недеља, 20.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Москва држи прст на дипломатском „обарачу”

Док се још испитују могућности за сусрет двојице лидера на лето, Кремљ ставио САД на листу непријатељских земаља
Руски грађани више неће моћи да раде у америчкој амбасади у Москви (Фото: ЕПА ЕФЕ – М. Ш.

Москва је повукла трупе са границе с Украјином, што је донекле умањило напетости са Западом, али и даље чврсто држи прст на „обарачу” – овог пута дипломатском. Како је јуче саопштио портпарол Кремља Дмитриј Песков, самит између руског и америчког председника Владимира Путина и Џозефа Бајдена планиран је за лето, али прецизан датум и локација тек треба да буду договорени.

„Изнети су одређени предлози, још није договорен датум. Говоримо о летњим месецима... још много фактора мора бити анализирано да би се постигли коначни споразуми”, навео је Песков и додао да „ниједна држава (у којој може бити одржан самит) није именована”.

Да ово, међутим, није знак попуштања Вашингтону показује и то што су се САД нашле на руској листи непријатељских земаља. Руски председник је указом наложио влади да састави списак земаља које су непријатељске, а портпаролка Министарства спољних послова Марија Захарова је потврдила да су Сједињене Америчке Државе на том списку.

„Државе које су проглашене непријатељским одбијају да запосле грађане Русије у својим дипломатским и конзуларним мисијама. Како смо ми разумели, цела прича је започела таласом непријатељских потеза САД и могу да потврдим да се САД налазе на нашој листи непријатељских држава”, изјавила је Захарова, а пренео Тас.

Да погоршању руско-америчких односа није крај упозорава шеф руске дипломатије. Сергеј Лавров каже да је Русија спремна да предузме нове мере одмазде против САД, ако Вашингтон настави с ескалацијом.

„Све је речено у нашој реакцији на последње непријатељске кораке САД. Објавили смо све о мерама које смо предузели и које смо спремни да предузмемо ако се ескалација настави”, рекао је Лавров за ТВ Росија 1.

Упркос заузетом чврстом гарду према Вашингтону, руски министар спољних послова изјавио да је Бајденов предлог за одржавање самита примљен позитивно и да се сада разматра.

Бајден је 13. априла Путина телефоном позвао да смањи тензије настале нагомилавањем руске војске на украјинској граници и предложио да се током лета састану како би покушали да реше спорове између две земље. Али два дана касније Бела кућа протерује 10 руских дипломата оптужујући Кремљ за мешање у председничке изборе 2020, као и сајбер шпијунажу информационотехнолошке форме „Солар виндс”, и уводи санкције за више од 30 појединаца и фирми из Русије. Москва је одмах узвратила истом мером, протерујући америчке дипломате, и на црну листу додала још осам званичника САД којима је забрањен улаз у Русију.

Окидач за нови чин геополитичке драме у хладноратовским маниру био је Бајденов интервју за Еј-Би-Си, у којем је Путина назвао убицом, поручивши да ће Mосква морати да плати цену због наводног мешања у америчке изборе. Као реакцију на ове претње Кремљ је позвао свог амбасадора Анатолија Антонова на консултације. Пре недељу дана амерички амбасадор Џон Саливен, на сугестију Москве, узео је „паузу” и вратио се на консултације у Вашингтон.

Али Џозеф Бајден, који је био запретио Путину због наводног мешања у изборе, стигао је и да „похвали” свог ривала, јер је крајем прошле седмице учествовао на виртуелном самиту о клими који је организовала Бела кућа.

„Изузетно је логично, колико год се председник Русије и ја не слажемо, да две велике државе могу сарађивати да би се урадило нешто што користи свима”, рекао је амерички председник.

У којој мери је обнављање дијалога Москве и Вашингтона могуће, још није јасно. Поготово кад је и Путин у Думи повисио тон и поручио да ће Русија жестоко одговорити ако Запад пређе „црвене линије”. Руски председник није прецизирао о којим „линијама” је реч и могуће је да ће их јасно изложити Бајдену кад се буду видели у четири ока.

Иако поједини западни аналитичари сматрају да Путин тврди пазар, а да заправо прижељкује да се сусретне с Бајденом, Фредрик Логевал, професор међународних послова са Харварда, поручује да, ако дође до састанка на врху, не треба имати велика очекивања. Успех ће, како каже, бити ако постигну напредак у питањима климатске кризе. Логевал сматра да би Бајден с Русијом хтео да сарађује и у вези са Северном Корејом, иранским нуклеарним споразумом и стабилношћу у Авганистану после повлачења америчких трупа.

„Историја самита Москве и Вашингтона током хладног рата сугерише да овакви састанци, лицем у лице, често имају благотворне ефекте, чак и кад су тензије високе и нема већих резултата”, објашњава Логевал за „Телеграф”.

Глен Дизен, професор Универзитета југоисточне Норвешке, сматра да би Путин требало да одбије Бајденов позив да се састану.

„Самит ће одушевити медије, али неће променити ништа у ситуацији кад се односи САД и Русије погоршавају. Док се не успостави нови формат сарадње који се заснива на сувереној једнакости држава, сваки самит два лидера вероватно ће бити жртва политичке глуме. Москва би требало да учтиво одбије понуду и уместо тога ослања се на мање јавне формате да би преговарала о прагматичним и обострано корисним аранжманима”, пише Дизен у ауторском тексту за „Раша тудеј”.

Коментари3
48300
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ангстрем Петра Кочића
Поштовани професоре Универзитета југоисточне Норвешке, Глен Дизен, Драго ми је што наш филмаџија Дејан Караклајић изјављује, путем РТС-е, да Ваша Краљевина Норвешка живи у комунизму..... Радују ме изјаве Ваших политичара да Ваша Земља има одличне односе са РФ-ом, иако је Норвешка чланица НАТО-а. Задовољан сам Вашом анализом предложеног Самита и саветом Владимиру Владимировичу Путину да одбије позив Џозефа Џо Бајдена на састанак који "се не заснива на једнакости суверених држава." ЗДРАВИ БИЛИ.
Миша Бизон
"Државе које су проглашене непријатељским одбијају да запосле грађане..." Очигледно да је проблем са знањем руког језика. Непријатељске земље "не одбијају", њима, је стављањем на списак, забрањено да запошљавају руске грађане али и грађане било које треће земље. Дакле, ако америчка амбасада хоће баштована, мора да га доведе из САД и мора да има америчко држављанство. Даље, дипломатама САД је укинуто право да се шетају по Русији како хоће. Прописана су им места и руте на којима смеју да бораве.
Дипломирани политиколог
Нити им је то право да се шетају где хоће укинуто, нити оно сме да се укида, с обзиром да би то значило кршење Бечке конвенције о дипломатско-конзуларним односима и значило аутоматски одговор друге стране, што никоме није у интересу, поготово не у овом тренутку (нити се игде икоме укида). Дипломате могу слободно да се крећу по земљи домаћина где год пожеле, осим наравно по објектима које могу да посећују само уз посебну дозволу.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља