уторак, 11.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 19.04.2021. у 14:51

Опкољавање Русије

Москва (Фото Pixabay/Oleg Shakurov)

Украјина је тренутно неуралгична тачка око које се преламају интереси великих сила, превасходно Америке и Русије. Поставља се питање која је од наведених страна у праву, ако се изузме Украјина, чији су интереси несумњиви. Америка је заштитник интереса званичне Украјине, а Русија незванични заштитник грађана дела источне Украјине, тачније Донбаса и Доњецка. Крим је сувишно и потенцирати, јер су због њега Русији заведене дуготрајне санкције којима се не назире крај.

Није тешко закључити чији су аргументи јачи. Прво, Русија је светска сила, па Америка по рангу и већа светска сила не може довлачити своје војне снаге и средства на границу са Русијом. Ако би то лагодно могла, онда би Русија аутоматски изгубила епитет „велике силе”. Садашњи суверенитет Украјине не може нити сме да служи као полигон за нагомилавање војних средстава која су директно усмерена према Русији. Притом Украјина то чини уз помоћ Америке и обавештава светску јавност да јој прети Русија, која своје војне снаге премешта на својој територији. Претње у међународним односима одавно су изашле из домена права, јер се светске силе не обазиру чак ни на одлуке међународних судова. Право које није могуће извршити у пракси губи тај епитет и својство и прелази на терен тзв. натуралних облигација у поређењу с унутрашњим правом.

Наша је замисао да одгонетнемо ко у том тројству – Украјина, Русија, Америка – има веће право, ко је угрожен. А онај ко је угрожен има право да се брани. Најзад, има ли Америка ексклузивно право да брани Украјину на границама Русије?

На првом месту су угрожени они грађани који се изјашњавају у прилог сарадњи с Русијом, а не Америком. Украјина великим корацима жури да уђе у НАТО, а Америка јој даје јавну подршку и поручује Русији да не размешта сувише своје војне снаге на сопственој територији. Управо због неслагања са званичном политиком Украјине настао је проблем с грађанима Крима и источног дела Украјине. Знамо какво је сада стање у том делу света. Имамо примирено ратно стање између Украјине и делова територије сопствене државе који су проруски оријентисани.

Ако Америка има право да кришом даје сваку врсту подршке званичном Кијеву, зашто онда Русија нема право да даје моралну и материјалну помоћ оним грађанима Украјине који траже њену помоћ? Украјина чини још један велики прекршај, јер призива велике светске силе на границе Русије. То Русија не може да гледа затворених очију, па противправно гомилање снага и ојачавање Украјине против Русије мора да изазове контраефекат, који је управо сада на сцени. Русија има природно право да заштити своје виталне интересе који се тичу опстанка, поготову кад се друге државе удружују против саме Русије. Увођење економских санкција управо има за циљ слабљење Русије да би се на крају у потпуности поразила. Војне снаге размештене диљем Европе, почев од Румуније, Немачке па чак и у „Бондстилу” на Космету, имају за циљ стављање прста у око самој Русији.

Провоцирање и помагање ратова од стране великих сила, где се оне не легитимишу као директан учесник, биће стална појава и у будућности, јер би отворени сукоб великих сила значио крај света и тога су оне јако свесне. Зато ће стално преко трећих држава поткопавати виталне интересе супротне стране, а кад затреба и војном силом против малих држава показивати колико им је стало до људских права, посебно кад гађају и цивилне циљеве и све то сматрају колатералном штетом. Притом своја злодела и сада оправдавају опасношћу од измишљеног геноцида и тиме нам показују да се не кају за стравичне злочине почињене чак и касетним бомбама. Из свега се јасно види да постоји несумњива угроженост интереса Русије, коју западни свет опкољава са свих страна. Једну по једну државу Балкана полако узимају под своје окриље стварајући такве режиме који морају да се одричу свог порекла, језика, традиције, вере и имена. Када су ушли у то велико гротло сада нема повратка, нити новчане помоћи за враћање приспелих кредита.

Симо С. Стокић,
дипл. правник

Коментари18
49b96
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

@Sveta
Pa i da jesu na 90% granica nisu na100%. U ovom članku jedino što nije do kraja jasno je uvođenje pojma "prirodnih ( naturalnih) obligacija u kontekstu normi međunarodnog javnog prava budući da su takve ( neizvršive obaveze ) deo civilnog pa i međunarodnog privatnog a ne javnog prava koje se tiče odnosa među državama. Takve odnose objašnjavaju kategorije kao što su pretnja i sila -"štap "( naravno pravno nepodržavani ) i pokloni i obećanja-"šargarepe "(podržavani).
тетак
има још једна ствар. свим источним земљама се сервира прича да могу бити Швајцарска а намеће им се 3-7% изузетно имућних а остатак сиротиња. мене је изненадило путовање по Пољској и колико је тамо биједно, невјероватно. а био сам и у Украјини. Кијев је прелијеп град, али су предграђа ужасна, свуда блато, оронуле кућице, сиротиња... сам град функционише ко Београд 95-те. а рекли су ми да је у мањим мјестима горе.
Luis
Pravnik bi morao znati što je volja naroda suverene države, a što nepoštivanje međunarodnih ugovora poput Budimpeštanskog sporazuma koji obvezuje potpisnike na poštivanje postojećih granica Ukrajine, te uzdržavanje od upotebe oružane sile i ekonomskog pritiska.
Sveta
Ovo ne treba da objavite. Vaš list je isuviše ozbiljan da bi objavljivao takve propagandne tekstove. Već sam naslov veze nema sa činjenicama. Kakvo, pobogu, “opkoljavanje“!? Rusija ima suvozemne granice duge oko 20.000 kilometara, a koliko su od toga granice sa zemljama NATO-a? Te zemlje objektivno nisu prijateljske, ali ni tamo nema nekog gomilanja trupa. Ne sprema se nikakva repriza plana "Barbarosa." Na preko devedeset posto ruske granice su prijateljske ili savezničke zemlje.
Тихи
Амин

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља