недеља, 13.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ко је на чијој страни

Најмоћнији републиканац у Вашингтону недавно је поручио корпоративној Америци да ће, ако настави да се понаша као „паралелна влада” којој је изненада прорадила савест, морати да сноси „озбиљне последице”. Како Мич Маконел представља странку за коју је уврежено мишљење да је далеко ближа крупном капиталу него што су то демократе, његове речи су донекле биле изненађујуће. Они који верују у круте поделе између републиканаца и демократа запитали су се да ли се Маконелова партија и профит „разводе” и да ли конзервативци и либерали мењају стране кад је реч о економији.

Свет би био једноставнији кад би се испод етикете налазило оно што на њој пише и кад би републиканци више бринули о бизнису, а демократе о радницима, али „марке” мало значе. Ни за највеће идеолошке „брендове” често није јасно шта у пракси стварно значе. Да није тако, зар би на најновијој „Форбсовој” листи објављеној пре неколико дана комунистичка Кина била друга земља по броју милијардера, одмах после Америке?

СРП И ПРОФИТ: У Кини живи 626 милијардера, међу којима су и бројни чланови владајуће комунистичке партије, законодавног тела и владе. Комунистичка партија Кине ове године слави век постојања, али је комунистичка само по томе што одржава једностраначки систем. У последњих годину дана, у доба пандемије, Народна Република је стекла 239 нових милијардера. У исто време Америка, која се званично не меша у економију, у привреду је упумпала милијарде долара. После две финансијске инјекције које одобрио тадашњи председник Доналд Трамп, и председник Џозеф Бајден недавно је потписао пакет помоћи од 1,9 билиона долара. Поврх тога, Бајденова влада намерава да уложи још два билиона долара у изградњу инфраструктуре. Ту као да нема разлике између некадашње републиканске и садашње демократске администрације. А оно што је нагнало Маконела, лидера републиканаца у Сенату, да одбруси компанијама за чију се слободу деловања иначе залаже, јесте то што корпоративна Америка све чешће јавно коментарише политичке прилике, углавном критикујући конзервативце.

РЕЧИ СУ БЕСПЛАТНЕ: Од републиканаца, односно Трампа, корпорације су добиле оно што су највише тражиле – смањивање пореза, тако да сад могу мало и да „пусте језик”, посебно ако се има у виду да су демократе на власти и у Белој кући и у Конгресу. Тако су „Кока-кола”, авио-превозник „Делта” и друге компаније недавно осудиле републиканце у Џорџији, који су у овој савезној држави пооштрили изборне законе. Како је писало у пи-ар саопштењима након што је закон већ донет, компаније осуђују сваки покушај да се грађани одврате од гласања, што највише погађа мањине.

„Савесни” или „свесни” капитализам је за време бившег председника наишао на плодно тло због притиска да сви морају да имају став о шефу Беле куће. На крају Трамповог мандата критике су постале бројне и отворене, па су и компаније које су дотад ћутале саопштавале да осуђују ставове Западног крила о мањинама, странцима и наводно покраденим изборима. „Корпоративни активизам” је процветао јер су компаније схватиле да се друштво мења, да су млади Американци све прогресивнији и да је припадника мањина све више, као и да ће привући муштерије и упосленике ако изговарају „праве ствари”. У пракси, вербални напади на политичаре нису променили систем, па су пословни људи наставили да финансирају кампање и републиканаца и демократа, укључујући „мете” својих вербалних напада.

ШТА ЈЕ ЧИЈЕ: Без обзира на то што на предизборним скуповима истичу да се боре за интересе радника и средње класе, демократе су подједнако блиске капиталу као и њихови политички противници. Хилари Клинтон је то признала пре неколико година, кад се састала с банкарима на затвореном састанку, чији су транскрипти објављени захваљујући „Викиликсу”, примећујући да демократе у јавности нападају финансијску индустрију, али да никоме стварно не пада на памет да се окрене против Волстрита. После Трампа, либералима је још теже да одрже имиџ народних трибуна јер им је бивши председник преузео наратив, тврдећи да затвара границе за имигранте и уводи царине да би заштитио америчке раднике.

Конзервативцима и либералима није лако да се одлуче ни „чији” је рат у Авганистану. Након што је републикански председник Џорџ Буш наредио инвазију, демократа Барак Обама је обећао повлачење, да би, иронијом судбине, драстично повећао број војника у тој земљи. Трамп је најавио да се трупе враћају кући и о томе постигао споразум с талибанима, али ће по свој прилици његов наследник званично прогласити крај најдужег рата у америчкој историји. Како је Бајден објавио пре неколико дана, све америчке трупе повући ће се из Авганистана до 11. септембра.

Изван бојног поља не носе се униформе и није лако препознати ко је на чијој страни, па ни подвући недвосмислене разлике. У предизборној кампањи демократе су се згражавале над Трамповом политиком према илегалним мигрантима, обећавајући потпуни заокрет. Ипак, у четвртак су медији објавили да влада и даље врши експропријацију на јужној граници и приморава власнике да јој продају земљиште, што се не би радило да Бајден не намерава да настави најоспораванији антиимигрантски пројекат бивше администрације. Изгледа да се ни за „Трампов” зид на граници с Мексиком на крају неће знати чији је.

Коментари10
a5e2e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

LaCosta
Tekst je samo potrvrda teze da u Americi ne postoji demokratija. Imas dva izbora koji se po svojoj sustini u malo cemu razlikuju i to onda prodajes kao vrhunac demokratske ideje. Obe partije su u rukama istog gazde.
Luis
Tekst je potvrda da u demokraciji povremeno iz medija možeš doznati funkcioniranje vlasti i donošenej odluka u sjeni. U hegemonijama toga nema. Sve su odluke ispravne.
Vesna
A gazda je vojno-inudustrijski kompleks - kako je to definisao Prez. Ajzenhauer, ili ”deep state” po Trampu.
Račić Ilija Štutgart
Gospodo ja sam Penzioner. Dugogodišnji Vozač i to je sve do u penziju. Kada svi pišu da i ja nešto napišem pa i ako se i neobjavi moj komentar nije ni važno. Kao običan penzioner u svojih 70 godina smatram ovak: Sve dotle dokle se SAD nesmire mira na našoj planeti nikad neće biti. SAD misle da su one danas najrazvijenije i obadajuse kao bik kad ga ujede obad. Danas je svaka država Evrope i Azije Razvijena i jake. Više nismo da prosimo TRUMANOVA JAJA I SAD KOZERVE POKVARENOG SIRA to dobro pamtim.
dragan stankovic
Mislite na "Trumanova jaja" ono smrdljivo mleko u prahu i onaj zuti sir.
jedan gavrilo
Promućuran, dobro osmiśljen članak, bolje receno ANALIZA. Trebalo je dosta vremena pratiti i analizirati sta se zadnjih godina desavalo u pogledu medjustranackih odnosa. "Keep going" (nastavi tako pisati)
Mike Kovian
Jelena to i radi otkad je pratim na Politici... - i to savesno, profesionalno i objektivno.
Kalimero
Odlično i poučno.
Lepa Ribich
Odlican clanak. Izmedju republikanaca i demokrata u SAD nema gotovo razlike, specijalno u spoljnoj politici jos poodavno. Zajednicko im je i mrznja prema Rusiji koja se sprovodi kroz sva javna glasila i kroz filmove iz Holivuda. Nista novo.
EvGenije
Ništa novo i nepoznato. Još pre više decenija su i američki politički analitičari konstatovali da su Republikanska i Demokratska stranka "dve podjednako prazne boce".

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља