петак, 18.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Коме сметају храбри чачански пилоти

Спомен-плоча чачанским пилотима пре него што је уништена (Фото: Б. Мандић)

У тексту „Осам деценија од храброг отпора наших пилота”, објављеном 22. априла у рубрици Међу нама, ветеран и доајен новинарства господин Родољуб Петровић је примереним и бираним речима одао пошту и признање херојском чину наших пилота из давне 1941. године.

Ми, ововремени ваздухопловци, добро знамо да историја и традиција не почињу нити се завршавају са нама. Дубоко поштујући велику жртву чачанских пилота, 9. маја 2015. године, на Дан победе над фашизмом и 70 година ослобођења од окупатора, поставили смо спомен-плочу трагично преминулим ваздухопловцима на аеродрому „Раван” – Чачак, некада ратном аеродрому у Прељини.

С поруком „Да се памти...” исписали смо на мермерну плочу часна и славна имена чачанских пилота који су живот изгубили за слободу народа и отаџбине у Другом светском рату: Ратко Д. Јовановић, мајор, пилот-ловац, народни херој, Слободан М. Павловић, капетан-извиђач и Милутин Р. Достанић, мајор-пилот. С посебним пијететом уписали смо и имена трагично настрадалих пилота, чланова аеро-клуба „Чачак” Пропадовић Стаке и Вуколић Милуна.

Неодређеног датума априла 2017. године непозната лица су уништила симболични меморијални комплекс, а остатке бацила на сметлиште иза хангара, где се и данас налазе. Ум нормалног човека овакав нељудски, нецивилизовани, вандалски, несавесни и неморални чин не може разумети, схватити и прихватити, тим пре што се тако нешто догодило у Србији, у Шумадији, у чачанском крају.

Локалне институције и органи надлежни и задужени за решавање оваквих недела, дефинисали су овакав чин као – повреду гроба, а све у складу с позитивном законском регулативом. Звучи невероватно, али је истинито – искусни професионалци ангажовани на овом случају за протекле четири године нису успели да пронађу, идентификују и казне починиоце овог гнусног недела.

Објективне истине ради, добро је напоменути да смо савезничким пилотима, који су нас бомбардовали 1944. године, а њихови потомци и 1999. године, саградили велелепни „споменик” у виду правог аеродрома на Галовића равни у Прањанима. Наша болна истина, реалност и стварност јесте да понекад превише ценимо, уважавамо и поштујемо туђина, ма какав он био, а наше ратнике, хероје и дивове вољно и невољно, свесно и несвесно, намерно и ненамерно, не ценимо, не поштујемо и унижавамо до границе стида и срамоте, обичне и људске.

У ваздуху остаје да лебди, траје, подсећа, опомиње и боли дежурно и једноставно питање за све људе на овим просторима: „Коме сметају храбри чачански пилоти?” Одговор је једноставан, а лежи у нашем незнању, забораву, неслози и мржњи, дубоко урезанима у генетску шифру несавесних појединаца којима ништа није вредно, важно нити свето. Наш је усуд што с таквим чудним душама делимо овоземаљско време и животни простор.

Бориша Мандић,
пилот-инструктор, Београд

Коментари4
1ed85
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Марко Латиновић
Из много разлога ова плоча не обиљежава на приладан начин сву вриједност жртавовања ових људи: Прво, текст на плочи требао је бити исписан ћирилицом. Друго, ти људи заслужују да име се наведе пуно име и презиме. Треће, на плочи треба јасно рећи у чему је величина њиховог жртвавања. Четврто, плочу је можда требала допунити нека скулптура или макета авиуона напримјер. Толико су ваљда заслужили.
др Слободан Девић
Тужно је, а још је тужније да је спомен плоча била исписана латиницом. Чињеница да су је вандали оставили иза хангара је била порука. Сваки Србин треба да буде писмен и да познаје оба писма, али је ваљда логично да се на споменицима у Србији пише ћирилицом?
Зоран Стајић
Можда им је засметало писмо којим је спомен-плоча била написана?
LaCosta
Stvarno reze oci ova latinica na spomeniku u sred Srbije i to ljudima koji su izgubili zivote u vremenu kada bi nesto slicno bilo nezamislivo. Latinica na spomenicima i javnim mestima je simbol sloma istorijske Srbije. Takva stvar bi bila nemoguca kod Bugara ili Rusa. Ajde, jedva cekam prvog puritanca koji ce mi zameriti na osisanoj latinici.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља