понедељак, 21.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ђаци се у понедељак враћају у учионице

Средњошколци ће од понедељка похађати часове и у школама, по групама, као и основци старијих разреда. − Oве године, у интересу ученика, дозвољено је да не буде ниједог од четири писмена задатка
Одељења су углавном подељена у две групе

Од понедељка сви основци и средњошколци долазиће на непосредну наставу у школе по моделу који је, као мање лош у односу на часове искључиво онлајн, предвиђен правилима рада образовног система у „ковидној” години по антиепидемијским начелима. У датим околностима делимичног побољшања епидемијске ситуације то подразумева да број ученика који истовремено бораве на часовима у школском здању не сме да пређе половину ђачке популације, да су одељења углавном подељена у две групе, да школарци од првог до четвртог разреда осмолетки свакодневно уче у школским клупама, док се за основце старијих разреда и ђаке средњих школа непосредна и онлајн настава организују наизменично, а смењују се на дневном или недељном нивоу.

Час у школи траје 30 минута. Ношење заштитних маски и одржавање дистанце је обавезно. Бројчане оцене које се уписују у дневник ђаци могу завредети на основу усмене или писане провере знања искључиво у школи. Све то предвиђају стручно упутство и посебни програм образовања скројени за ову, по свему атипичну школску годину, а добро знани просветним радницима још од августа лане. На то подсећа и просветни врх у званичном допису који је ових дана стигао школама из Министарства просвете, науке и технолошког развоја, а у коме се потврђује да ће од 19. априла школе радити као што су од почетка првог или другог полугодишта.

Према томе данас се завршава вишенедељни низ привремене искључиво онлајн наставе условљене актуелном епидемијском кризом која, чини се, полако јењава. Уместо првобитно планираних недељу дана учења само на даљину за средњошколце (од 8. до 12. марта) то се одужило на шест радних недеља (од 8. марта до 16. априла), од којих су пет (од 15. марта до 16. априла) и основци старијих разреда провели у виртуелним учионицама без непосредне наставе у школама. За то време надлежни у ресорном министарству опхрвани су отвореним питањима наставника, директора школа и родитеља због оцењивања ученика, јер се наставна година ближи крају.

Да нису све недоумице разрешене препоруком просветног врха да од 24. марта ђаци у договору са наставницима могу да дођу у школу на проверу знања за оцену која се уписује у дневник, потврђује још један недавни нови допис руководиоцима школа у којем надлежни објашњавају недоумице око реализације писмених задатака. Ослањају се на важећи правилник. Он дозвољава да се у епидемијски неизвесним околностима ученику утврди закључна оцена иако је у дневнику мањи број уписаних оцена него што је предвиђено када су услови за рад оптимални.

То значи да је ове године за закључну оцену на крају полугодишта довољно мање од две оцене за предмете са једним часом у ђачком распореду недељно, односно мање од четири оцене из предмета са недељним фондом од два и више часова.

− У циљу заштите најбољег интереса ученика допуштено је одступити од највише једног писменог задатка за оне предмете за које је програмом наставе и учења прописана реализација четири писмена задатка у току наставне године. Одлуку о одступању од прописаног броја писмених задатака, на образложени предлог предметног наставника доноси стручно веће уз сагласност директора − тумачење је ресорног министарства наведено у допису директорима средњих школа.

Надлежни подсећају да је организација рада посао директора школе, а да квалитетна организација рада у отежаним условима омогућава достизање образовних циљева при чему треба да се води  рачуна о дневном и недељном оптерећењу ученика. Приликом оцењивања, напомињу, треба инсистирати на битним садржајима и активностима кључним за остваривање исхода (онога што ученик треба да уме, зна и разуме на крају разреда).

− Веома је важно да се континуирано прате и оцењују ученичка постигнућа на начин који неће додатно оптеретити ученике и наставнике. У жељи да ђаци успешно заврше школску годину потребно је да се настава и остали облици васпитно-образовног рада припремају и реализују у функцији остваривања прописаних исхода − препорука је најодговорнијих за образовање.

Наглашавају да је потребно водити рачуна о пажљивом планирању усмених и писмених провера постигнућа и по повратку ученика на непосредну наставу у школе, као и да се за оцене које се уписују у дневник, а на основу којих ће се изводити закључне, вреднују и ангажовање и резултати ученика у току наставе, из истраживачког, пројектног, тимског или индивидуалног рада, домаћих задатака...

 

Правила оцењивања

У току полугодишта најмање једна оцена треба да буде на основу усмене провере знања. За писмене задатке и контролне који се раде дуже од 15 минута утврђује се распоред, тако да не буде више од једне провере знања у дану, ни више од две у наставној недељи, а одељенски старешина дужан је да о томе води рачуна. Обавеза је наставника да обавести ученике о томе који ће се део градива проверавати најкасније пет дана пре заказаног писменог задатка за оцену која се уписује у дневник. Кратке писане провере знања, које трају до 15 минута, могу бити део сваког часа, али се оцене са тих тестова бележе искључиво у педагошку документацију наставника, не у школски дневник, мада се могу узети у обзир приликом извођења закључне оцене, у најбољем интересу ученика. Контролни на којем више од половине ученика једног одељења добије јединице, поништава се за ђаке који су добили недовољну оцену, а може се поништити и за друге ученике који то желе уколико нису задовољни оценом. Ученик у току часа може да буде само једанпут оцењен за усмену или писмену проверу постигнућа. Оцена је јавна и саопштава се ученику одмах по добијању, и то са образложењем које садржи препоруку о активностима које ђак треба да предузме у даљем раду.

 

Коментари0
6cf38
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља