понедељак, 10.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 20.04.2021. у 21:32 Дејан Спаловић
ПРИШТИНА И ТИРАНА У КАМПАЊИ УЈЕДИЊЕЊА

Гласно ћутање Запада на најаву „велике Албаније”

Из међународне заједнице реагују на могуће прикључење Републике Српске, али прећуткују позиве за велику Албанију, иако су такве идеје директна претња миру и стабилности на овим просторима
Аљбин Курти (Фото ЕПА ЕФЕ - Г. Л.)

Предизборни блеф или јефтин политички маркетинг у изборној кампањи – тако су у западним центрима моћи незванично оценили јануарску претњу Рамуша Харадинаја да ће се Албанија и Косово ујединити до 2025. године уколико Србија не призна једнострано проглашену независност Космета.

Да је ту ипак било нешто више од пуког политичког маркетинга могло се видети када је прошле недеље, најпре у медијима у Словенији, обелодањен такозвани нон пејпер непознатих аутора, у коме је, између осталог предвиђено и стварање „велике Албаније”, о чему је пре свега три месеца причао ратни злочинац Харадинај.

Још више забрињава очигледно одсуство јасне и недвосмислене реакције међународне заједнице и саме Европске уније на овакве опасне идеје о промени граница и, самим тим, етничке структуре држава на Балкану. Они су, додуше, реаговали када је реч о могућем прикључењу Србији ентитета Републике Српске, али су зато прећутали стварање велике Албаније – иако су такве идеје директна претња по мир и стабилност на овим просторима. И, благо речено, ничим не доприносе наставку дијалога.

И председник Србије Александар Вучић истиче да се о стварању велике Албаније нескривено говори, и чак се прича интензивира, а на то нико не реагује. Вучић је протеклог викенда у емисији Фокус на Б92 рекао, одговарајући на питање о изјави Салија Берише о великој Албанији, да је поносан на чињеницу што је за оне који то пропагирају, он највећа сметња. Рекао је да овде нико не каже да је Србија за уједињење са Републиком Српском, али да су сви скочили против тога, док о великој Албанији сви ћуте. Указује да је овде било глорификовања Куртија и Османијеве, као нове генерације политичара, а да се показало да они ствари мењају само нагоре.

Претње о отимању јужне српске покрајине нису нове и пре четири године су биле тема на изборима у Албанији, што су међународни посматрачи прокоментарисали као и сада, као претњу коју, без обзира на то да ли се покушава остварити дипломатским или војним путем, наводно нико на Западу не би признао. Наводе да ове приче које долазе од албанске политичке елите о насилној промени граница, пре свега служе као притисак на ЕУ да начини „уступке државама са доминантним албанским становништвом”.

Данас четири године касније, једна од главних тема у политичкој утакмици у Албанији је поново уједињење са Косовом. Тако је бивши премијер Албаније Сали Бериша рекао да је уједињење Косова и Албаније неизбежно. Подсећа да се идеја о промени граница појавила 2013. доласком Едија Раме на власт у Албанији. А на изборима 25. априла у овој држави учествује и Куртијев покрет Самоопредељење, па је немачки дневник „Франкфуртер алгемајне цајтунг” (ФАЗ) поставио питање – да ли се иза тога крију Куртијеви снови о некој великој Албанији. Како преноси Дојче веле, ФАЗ оцењује да Куртијева странка сада води кампању на изборима у суседној држави, и то с подружницом истог имена, као и да лично тамо учествује у кампањи. Лист наводи да се он састао са лидером опозиције Башом, од кога је добио гаранције да ће његова опција учинити све да Косово признају и државе које то нису, као и да ће помоћи Косову око чланства у међународним институцијама.

Дипломата Зоран Миливојевић оцењује да је занимљиво што Запад ћути о свему што Албанци раде, па може и да се протумачи као знак прећутног одобравања. За „Политику” каже да не постоји албанска политичка опција у самој Албанији, као ни у Северној Македонији и у Црној Гори која не стоји на позицијама великонационалне политике. „Та идеја је у сфери културе одавно на снази на свим просторима где су Албанци на Балкану, а све је присутнија у власти у Приштини, где владајуће Самоопредељење у свом програму има уграђену и идеју и стратегију стварање велике Албаније. То промовишу Курти и Османијева. Самоопредељење учествује са овом истом платформом и на изборима у Албанији и то се очигледно толерише на Западу. Осим спорадичних вербалних иступа, о томе се не говори на начин који би подразумевао да се западни центри моћи изјасне о томе”, каже Миливојевић и додаје да би то прошло испод дипломатског радара у међународним односима, да није Русије.

Зашто Запад ћути на саму идеју стварања велике Албаније? Миливојевић указује да је више разлога за такво понашање, а као главни наводи да су Албанци веран савезник и спроводилац западних интереса на Балкану. То се ради кроз проширење НАТО-а, промовисања супротстављања Русији и Кини и то без икаквих резерви, додаје он. „Албанци су стратешка опција Запада и то је нешто што им много значи, па им зато све толеришу. Јасно је да, како год да се ствари буду решавале, мир и стабилност зависи од решавања два национална питања – српског и албанског. Српско питање се може решавати, али тек када се Косово отцепи од Србије и да се та ствар заокружи у западном интересу”, каже Миливојевић.

Аналитичар Центра за друштвену стабилност Срђан Граовац подсећа да идеја велике Албаније датира од Призренске лиге из 1878. године и део је албанског националног плана. За наш лист наводи да албанска политичка елита, било да је реч о Куртију, Османијевој било о Харадинају, има идеју стварања велике Албаније. „Занимљиво да Запад о томе гласно ћути. Била је пре месец дана изјава америчког амбасадора у Приштини Филипа Коснета који је рекао да ’амерички војници нису гинули ни за какву велику Албанију’. Али те реакције нису ни приближно такве као када се у том ’нон пејперу’ спомињала и велика Србија”, каже Граовац.

Разлози за тако нешто јесте став запада да се Срби третирају као савезници Русије и да се свака помисао на тако нешто, и да уз то шири свој простор и утицај, доживљава као потенцијална опасност по Запад. То је главни разлог зашто и одмах реагују на саму помисао. „Албанци су продужена рука Запада и чак када они немају благонаклон став према неким њиховим идејама, неће снажно реаговати као када је у питању такозвана идеја велике Србије. Провокације са идејом о мењању граница на Балкану су сада у оптицају као средство притиска на Београд пред наставак преговора и шаље нам се јасна порука или да прихватимо независно Косово или ће оно кренути путем уједињења са Албанијом”, закључује Срђан Граовац.

 

 

Ђурић: Државни врх 2013. одбио неповољне захтеве, упркос претњама и притисцима

Осам година након потписивања Бриселског споразума, амбасадор Србије у Вашингтону Марко Ђурић истиче да је тај документ омогућио године мира и стабилности у којима је Србија изградила бренд државе која снажно заступа интересе српског народа на КиМ и залаже се за постизање праведног компромисног решења које неће подразумевати гажење својих државних и националних интереса. Поводом осам година од када су делегације Београда и Приштине потписале Бриселски споразум, каже да је тај споразум „бедем за заштиту мира и српских интереса на КиМ” и „главни аргумент српске стране у настојањима да обезбеди трајну стабилност и трајни мир”.

Ђурић за Танјуг подсећа да је Србија априла 2013. донела две стратешке одлуке које су издржале пробу времена, иако нису биле нимало лаке. „Прва, да се одбију неповољни захтеви изнети пред српску страну по којима је Србија без икакве противуслуге за српски народ на КиМ требало да прихвати чланство тзв. Косова у УН и другим међународним организацијама, није била нимало лака за државну делегацију са Александром Вучићем на челу ”, навео је донедавни директор Канцеларије за Косово и Метохију.

Подсећа да је Србија у том тренутку била неупоредиво економски, војно и спољнополитички слабија и у горем положају него данас. „Одбити ултимативне захтеве у таквим околностима није било нимало једноставно, посебно имајући у виду притиске који су били и личне природе и укључивали су неку врсту имплицитних претњи и притисака на највише представнике државе”, истиче Ђурић и додаје да је и сама чињеница да је шеф државне делегације – председник Вучић имао и, како наглашава, „политичког карактера и куражи” да такве захтеве не прихвати, довела до тога да су неколико недеља касније пред српску страну изнети знатно повољнији услови.

Према његовим речима, они су подразумевали политички договор, са Заједницом српских општина у центру таквог договора и без чланства тзв. Косова у УН. И та друга одлука да се овакав знатно повољнији стратешки договор прихвати показала се, каже, исправном. „О њеној тежини сведочи чињеница да су због те политичке одлуке вођене вишегодишње пропагандне хајке, како дела домаће јавности, тако и Приштине која је сам концепт Заједнице српских општина настојала да демонизује и прикаже катастрофалним по интересе албанског народа”, казао је Марко Ђурић.

 

Петковић: Бриселски споразум важан, инсистирамо на спровођењу

Бриселски споразум је угаони камен који је омогућио опстанак и останак српског народа на КиМ, отворио Србији простор да се развија, каже директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић и истиче да Београд неће одустати од инсистирања да се тај споразум спроведе, односно да Приштина оснује Заједницу српских општина, што је, каже, главни део документа и једина обавеза приштинске стране. „Прошло је осам година или тачније 2.922 дана од када је потписан Бриселски споразум и толико дана колико га Приштина крши, с обзиром на то да није испуњен њен главни део, срце споразума – формирање ЗСО”, рекао је Петковић за Танјуг. Истакао је да је то важан споразум, угаони камен који је омогућио опстанак и останак српског народа на КиМ, али и споразум, којим је, захваљујући председнику Александру Вучићу, промењена парадигма односа Србије према будућности – да од губитничког менталитета кренемо у правцу победе.

„Управо Бриселским споразумом, знали смо да кажемо ’не’ и када су тражили од нас, од Вучића, а он на то није пристао, да Косово постане чланица УН, да део који се односи на полицију буде лошији... Успели смо све то да изгурамо, да се боримо за српски народ на КиМ и изборимо за Бриселски споразум”, рекао је Петковић. Он је додао да је то споразум будућности, који је отворио простор Србији да се развија, јер је притисак са Београда прешао за бриселски сто. Навео је: „Ми смо тамо преговарали, доносили одлуке и потписивали споразуме и све што је потписано и договорено, укључујући и Бриселски споразум, Београд је испунио. Приштина није испунила своје обавезе, и ту је одговорност пре свега на ЕУ.”

ЕУ је, подсећа, ставила свој потпис на споразум, али није извршила потребан притисак на Приштину да испуни своје обавезе. Зато је, истиче, важно да Бриселски споразум буде спроведен и на томе ће Београд инсистирати. „Осмогодишњица Бриселског споразума показује да смо дијалогом створили године мира и стабилности да се Србија развија, али и показали и доказали да као држава умемо да поштујемо оно што смо договорили и потписали. Сада је остао трећи део, да Приштина спроведе ЗСО који представља срце споразума, јер без тога нема ни наставка дијалога, ни могућности да Срби остваре своја колективна права”, рекао је Петковић.

 

Коментари30
0b3cd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ivan seljak
velika abanija je moguća samo ako srbija prizna kim kao samostalnu državu . članice un niko neće spečavati da se ujedine . njihovo ujedinjenje bez priznanja srbije bila bi aneksija srpake teritorije i ona bi bila kadtad poništena. znači ništa bez našeg priznanja. amin .
Za [email protected] koji pokusava da prizove nemoguce ujedinjenje
Nato ima mnogo narastajucih problema. Sve se menja.Albanija ne moze da okupira teritoriju tudje drzave cak ni kad bi je podrzavao NATO i to niko ne bi priznao. To je ilegalno. Ne moze se sprovesti silom ni laziranim referendumima. NATO i Albanija do sada nisu uspeli da izgrade ni albansku drzavu. Za pravljenje drzave sila nije odlucujuca, sve ostalo nemaju. To je nemoguca prica. Kosmet je Srbija, ne sirite propagandu, ovo je prolazno stanje okupacije.
@Anabela
@bibi @Boro,Nismo Mađarska,Swiss Ko bi to mogао da nas prinudi ? ( na razmenu delova teritorija sa ALB km2 za km2) Vaše pitanje je pravo pitanje ali je još bolje- šta bi moglo da nas na to prinudi? 1. Hipotetičko ali možda u budućnosti realizovano ujedinjenje Kosova sa Albanijom na koje bi Zapad to je jasno odćutao a mi protiv sebe imali NATO pakt. 2.Stav V, Vilsona iz 1918.g, ;"Srbiji slobodan i neposredan pristup moru".Šta je njega navelo na to?Pa, prilike u Evropi.
Petar,Kosovo
Svako drugo resenje osim povratka Kosova i Metohije u ustavno pravni sistem Srbije bilo bi veliki poraz za sve nas!!Zasto se ne postuje Rezolucija 1244 i Kumanovski sporazum?Zasto se Kosovo i Metohija ne proglase okupiranom teritorijom???Zasto??
Anabela
Znamo da je Kosmet nasa zemlja i da ce tako ostati. To je prava realnost. Pritisci neka vas ne uznemiravaju, bilo je i gorih, snaznijih. Mogu neprijatelji da planiraju sta hoce, ali prolazi njihovo vreme, a i ne odlucuju oni. Otud sva nervoza.
Anabela
[email protected] zaista mnogo nacina da se pobedi. Ne moras da ucestvujes, reintegracija Kosmeta je moguca bez zrtava.
Nomen Nescio
Иди па јe брани кад јe наша, мeнe ич нe занима.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља