Недеља, 01.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Градови дугују, уметници испаштају

Иако је држава 2018. одлучила да из буџета издвоји милион евра и тако намири дуговања за пореске доприносе настале према свештеницима 90-их година прошлог века, дугови према уметницима још нису на дневном реду
(Драган Стојановић)

Неколико стотина самосталних уметника у Србији наилази на проблеме кад год треба да овере здравствене књижице. Невоље не забилазе ни оне који би у пензију. Разлог су пореска дуговања настала јер локалне управе нису редовно уплаћивале доприносе за ПИО и здравствена осигурања уметника самосталаца. Ипак, Пореској управи није од значаја ко са уплатом касни, бележе дуг и обрачунавају камате, а неажурност градова и општина погађа само уметнике. Санкције за неодговорне локалне власти не постоје, јер поменуте доприносе, према законима који регулишу ову област, могу али и не морају да уплаћују.

– До 2006. локалне власти плаћале су доприносе директно Пореској управи и ПИО фонду. Међутим, ситуација је отежана и изменама аката које су прописале да градске управе тај новац уплаћују удружењима, која га потом прослеђују даље. Уплате су од почетка касниле и по годину дана, а та нередовност наставила се до 2016. године. Анализа коју смо спровели показала је да су у највећем броју случајева кривци градови и општине, а не удружења – објашњава за „Политику” Исидора Илић, део такозваног социјалног блока Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС), оформљеног како би унапредили статус самосталних уметника.

Укупна дуговања, према анализи из 2016. године, износе око 870.000 евра. Наша саговорница процењује да је данас тај дуг мањи, јер су многи пристали на репрограм притиснути одласком у пензију.

Док размишљају о решењу проблема, уметници гледају у Српску православну цркву. Иако је истим правним актом прописано да се и свештеницима и самосталним уметницима уплаћују најнижи доприноси, црква је успела да се 2012. избори за посебну уредбу према којој се новац за њихове доприносе одваја из републичког буџета. Ни диоптрија којом се посматрају дугови једних и других није иста. Док је 2018. одлучено да се из буџета издвоји милион евра и тако намире дуговања настала према свештеницима 90-их година прошлог века, дугови према уметницима још нису на дневном реду.

– Нешто мања цифра решила би и наше проблеме, али за сада не видимо да има политичке воље – истиче Исидора Илић.
Њена колегиница Ана Пиљић Митровић додаје да ни сви „слободњаци” немају исти третман – док је најповољнија ситуација у Београду, јер се са уплатама више не касни, градске власти у Трстенику или у Крушевцу уметнике игноришу.

– Али чак и у Београду остали су стари дугови, па смо имали пар случајева у којима су колегама извршитељи куцали на врата – прича Ана Пиљић Митровић.

Уплата доприноса на најнижу основицу, без обзира на стаж и стручну спрему, промена његовог начина уплате, нису једине измене које су угрозила самосталне уметнике. У лето 2005, када су удружења била на паузи, а већина уметника на одмору, држава је задала још један ударац.

– Тада су наручиоци посла ослобођени од намета за социјално, здравствено и пензионо осигурање. Објашњење је гласило да ће се на тај начин заправо повећати потражња за нашим услугама. Не само да се то није догодило, него су оштећени они који одлазе у пензију и породиље, јер у обрачунама за накнаду, њихове зараде у претходном периоду се не рачунају пошто доприноси нису уплаћени. Породиље самосталне уметнице имају накнаду која је испод минималца ‒ око 15.000 – додаје Пиљић Митровић.
Ко су самостални уметници? Овај статус носи око 2.500 људи у Србији, а највећи број, више од 2.000, живи и ради у главном граду. Пре него што су стекли ово звање, њихов рад процењивала је стручна комисија. Оцењивали су резултате рада, допринос културном животу заједнице, сагледавали какве су оцене добили од стручне меродавне јавност... Међу слободним уметницима налазе се књижевници, преводиоци, композитори, оперски певачи, сликари, вајари, редитељи, глумци, костимографи, кореографи...

Министарство културе: Локалне управе мораће да плаћају доприносе

У Министарство културе кажу за „Политику” да су покренули измену Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање како би плаћање доприноса за самосталне уметнике била обавеза локалних самоуправа а не могућност.

– То је једна од најважнијих детерминанти акумулације насталог дуга. Ова одредба је садржана и у Предлогу закона о изменама и допунама Закона о култури. У току је и израда јединственог регистра репрезентативних удружења, као и регистра самосталних уметника, како би се направила јединствена база података о њима. Министарство културе редовно финансира и поверене послове репрезентативних удружења (послови давања статуса самосталним уметницима, вођење евиденције и издавања уверења) – одговарају у ресорном министарству на наше питање како поправити статус самосталних уметника.

Иначе, влада је дала сагласност да се самосталним уметницима исплати бесповратна новчана помоћ ради ублажавања последица изазваних пандемијом. Како су саопштили из ресорног министарства, помоћ је једнократна, а односи се за период од два месеца.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.