субота, 19.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ФЕНОМЕН МАСОВНИХ ПАРНИЦА

Вредност спора 159 динара, а трошкови 212 пута већи

Трошкови обраде кредита, преплаћени рачуни предшколским установама, погрешно обрачунате надокнаде, неисплаћени сменски и ноћни рад, исхрана, регрес и још много тога долази пред судове као најезда.
Новица Коцић

У жаргону се зову „масовке”, а групишу се као „железнице”, „полиција”, „ветерани”, „вртићи”, „пољопривредне пензије”, „националке” и наравно – „банкарке”. Масовне тужбе производе огромне трошкове на рачун државног буџета, док грађани који туже државне органе и банке остварују своја права углавном у малим новчаним износима.

Трошкови су у просеку три и по пута већи од вредности спора, а исплаћују се на рачуне адвоката који своје услуге у овим парницама нуде, преко разних посредника, путем плаката на зидовима, бандерама и шофершајбнама.

Феномен масовних тужби захтева системско решење које ће грађанима пружити колективну заштиту од злоупотреба, а једно би могло да буде и медијација, речено је на конференцији „Феномен масовних тужби”, коју је у Нишу организовала „Правосудна база Југ”.

Тачан број ових спорова још нико није успео да изброји. Процењује се да их има више стотина хиљада. Судови у Србији већ годинама су оптерећени великим бројем тужби са истим или сличним захтевима. Трошкови обраде кредита, преплаћени рачуни предшколским установама, погрешно обрачунате надокнаде, неисплаћени сменски и ноћни рад, исхрана, регрес и још много тога долази пред судове као најезда.

– Масовни спорови не настају и не почињу истовремено. Постоји нешто што се може назвати „пилот периодом” масовног спора, које се састоји у ишчекивању исхода. У тој фази долази се до сазнања како ће суд реаговати и како доћи до одлуке која ће трасирати пут будућих поступака – рекао је др Небојша Станковић, адвокат из Ниша, који је био на челу истраживачког тима.

„На хиљаду тужби препознаје се једна група адвоката који доминирају као пуномоћници”, навели су учесници истраживања. Имали су приступ судским архивама, а разговарали су и са судијама и грађанима који су поднели тужбе. Њима су, кажу, достављана бланко пуномоћја, преко „посредника”, уз обећавање повољног исхода спора, да би за неко време били у ситуацији да не знају ни ко их заступа пред судом ни у којој фази се поступак налази.

Нема назнака да ће се у скоријој будућности смањити интензитет подношења тужби у масовним предметима. Већ сада се прва рочишта заказују за 2022. годину.

Вредност спора креће се углавном до 3.000 динара, а забележени су и случајеви где су тужбе поднете због неколико стотина динара. Посебну групу масовних предмета чине поступци против Националне службе за запошљавање (НСЗ) због неправилног обрачуна накнаде за случај незапослености.

Истраживачи су утврдили да су одлуке судова у овим предметима врло неуједначене, нарочито на подручјима судова југоисточне Србије. Увидом у предмете основних судова у Нишу, Лесковцу и Врању утврђено је да је досуђени износ трошкова поступка био у просеку више од три и по пута већи од досуђеног износа на име главног дуга. Конкретно, пред основним судом у Нишу, просечан досуђени износ био је 11.773 динара, док је просечна сума трошкова поступка била 41.560 динара.

У једном случају трошкови поступка (45.800 динара) били су чак 35 пута већи од износа усвојеног тужбеног захтева (1.306 динара). Најмања вредност парнице забележена је у Врању, где је главни дуг износио 159 динара, а досуђени трошкови поступка били су 212 пута већи – 33.800 динара. Просечно време трајања поступака је 2,2 године.

Учесници конференције навели су да се у неким судовима више а у некима мање бележе иста имена адвоката и вештака који се појављују у овим споровима. Поред тога, многи грађани су подносиоци више тужби против истог туженог, па долази до такозваног цепања потраживања и умножавања парница. Уместо да се сва потраживања од једног туженог реше у једној парници, она се расправљају у одвојеним поступцима. У једном „отцепљеном” поступку у Лесковцу главни дуг је износио 201 динар, док су трошкови парнице били 86 пута већи – 17.300 динара.

Поједине судије имале су у раду чак и хиљаду и по предмета против Националне службе за запошљавање. Већина је у анкетама изјавила да се често као пуномоћници тужилаца појављују једни исти адвокати и вештаци. Судије су предложиле да је пожељно увести обавезну медијацију, као и изричиту забрану цепања потраживања.

Адвокат Блажо Недић нагласио је да је ово једна од горућих тема у правосуђу. Упитао је да ли постоји могућност да потенцијални тужени „сами виде колико дугују грађанима и да тај новац исплате”. Једноставном одредбом да пре подношења тужбе дужник може добровољно да исплати обавезу у одређеном року, грађани би могли да остваре своја право, без активирања целог судског апарата, предложио је адвокат. Тужба би била поднета уколико дужник не би одговорио у остављеном року.

Како расте број „масовки” незапослених грађана

Против Националне службе за запошљавање (НЗС) у 2013. поднето је 4.110 тужби ради накнаде штете и других потраживања, а током 2014. године 3.746, да би 2015. дошло до експанзије ових тужби па је НЗС на крају те године водила укупно 32.143 спора, а крајем наредне тај број је био повећан на чак 50.396 судских спорова. Крајем 2017. број спорова је смањен на 34.439, а 2018. годину НЗС је завршила са укупно 44.020 спорова пред судовима.

Механизам за милионско испумпавање државног буџета

Над НЗС-ом не може бити спроведен стечај, а у случају немогућности наплате, за њене обавезе одговара Република Србија као оснивач. То значи да је немогућност наплате у случају успеха у споровима искључена. Све то води до закључка да су масовни спорови против државних органа и институција – сигуран механизам за милионско испумпавање средстава из државног буџета, наводе наши саговорници из „Правосудне базе Југ”. Сматрају да се у решавање овог проблема морају укључити Врховни касациони суд, Министарство правде и Министарство финансија.

Коментари29
e7aa4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola
Можда је решење да држава почне да поштује закон?
Киза
Некада је постојала ставка у закону да судија који суди у спору који је у вези "системског закона" (тиче се свих који су у истој ситуацији а нису поднели тужбе), донесе пресуду која обавезује тужени орган да под претњом извршења реши СВЕ остале случајеве, управо да би се избегле овакве ситуације. Такође је постојала и колективна тужба која је исто укинута! Питање је зашто је држава ове могућности укинула и коме то користи хаос у судовима?; Само питам....
nikola andric
To ilustruje srpske osobine kao: inat , tvrdoglavost i osvetoljubivost. '' Pak nek kosta sta kosta''.
Драгомир
Да су признали, да су погрешили и човеку исплатили 159,00 динара не би ни било тужбе. И ко се ту инати и пр...ави важан.
Steva
Ni sudije ne shvataju ekonomsku stranu svog posla. Razvlačenje sporova nanosi materijalu štetu svima. Da li je nekad nekom sudiji odbijeno od plate zbog odštete isplaćene na osnovu odluke suda u Strazburu? Nije. Država im prašta za loše presude, a to naplaćuje gradjanima kroz porez.
Dunjajevac
Ustav nikoga ne oslobadja odgovornosti za loše obavljen posao. Možda će kroz neke izmene.
Petlovac
Poštovani, za početak pročitajte Ustav. Tamo sve piše. Ako Vam ne odgovara onda stavite inicijativu za promenu.
Žarko
Za javna preduzeća kao što je EPS ne važe ni sudske presude. Neće vas razdužiti ni posle pravosnažne odluke suda da duga nema. A ogromne troškove spora platiće iz džepa drugih gradjana.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља