понедељак, 21.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Јавна предузећа 2019. направила губитке од 155 милиона евра

Од 2015 до2019. године државне инфраструктурне фирме прешле пут од добиташа до губиташа
(Фото А. Васиљевић)

Ако се неко пита зашто су јавна предузећа стална и никад завршена тема аранжмана са Међународним монетарни фондом (ММФ), па и новог најављеног за лето, довољно је да погледа резултате њиховог пословања. У 2019. Години, што је последњи податак, 22 јавна предузећа (ЈП22) направила су губитак од 155,7 милиона евра, јер им је добит била 105,1 милиона евра, а губитак 260,8 милиона евра.

Да ли због пандемије тек ови подаци као да су прошли испод радара јавности. Истини за вољу, Фискални савет је у ово доба прошле године упозорио на губитке ЕПС-а од 49,2 милиона евра, али су готово незапажено прошли губици „Путева Србије“ од чак 143,3 милиона евра што их и чини највећим губиташем јавних предузећа.

О резултатима пословања републичких инфраструктурних предузећа опсежно истраживање урадили су Едвард Јакопин и Наташа Чокорило за публикацију Макроекономске анализе и трендови (МАТ). Нјихова анализа показује да су ЈП-22 у периоду 2015-2019. прешла пут од добиташа до губиташа. Петогодишњи биланс показује да је нето добит ЈП-22 смањена за 40 одсто, за 160 милиона евра, а да су се нето губици повећали за 50 одсто, за 86 милиона евра.

Групацији губиташа железничких предузећа, „Путева Србије“ и „Ресавици“ у 2018. и 2019. придружила су се и енергетска предузећа. Поред тога, приметан је пад нето финансијског резултата код „Телекома Србија“ за 4,4 пута са 91,9 миллиона евра у 2018. на 21 милиона евра у 2019,  затим у „Србијагасу“, „Пошти Србије“ и  „Електромрежи“.

Након две деценије транзиције и бројних спроведених реформских задатака јавни сектор у Србији је и даље предимензиониран. Мада је укупан број запослених у ЈП-22 смањен за 8.603 радника у периоду 2015-2019., сваки 14-ти радник у привреди Србије је запослен у великим инфраструктурним јавним предузећима.  Сваки десети динар губитака у привреди Србије направила су ЈП-22.

У циљу сагледавања ефеката корпоративног управљања државних и јавних предузећа ММФ је 2019. спровео обимно истраживање у транзиционим државама Централне, Источне и Југоисточне Европе, а резултати спроведеног истраживања сврставају Србију у групу држава са неефикасним управљањем државним предузећима, нарочито у области фискалних веза између државних предузећа и Владе. Европска комисија је у свом редовном годишњем Извештају о напретку Србије за 2020. констатовала да су и поред извесног напретка, структурне реформе јавне управе и државних предузећа су споро напредовале.

Нереформисан, компликован и нетранспарентан систем зарада у јавном сектору допринео је продубљавању јаза у односу на приватни сектор. Нето зараде у ЈП-22 биле су просечно веће за 26 одсто од зарада у приватном сектору у 2019. Екстремни распони износе скоро 3:1, а највише просечне зараде у „Телекому“ и „Коридорима Србије“ износиле су 1.030 евра и 1.075 евра, а у „Пошти“ 378 евра. Јаз између јавних и приватних предузећа у уделу трошкова запослених у пословном приходу тешко је објаснити само образовном структуром и другим нивоима вештина у пословању.

Динамичан модел привредног раста заснован на инвестицијама фактички је започет завршетком фискалне конолидације 2017. Инвестиције у основна средства ЈП-22 у 2019. износиле су 1,9 милијарди евра, што је 22,1 одсто инвестиција укупно у привреди. Највише је у 2019. инвестирао „Телеком“  453,9 милиона евра и ЕПС 405,7 милиона евра, док су највеће годишње стопе раста 2015-2019. имали „Србијагас“ (25,3 одсто), „Телеком“ (23,7 одсто) и „Инфраструктура железнице“  (24,2 одсто).

Нето дуг највише оптерећује пословање  ЕПС-а,  а ради се о 866 милиона евра, „Телеком Србије“ дугује 1,2 милијарду евра,  „Путеви Србије“ милијарду евра и „Железнице Србије“ 550 милиона ева.

Мада је тржишна конкуренција утицала на иницијална побољшања у управљању јавним предузећима, њихово пословање и даље представља значајан буџетски ризик. Имају доминантно учешће у енергетском и саобраћајном сектору чиме утичу на пословање целокупне привреде. Спровођењем свеобухватног концепта консолидације ЈП-22 (реструктурирање, приватизација, економскофинансијска и инвестициона консолидација) држава би се ослободила двоструке улоге власника и регулатора и исцрпљујућег балансирања бројних и често међусобно супростављених циљева при управљању овим предузећима – од стварања услова за њихово ефикасно пословање, вођење инвестиционе политике у функцији њихове дугорочне одрживости, утврђивање тарифа компатибилних са дугорочним пословањем до вођења социјалне политике запослених и заштите потрошача од могуће злоупотребе монополског положаја, наводе аутори Едвард Јакопин и Наташа Чокорило.

Коментари38
23b0a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

cjepidlaka
Pa pandemija ljudi moji! Nije se moglo više!
Klaus Svab
Od vajkada su direktori javnih preduzeca kod nas bili poznati kao "cvecke," a tek sada uz ovo korona cudo, su ocigledno protumacili izjave Klausa Svaba skroz doslovno, "da plandemija otvara nove sanse."
Natalija Stojanovic
Kako javna preduzeća da budu u gubitku kad uzimaju koliko im treba.Putevi Srbije mogu da budu u gubitku za prošlu godinu zbog manjeg broja protoka vozila, ali to mogu biti gubitci na papiru a u realnosti ne, jer trošiš onoliko koliko zaradiš a ne kako je neko napravio kalkulaciju.Kako javno preduzeće da daje donacije uzima pare od naroda pa nekog donira i još je gubitaš,ama ljudi ko sa kim rukovodi.
Марко
"Нето зараде у ЈП-22 биле су просечно веће за 26 одсто од зарада у приватном сектору у 2019". Само сте заборавили да поменете да највећи део приватника пријављује раднике на минималац а остатак исплаћује у кешу а кад се то узме у обрзир онда тих 26 одсто и више иде у корист приватника. На тај начин избегавају плаћање пореза и штете државу Србију а њихови запослени не могу да рачунају на све оно што банке имају у понуди (нпр. стамбени кредити).
Gaga
Onda dođe privatna firma i pokrije gubitak tako što digne cenu robe ili usluge. Umesto toga sada država pokrije gubitak iz poreza naplaćenog od građana. Sve u svemu nedostajuće pare će platiti građanin. Pitanje je samo kome ode iscedjeni nerealni profit. Ili ide strancu kroz otplatu nepotrebno velikih zajmova svojih banaka ili našoj političkoj vrhuški. Ne vidim zašto bih bio zaljubljen u strane banke kad ne volim ni naše kabadahije.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља