петак, 18.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сахрана једне епохе

Последњем испраћају Јосипа Броза Тита, доживотног председника СФРЈугославије, који је преминуо 4.маја 1980, присуствовалa су четири краља, 31 председник владе, шест принчева, 22 премијера, 47 министара спољних послова и многи званичници из 128 од 154 земаља, колико их је тада било у Уједињеним нацијама
(Фотографије М. Спасојевић)

Изложба фотографија „Државничка сахрана, сахрана једне државе” чији је аутор Имре Сабо представљена је у галерији „Квака 22 у Рузвелтовој улици. Поставка је посвећена сахрани Јосипа Броза Тита, доживотног председника СФРЈ, који је преминуо 4.маја 1980. у Љубљани. Изложба ће бити отворена до 24. маја, а део је програма петог Београдског месеца фотографије.

Титовој сахрани присуствовалa су четири краља, 31 председник владе, шест принчева, 22 премијера, 47 министара спољних послова и многи други званичници из 128 од 154 земаља, колико их је тада било у Уједињеним нацијама.

На специфичан начин ову сахрану, забележио је објективом Имре Сабо, који је као фоторепортер „Илустроване политике” тада тек почео да пече занат. Како каже, по редакцијском стажу још није био  дорастао да добије акредитацију за праћење сахране. Али, ипак је објективом „ухватио” и долазак светских државника и овековечио колоне грађана који су стрпљиво чекали да председнику одају последњу пошту. Забележио је сузе, емоције, искрену тугу, не само због Титове смрти, већ и због јасне слутње да више ништа неће бити онако како је било.

На том првом великом професионалном задатку научио је лекцију да увек мора видети и оно што се дешава мимо протокола. И да тада мора брзо да реагује, јер су такви тренуци непоновљиви.

Имре Сабо један је од најпризнатијих југословенских фоторепортера своје генерације. Сликом је извештавао из ратове деведесетих година, углавном за немачки магазин „Штерн”. Фотографије су му објављиване и у многим другим значајним светским листовима. Учествовао је на више од 200 изложби. Био је фото-репортер „Политике” и уредник фотографије у „НИН-у”а затим је постао самостални уметник.

Изложба ће бити отворена до 24. маја, а поставка је део програма петог Београдског месеца фотографије.

Коментари17
936d0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Деда
Јосип Броз је у свету био био цењен. И Краљевина СХС 1918 и нова Југославија 1943, су биле резултат вековне тежње Срба и других Јужних Словена да заједно и слободно живе у својој држави. Нажалост, пре четврт века, створен је комунистичко-националистичко-криминални фронт који је покренуо грађански, верски и лоповски рат у Југославији да би сачувао власт. Тај фронт је гурнуо Србију у рат да би као “заштитник угроженог србства” ускочио у политичко седло и јахао народ, водећи га директно у пропаст
Dragan Kovacevic
Čestitke za Imreta Sabu, za njegov pošten i posvećen pristup!
zoran stokic
Marksizam je bio zasnovan na "principskim greškama". Na Bakunjinove prigovore:"Državnost i anarhija"(1873) "državni socijalizam će nužno dovesti do despotske vladavine povlašćene manjine nad ostatkom stanovnika, ne isključujući ni radnike" - Marks nije odgovorio. Witfolgel je pokazao da je komunizam oblik „despotskog sistem“; Poper je 1945. u "Beda istoricizma" i "Otvorenom društvu" pokazao da je "istoricizam" - "istovremeno inspirisao i fašizam i marksizam". Tragično:YU 1945 upada u taj glib.
Deki
"31 predsednik vlade i 22 premijera" - u čemu je razlika?
fensi denser
Jugoslovenci zašto ne odete u Zagreb, Ljubljanu, Sarajevo, Titograd... Zašto ste još uvek ovde???

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља