среда, 23.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Антишок терапија за Виолу фон Крамон

Виола фон Крамон није једина Европљанка у стању шока после Куртијевог гласања у Тирани. Уместо што се шокира и што не може да схвати шта се дешава, и она, али и све њене колеге у Европском парламенту, у Комисији, могли би врло лако да предупреде сличне стресне ситуације у будућности
(Новица Коцић)

Виола фон Крамон, известилац Европског парламента за Косово, била је шокирана тиме што је косовски премијер Албин Курти гласао у Тирани на албанским парламентарним изборима. „Не могу да разумем о чему се ту ради… Неприхватљиво, бар за мене”, објавила је на „Твитеру” немачка посланица у Европском парламенту, и то не било која, већ она која треба да познаје Косово боље од свих осталих колега. Ипак, она је искрено запањена Куртијевим потезом, без сумње је од њега очекивала нешто сасвим друго.

А очекивала је да слика буде идилична, баш онаква какву су у далеким европским престоницама пројектовали у вези са доласком Куртија на власт. Очекивали су социјалдемократу, Европејца, борца против корупције и првог лидера у Приштини који нема ратну прошлост. Тако су га сами себи представљали. А добили су популисту, антисистемског вођу и острашћеног националисту који би да обнавља пројекте националног уједињења из 19. века. Виола фон Крамон има огроман ентузијазам за Косово, своју дужност известиоца схвата и као лобистички посао за Косово (по сопственим речима), али очигледно није нимало припремљена за тај посао, јер је допустила да буде изненађена што Албин Курти, као премијер, гласа у другој држави, за парламент те друге државе.

Албин Курти не само да је гласао на албанским изборима, већ је његов покрет Самоопредељење истакао тројицу кандидата за посланике у парламенту у Тирани. На тај начин он је отишао корак даље од „обичног” Албанца који има држављанство Републике Албаније, па самим тим има право и да гласа на тамошњим изборима. Чињеница да је на недељним изборима у Албанији учествовао са три кандидата свог, косовског покрета Самоопредељење, јасно говори да Албин Курти схвата Косово и Албанију као један политички простор, не само етнички.

Куртијева прекогранична изборна активност, нажалост, није јединствена на Балкану, иако је најамбициознија и најотворенија. И други политички лидери у региону користе држављанство других земаља да остваре бирачко право ван граница држава у којима обављају високе функције. Милорад Додик је, на пример, у својству једне трећине шефа државе Босне и Херцеговине, прошлог јуна гласао на парламентарним изборима у Србији. Гласао је тада у српском генералном конзулату у Бањалуци и то је био трећи пут да је искористио своје бирачко право на српским изборима. Не види у томе ништа лоше, ни чудно, каже да само користи право које проистиче из држављанства Републике Србије, које је стекао. И лидери босанско-херцеговачких Хрвата већ дуго гласају преко државне границе, па је тако њихов лидер Драган Човић прошле године гласао и на председничким и на парламентарним изборима у Хрватској.

Двојно држављанство, као раширена демократска тековина у Европи, никако не би смело да буде ускраћено политичарима, јер би на тај начин без разлога били дискриминисани у односу на остале грађане. Међутим, не може се толерисати  злоупотреба тог грађанског права, онако како то раде поједини на Балкану, међу којима је Албин Курти само најновији и најдрастичнији пример. Њихови потези да, као политичари из „дијаспоре” гласају, па чак и да се кандидују, у државама матицама, не може имати никакво оправдање у томе да имају двојно држављанство. То њихово право мора имати мању снагу од њихове политичке одговорности према држави (територији) у којој су се изборили за високе функције, на којима представљају велики број људи који су за њих гласали.

Њихово фаворизовање етничког у односу на политичко, довољно говори о главном циљу њихових политика, а то није ни социјалдемократија, ни борба против корупције, ни економски развој, већ – национална ствар. На истој линији је и идеја нове владе у Подгорици да олакша услове за добијање држављанства Црне Горе, јер се тим законом жели промена „крвне слике” бирачког тела, увођењем великог броја садашњих држављана Србије, црногорског порекла, у држављанство, па и у бирачке спискове Црне Горе.

Државе „матице” нису криве што њихови сународници из суседства, а уз то и политичари на државним функцијама, долазе у конзулате и прелазе границу да обаве бирачку дужност. Влада Едија Раме не може спречити Куртија да дође у Тирану, као што ни Александар Вучић не може спречити Додика да гласа у Србији. Они су држављани Албаније, односно Србије. У томе их може спречити само њихова сопствена одговорност према бирачима који су их довели на високе функције. А то нису бирачи у „матицама”. Они ту одговорност очигледно немају и зато имамо ове политичке туристе, који својим гласањем у матици, а у ствари у иностранству, демонстрирају своје претензије на политичко па и државно уједињење.

Зато не изненађује што је недавни „нон-пејпер” о промени граница на Балкану наишао на тако плодно тло, јер иза лидера који гласају и тамо и овде стоје на стотине хиљада бирача широм Балкана. Картографија, национална уједињења, велика ова и велика она држава њихов су омиљени а можда и једини политички концепт за који су заинтересовани. У ствари, реч је о популистима десног спектра, који осим националних застава и мапа немају другу политику, а на Балкану је то, нажалост, и даље довољно да се буде нека власт.

Виола фон Крамон није једина Европљанка у стању шока после Куртијевог гласања у Тирани. Уместо што се шокира и што не може да схвати шта се дешава, и она, али и све њене колеге у Европском парламенту, у Комисији, у свим другим европским институцијама могли би врло лако да предупреде сличне стресне ситуације у будућности. Довољно је да „охладе” сарадњу са овим лидерима-селицама, па и са њиховим владама и политичким партијама, јер из сарадње са њима не може да проистекне никакав европски помак. Они, једноставно, нису заинтересовани за ту причу, то јасно и говоре и показују својим гестовима. Гласањем у иностранству, на пример. Они нису „тржиште” за идеје и вредности Европске уније, они желе нешто попут „нон-пејпера” и за његово остварење су више него заинтересовани.

То није друштво које ЕУ жели за себе, без обзира на то да ли су у Бањалуци, Приштини, Подгорици или Мостару. То друштво је на оку неких других претендената на утицај на Балкану, а они су далеко од Брисела, Берлина и Париза. Балкан који би они желели да виде је регион у којем се иза Куртија, Додика, Човића, Кривокапића и сличних гомилају милиони присталица, који једни друге гледају као крвне непријатеље и вребају прилику да први нападну. Баш као пре тридесетак година када су мапе и етничке припадности такође биле у политичкој моди.

Зато је и за ЕУ и за Балкан добро да Виола фон Крамон и све њене колеге које се баве Балканом, што пре изађу из стања шока, да се приберу и окрену послу са онима на Балкану са којима је посао могућ. Њих је, на срећу, и даље више и њихова подршка је и даље велика. То, међутим, не мора да потраје, нарочито ако у Бриселу буду наставили да се шокирају гестовима националиста, а да у исто време киње своје природне партнере на Балкану да нису довољно Европљани. То је прави пут да од Балкана направе нешто попут карте из „нон-пејпера”, наравно по ценама из 90-их година.

Директор Међународног института за безбедност

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари4
2e5ca
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slobodan Markovic
Dace ona nama antisok nakon izbora u Nemackoj.
Ludolph
Niko tu nije sokiran, sve je to deo plana. Meni nije jasno zasto je nekome u belom svetu to pitanje stvaranja velike Albanije toliko vazno pa se na njemu insistira preko 100 godina ali je to zaista tako. Samo se ceka pogodan trenutak da se posao zavrsi do kraja. Jos je Kardelj govorio Staljinu kako komunisti planiraju Kosovo predati Albaniji. Ocigledno su imali istog mentora kao i NATO.
n ercegovac
Baš vas uplaši taj talas šokova što se širi Evropom, no ne brinite, jaka je naša Viola.
ангстрем Лазе К Лазаревића
Поштовани директоре Међународног института за безбедност, Др Орхане Драгаш, Ако сам добро разумео наслов Вашег прилога, онда изјављујем да не треба да бринете или да бринемо о стању и реакцијама известилаца ЕП-а за Косово*, г. Виоле фон Крамон..... Чланице ЕУ-е су ослобођене у II светском рату, Маршаловим планом помогнуте у економском развоју и кроз НАТО савез задужене да се боре за освајање природних богатстава на просторима ЕВРАЗИЈЕ... ЗДРАВИ БИЛИ. НИКО НИЈЕ ИСКЉУЧИВИ ВЛАСНИК СВОГ НЕПРИЗНАВАЊА

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.