четвртак, 24.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ГЛАС ПАЦИЈЕНАТА

Задовољством живљења потиснути тешку дијагнозу

Рак мења живот, ствари које су вам раније биле важне, због којих сте губили нерве, учине се некако безначајним
Татјана Чортан, пацијенткиња са раком дебелог црева (Фото: лична архива)

Имам 41 годину. Радим у породичној фирми као супервизор. Волим кад сам заузета и у послу. Обожавам да возим аутомобиле. Бавила сам се гимнастиком и атлетиком као девојчица, али након детињства више се не бавим спортом. Али сада и један круг вожње аутомобилом по граду уме да ми „закачи” осмех на лице. Волим и Нови Сад. Мислим да је то град по мојој мери. Највише волим да шетам на Штранду јер ме обала Дунава  опушта. Моја породица је током грађанског рата избегла из Хрватске. И мислила сам да је то најгора ствар у мом животу и да након тога ништа више неће бити тако тешко.

А онда сам са само 36 година добила дијагнозу колоректалног канцера. Била сам на мору са сестром када сам проживела епизоду јаких и неиздрживих болова који су трајали по пет сати. Имала сам пре тога погрешне дијагнозе да  се ради о проблемима са јајницима. Чак су ми оперисали и слепо црево пар година пре тога у Врбасу. Дијагнозу сам добила након годину и по дана након што сам се преселила у Нови Сад.

Рак је откривен у четвртом стадијуму.

Када сам чула за дијагнозу само сам помислила да се то не дешава. Не мени. У животу нисам била озбиљно болесна. Помислила сам да је ово  ружан сан. Грешка. Забуна. Из ноћи у ноћ, кад год сам легла, надала сам се да ћу се пробудити и да ће све некако нестати само од себе. Онда сам помислила – зашто баш ја? Нико у мојој породици, хвала Богу, није имао канцер, па сам била потпуно неприпремљена за овај изазов.

Осећања су се смењивала, од очајања по порицања. Дуго ми је требало да се суочим са болешћу. Осећала сам љутњу. Нисам могла да прихватим ту чињеницу.

Мој највећи страх је био да је рак откривен прекасно, у четвртом стадијуму са метастазама на јетри и да нећу успети да се излечим. Плашила сам се да ће све да се заврши за мене. Родитељи и ја смо планирали да купимо заједничку кућу у Петроварадину. Када сам се доселила у Нови Сад живела сам у стану, али станови нису за мене. Ја не могу без дворишта, баште. Волим куће.  Нисам радила у том тренутку, јер сам хтела да се одморим после десет година рада, направим паузу и кренем у нешто ново. Нажалост, болови су се у то време интензивирали, постали учестали и јављале су се те епизоде неиздрживог бола на свака три месеца. Отишла сам на преглед. Након обављене колоноскопије и тумор маркера, дошла је ружна вест.

Нада је дошла из вере. Вере у Бога и вере у живот. Схватила сам да сам ја посебна особа поводом многих ствари. И да могу да издржим ствари које други можда не би могли. Схватила сам да, на крају, немам избора – идеш на терапију и надаш се најбољем. Добила сам малог пекинезера у време када је „стигла” дијагноза. Одмах сам заволела малог пса и данас је ту да ме теши и да ми да разлог за шетњу.

Иначе сам позитивна особа. Снагу сам нашла у ставу да све тешке ствари треба дочекати са осмехом, шалом, надом и смислом за хумор. Прва операција ми је трајала седам сати, друге две по три. Онда сам рекла да су друге интервенције у односу на ону прву као одлазак код зубара.

Рак мења живот, ствари које су вам раније биле важне, због којих сте губили нерве, учине се некако безначајним. Човек који има рак схвата да је само живот важан.

Сада бих сваком рекла да је рана дијагноза најважнија. У мом случају оклевала сам након што сам осетила јаке болове у стомаку да се обратим лекару. Шанса за излечење је значајно већа код људи којима је ова болест утврђена у првом стадијуму. Зато сви треба да ослушкују своје тело и не треба да игноришу симптоме. Моја порука гласи: „Иди и провери”. Важно је увести циљану терапију у првој линији.

Најважније је да пацијенти науче да живе дан по дан. Да се спреме за то да терапија није кратка или брза. Морају да верују свом лекару и да верују у излечење. Важно је упркос свему пронаћи задовољство живљења. Наћи радост у малим стварима.

О раку дебелог црева пре него што сам добила дијагнозу нисам ништа знала. Волела бих да је више информација било доступно мени. Волела бих да сам знала више јер бих одмах урадила тумор маркере и не бих оклевала. Рано откривање значајно побољшава шансе за излечење.

Терапија за мене са паузама траје већ пет година. Метастазе су код мене биле јако велике, што их је учинило погодним за хируршко уклањање. Уклоњен ми је режањ јетре и метастазе на плућима. Прва операција је трајала седам сати. За три недеље почиње ми нови циклус терапије. Имам четврту операцију испред себе. Мени је већ првом операцијом уклоњен рак дебелог црева и тамо се више није јављао. Остао је проблем са метастазама. Тада ми је уведена комбинација хемио и циљане биолошке терапије, која је учинила да канцер почне да се повлачи. Волела бих да је раније уведена. Морам да кажем да сам захвална проф. др Ивану Николићу, др Млађану Протићу и др Мишелу Милошевићу.

Моја највећа подршка у свим тешким тренуцима била је и остала моја сестра. Она је све проучила, о болести, па се шалимо да ће постати онколог на крају због мене. Моју дијагнозу је теже поднела од мене. Увек ту за мене када идем на прегледе, да ме загрли, утеши, подржи, негује.

Желела бих да оздравим, да радим и живим, да опет певам... Волела бих да снимим песму.

Коментари6
8cb7c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Boris
Snimite pjesmu.
Galla
Snimite pesmu zemljakinjo! Bog hrabre i pravedne pomaze ! Puno srece i dobar vetar !
Dusan Mihajlovic
U gladovanju je spas! Mozda po Brojsu. Izlazak iz gladovanja presnom biljnom hranom po Daglasu Gremu.
Ella
Draga Tatjana, Hvala sto si podelila s nama svoju pricu. Nije lako. Sigurno ces pomoci mnogima koji se bore s tom bolescu. Medicina je jako napredovala a ti si tako snazna. Sigurna sam - uspeces❤️ Zelim ti da ozdravis i sve ovo da ostane daleko iz tebe. Ella
Ja
"Када сам чула за дијагнозу само сам помислила да се то не дешава. Не мени." Kad sam ugledala promenu na koži koja je ispunjavala sve kriterijume melanoma (veličina, asimetrija, različite boje...) razmislila sam i odlučila da ne ulazim u proces lečenja u okviru zdravstvenog sistema na čijem čelu se nalazi... (samocenzurisano). Bilo je to pre 5 godina. Možda je bila neka keratoza ili slično, a možda psiha ima mnogo veći uticaj na telesno zdravlje nego što joj pridajemo.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.