Желимир Алтарац Чичак, почасни грађанин Сарајева. Око Радио-Сарајева, има немали број уличица и тргова којима би се могла дати њихова имена. Остала су још само „тројица величанствених” који су рођени у граду на Миљацки. Највећа могућа европска певачка звезда са тенором фантастичних распона Здравко Чолић (70 година, 30. маја), мој другар из детињства у сарајевској улици красних вила, Милоша Обилића, Горан Бреговић (71) који постаде велика светска музичка ведета, те поседник две канске „златне палме”, планетарно познати и цењени филмски режисер Емир Кустурица (66). А, „Индекси”? Као успомена на ову ненадмашну и легендарну сарајевску и југословенску поп-групу, одговарао би, рецимо, један велики и леп сарајевски трг у самом центру града који би се звао – Индекси.

Да се доведу у ред и отклоне горући проблеми који притишћу Сарајево, требаће сигурно уложити јако много рада и времена. Сарајево, ето, није имало ту срећу да кроз њега протиче велика река. Некад, у јесен и пролеће, посе обилних киша и након отапања снега, Миљацка би постајала права река која је чак спирала и поткопавала земљиште на својој левој обали, нарочито испред кућица недалеко од зграде јеврејске општине. Као дечак могао сам видети чак и делове корења јабланова који би се указали. У Миљацки су тад постојале и четири врсте риба, плисе, гаге, сапаче и кленови, које су босоноги дечаци невероватном спретношћу хватали испод њених слапова. Ето, сазнасмо да је сарајевска градоначелница већ првог свог радног дана, када је лаганим и елегантним кораком, попут газеле, ушла у свој кабинет, одмах дала налог да се прода аутомобил „пасат” који би намењен за обављање њене функције.

Нека вам је са срећом, Бењамина...

Дипломирани журналиста и професор социологије

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари10
810ff
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

n ercegovac
Pariška filharmonija, u najavi za koncert Europa! koji je trebalo da se održi 5.6. (zasad otkazan), predstavlja program listom kompozitora predviđenih dela: „Béla Bartók, Ludwig van Beethoven, Alexandre Borodine, Goran Bregović, Antonín Dvořák, Manuel de Falla, Edvard Grieg, Jacques Offenbach, Hubert Parry, Giacomo Puccini, Jean Sibelius, Giuseppe Verdi”. Da sam na Breginom mestu, posle ovoga, bilo bi mi jako teško da zadržim glavu ispod oblaka. Imena ulica sigurno će doći, čim se prašina malo.
Petar
Dobro je ba, Djordje, ti i Brega najbolji jarani, najbolje trebe i muzika u komsiluku... Grad koji vise ne postoji kao takav a pitanje je da li je ikada i postojao. Ali, ako sve ode nizbrdo, Oslobodjenje ce jos i hteti da objavi slican mitski tekst. Masala.
Stevo
Neverovatna narcisoidnost, neumorni diplomirani žurnalista i profesor sociologije sa Fakulteta političkih nauka u Sarajevu, kojeg nije završio onaj koga tramvaj nije zgazio, kako se vaktile govorilo. Studij bez ikakvih kriterija... Ali, bolest davanja imena /naziva/ ulicama mora da uđe u katalog srpskih bolesti! George Telebak upravo demonstrira i bolest i kasablijski mentalitet i pored toga što zna da je Pariz najlepši grad na svetu!
Горан Митровић
Сарајево? Тешка провинција, планинска касаба, селендра... О музици нећемо, то јест о Бреговићевом чобанском року и плагијатима ("Патим ево десет дана" и остало)... Апсолутно небитан град за историју југословенског рокенрола, што ова умишљена и препотентна незналица, Ђорђе Телебак не зна. Ту главну реч воде Београд, Загреб, Љубљана и Скопље, Телебак. Жао ми је...
Anne Hidalgo
Градоначелница Париза зове се Ан Идалгó (Anne Hidalgo), а не Ани Хидалго.
Obicni Politikin komentator
I ovde se koplja lome oko pravopisa. Bravo. Ima li gdje Sarajeva?
Dr Slobodan Devic
@ Саша Микић - mislim da je u skladu sa "Vukovim" pravopisom pravilno onako kako se izgovara u originalu. To sto je doticna osoba naturalizovana ne znaci da treba i da zaboravi svoje korene. Francuzi mogu da je zovu u skladu sa svojom jezickom kulturom, ali smatram da mi treba da se drzimo Vuka - znaci, fonetski kako se ime izgovara na spanskom jeziku. A Hugo Bos, definitivno kako se izgovara na nemackom. Osim, ako nas jednoga dana Francuska okupira i nametne njihove izgovore ...
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља