понедељак, 10.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 20.04.2021. у 20:00 Борка Голубовић-Требјешанин

Драма као посвета позоришту

Еманципација друштва је питање које се тиче и жена и мушкараца, то је заједничко поље борбе за човека, каже Татјана Мандић Ригонат поводом представе „Венера у крзну”
Из представе „Венера у крзну” (Фото: Jean-Marie Fox), Татјана Мандић Ригонат (Фото: лична архива)

У ишчекивању смо још једне позоришне чаролије редитељке Татјане Мандић Ригонат која приводи крају рад на дуо драми „Венера у крзну” Дејвида Ајвса, по којој је Роман Полански снимио француски еротски филм (2013). Премијера је вечерас у  19 сати на сцени „Александар Поповић” београдског театра „Вук”.  Дело је превео Елио Ригонат, који је радио и музику. Костиме је креирала Мина Миладиновић, сценски покрет осмислио Игор Коруга док је Татјана Мандић Ригонат потписала драматургију и простор. Играју Катарина Марковић и Милутин Милошевић.

– Да ли ће представа  за публику бити позоришна чаролија, то не могу да знам, али су пробе „Венере” за мене биле непроцењиво важне. То су били сати у којима сам осећала пуноћу живота, у овом свеопштем поремећају света. Отпор тескоби, страховима. Катарина Мрковић и Милутин Милошевић су уметници са којима сам пуно радила, више од пет представа поделила. Волим њихов таленат, људску и уметничку ширину, спремност да истражују позоришни бескрај и да се несебично дају позоришту. „Венеру” смо пробали и у простору издавачке куће „Лом” и у позоришту, имали паузе у раду. Пробајући „Венеру” нисам мислила на премијеру, немогуће је било планирати је  – прича за „Политику” редитељка Мандић Ригонат и додаје:

– Иза нас је шест месеци, са паузама, разболевањима, тестирањима… Радили смо представу и с маскама и без њих. Иначе, давно, у сезони  2019/20. требало је да режирам „Венеру у крзну”. Тада су за представу на конкурсу Министарства културе опредељена средства и драма је преведена. Али из разноразних разлога почетак рада  је померан, те сам пре „Венере” режирала и представу „Дабогда те мајка родила” у Атељеу 212 и „Госпођу министарку” у Ријеци. И, ето, догодило се да „Венеру у крзну” радим баш у време пандемије, у вишеструко непријатељском времену за позориште. Сад премијера излази у једном експлозивном контексту. Тема побуњене жене (Венере) више је него актуелна.

Дело „Венеру у крзну” инспирисано је сижеом једног од најинтригантнијих романа 19. века Леополда фон Захер Мазоха. Дело је када се појавило изазвало скандал због слободног бављења темом сексуалне изопачености у прилично ригидној средини. Како ћете га ова редитељка сценски прочитати?

– Роман „Венера у крзну” Захер Мазоха био је инспирација Францу Кафки за причу „Преображај”, легендарној групи „Velvet underground” и Лу Риду за песму „Venus in furs” (1967).

Редитељ Хесус Франко (1969), затим Виктор Нувенхас и Мартје Сејфер (1994)  снимили су филмове „Венера у крзну”. Инспирација је многим сликарима, али и Дејвиду Ајвсу чија се драма игра на многим позорницама света, а по којој је Полански снимио филм, као сатиру о сексизму. Ајвсова драма није проста драматизација тог чувеног романа из 19. века, већ оригинално драмско дело, објашњава наша саговорница.

Ликови у његовој драми су глумица Ванда Џордан и драмски писац Томас Новачек који жели да режира своју драматизацију романа „Венера у крзну”, па организује аудицију како би пронашао идеалну глумицу која би оживела његову фантазију о јунакињи из Мазоховог романа, окрутној Венери, тиранки, доминантној жени. Аудиција се неочекивано претвара у нешто много више од уобичајеног одабира глумаца. Постаје путовање кроз психолошки лавиринт, креативни чин у којем ће многа важна питања бити постављена, разне страсти бити испољене.

– За мене је драма „Венера у крзну” својеврсна посвета позоришту, Еросу стварања. То је драгоцени запис о алхемији која се рађа на позоришној сцени у судару два бића, мушкарца и жене, глумице и и редитеља. Дијалошки је мајсторски написана. Ми преиспитујемо односе доминације и покоравања, позиције и игре моћи на више нивоа и планова, културолошке обрасце, друштвене контрукте, улоге жене и мушкарца унутар њих. Позорница је место где родне улоге губе свој друштвени ослонац и постају амбивалентне и замењиве. То је својеврсна деконструкција и романа, и тема и мотива у њему. Драма интертекстуална. Ево само једног цитата из ње: „И свемогући Бог га казни и предаде у руке жене”.

„Венера у крзну” је, према речима редитељке, драгоцена драма. Доноси на сцену два сложена лика, женски и мушки.

– Мало је драма с тако раскошним женским ликом какав је ту дат. Важно ми је било да представа не личи на филм Поланског, да пронађемо позоришна решења, језик представе, који је наш, личан, да у њу упишемо наша позоришна искуства. У оригиналној драми Дејвида Ајвса, радња је смештена у изнајмљени студио. У том простору организована је и аудиција. Ја радњу смештам у позориште, у простор који животно познајем. У сцену кутију, у црну рупу, у празнину у којој се рађа сценски живот, уметничка истина. Позориште је у нашој представи трећи лик, или простор у којем живе и Дионис и Венера-Афродита и Ерос и Аполон – вели редитељка.

О томе до каквих спознаја је екипа представе „Венера у крзну” дошла пропитујући мушко-женске односе Татјана Мандић Ригонат каже:

– Историја света је историја жене и мушкарца. Од матрилинеарног друштва па до различитих облика патријархата који цивилизацијски доминирају, било као ригидни патријархат или лабави, односи између полова су динамични, променљиви. Ово је време побуњене жене. Почетак 21. века у знаку је експлозије и покрета и индивидуалних побуна жена којима здушно дајем подршку, баш као и мушкарцима што се боре против разних облика тираније. Еманципација друштва је питање које се тиче и жена и мушкараца, то је заједничко поље борбе за човека.

Коментари1
59693
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Predrag
Odlična predstava! Ostavila je veliki utisak na mene!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља