петак, 18.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

У новим околностима више се цени садашњи тренутак

Олга Олћан Миљевић, солисткиња балета НП, десета је добитница награде „Терпсихора”, која ће јој бити уручена на Светски дан игре 29. априла у националном театру
Олга Олћан Миљевић у балету „Дон Кихот” (Фото НП)

Трудићу се да будем боља, временом сам сазрела, животна енергија и елан су ту, а циљева је много. Награду сам доживела уз радост и нову мотивацију и увек је лепо када труд наиђе на одобравање и друштвена признања, каже ведро и оптимистично Олга Олћан Миљевић, истакнута солисткиња Балета Народног позоришта у Београду, која је недавно постала десета добитница награде „Терпсихора”.

Признање које додељује Професионално удружење балетских уметника, педагога и кореографа Србије се намењује једном годишње уметницима или институцијама културе у области уметничке игре, а Олги Олћан ће бити уручено на Светски дан игре 29. априла, у 13 часова, на сцени Раша Плаовић у Народном позоришту. Специјалну похвалу удружења ове године добила је Јована Грујић, савремена плесачица и студенткиња Института за уметничку игру.

Балетску школу је Олга Олћан завршила 1999. године у Новом Саду, у класи Вере Феле, да би одмах потом била ангажована у престоничком Народном позоришту. Остварила је око 25 солистичких улога у класичним, неокласичним и савременим балетима, потом и значајне прве роле у запаженим кореографијама, а ту су и соло наступи у операма и драмским остварењима у матичном позоришту и у КПГТ-у. Чудесне лепоте и талента, Олга Олћан Миљевић моћно доминира сценом, а пандемијску годину повезује и са важном годишњицом:

– Ове дане обележене короном, који трају већ дуго, памтићу и по важној годишњици ‒ две деценије на сцени своје матичне куће, Народног позоришта у Београду. Свечаност за дан позоришта је изостала, али године иза нас су свакако ту. Истрајати је ствар рада, дисциплине и среће. Свих улога се радо сећам, неке са почетка каријере играм и данас. Улоге и ја смо се временом мењале, расле заједно, растајале се. Оне су све у мени оставиле неизбрисив траг како у техничком умећу, тако и у стварима срца. Увек остаје питање да ли је могло боље, више, другачије. Преиспитивање и сумња су моји стални сапутници. У овим новим околностима научила сам да ценим садашњи тренутак и шансу, чак и више него раније, далекосежних планова немам. Ипак, током пандемије, готово све време, уз краће паузе, истрајали смо као балет Народног позоришта и одржали континуирано вежбање, гала концерте и чак извели две премијере једночиних балета „Мамац”(С. Нинковић) и „Седам смртних грехова” (И. Пастор). Непосредно пред пандемију учествовала сам, на моју велику радост, у првој представи Сање Нинковић „Један” и затим током пандемије у Сањиној већ поменутој кореографији „Мамац”. Лепо је када са пријатељем и кореографом нађеш заједнички језик у начину рада, размишљања и уметничког изражавања. Тренутно припремамо у позоришту још једну премијеру „Микеланђело”, кореограф је гост из Чешке Марио Радачовскy, а планирана је за 28. април на нашој великој сцени.

Било је много лепих и стресних момената у каријери Олге Олћан, а неки од њих су били ризични, подизали су адреналин, а потом се о њима на крају могло причати као о анегдоти, уз осмех.

– Ускакање у представе су саставни део нашег посла. Ипак издвојила бих „Жар птицу”, кореографа Дитмара Сајферта, где сам буквално из сале за вежбање спроведена на сцену и то на премијерно вече. Стицајем околности, колеги је позлило, а ја сам била алтернација у припреми. Остало је вече за памћење... Колеге које ме буквално носе, шапућу, добацују и саучествују уз мој адреналин. Нисам стигла ни да се преслишам кореографски, у публици није било никог од мојих ближњих и нисам ни планирана за то вече. Последње речи пре подизања завесе биле су: „Mожеш ти то.” Не знам да ли сам грешила, али после те вечери страха и усхићења више ништа није било исто. Еуфорична представа и ноћ без тренутка сна. Да ли се све ово стварно десило или сам само сањала? – прича наша саговорница.

Много тога одиграла је у оперским и драмаким комадима, а на питање да ли би нешто издвојила одговара:

– Срећна сам што сам пуно рола остварила у операма и драмама на сцени Народног позоришта, али и на другим. У опери „Кармен” играм од самог почетка играчке каријере кроз више различитих поставки. Њу изузетно волим и радо је изводим због сензибилитета, музике и атмосфере која представом одише. Последња улога ми је Коштана (кореограф В. Логунов) у истоименој опери, где смо као балет наишли на леп пријем код публике и критике. Од драма тренутно наступам у „Калигули” (С. Тришић), која је проглашена за најбољу представу Народног позоришта у прошлој сезони.

У култном балету „Ко то тамо пева”, Олга Олћан игра од првог дана и део је тима који је заслужио све ловорике.

– Пропутовали смо са овом представом целу Србију, али и део Европе, Азије и Америке. Публика је свуда на крају играла са нама, смејала се и плакала у исто време. Тајна њеног успеха је, по мом мишљењу, у једноставности, универзалној теми, одличној кореографији Сташе Зуровца, аутентичној музици Вокија Костића, али и до увежбача Паше Мусић, која је са ансамблом представе чува и негује заједно пуних петнаест година. Те 2005. године комплетан ансамбл је и добио награду града Београда. Сматрам да сви ми играчи који проведемо играчки век на сцени, представљамо непроцењив значај за даљи развој и допринос нашој балетској уметности. Привилегија је у животу радити посао који неизмерно волиш и поштујеш.

Коментари2
86b10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zoran stokic
Šteta što Narodno pozorište nema na repertoaru nekoliko baroknih opera, tu su opera i balet isprepletane u Gordijev čvor - bio bi to pravi izazov za odličnu Olgu. Na primer, Kamprina "L'Europe galante" (1697), Ili prva Ramoova opera "Ippolito i Aricia"(1733). Ta je opera izuzetno važna i zbog toga što ju je 1759. Tommaso Traetta (1727 – 1779) "preradio" u operu "klasičnog" stila - Traetta je zamislio opersku muziku sa tačke gledišta iz koje je kasnije Gluck stvorio "Orfej i Euridika" (1762).
Sasa Trajkovic
Честитке прима балерини на овом заслуженом прознању, треба више афирмисати аутентични - класични балет који је скрајнут агресивном кампањом некеквог савременог балета који је све само не ИГРА или балет . По њима данас свако без неге и култувисања сопственог тела може бити балерина а да је кореографија обичан или необичан ход а не године и године рада у балету. Балет је и естетска категорија а не само екстремно иживљавање на сопственом телу.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља