субота, 15.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 15.04.2021. у 18:00 Данијела Давидов-Кесар
ГЛАС ПАЦИЈЕНАТА

Дијабетес ваља контролисати да он не би контролисао вас

Од дијабетеса нема одмора нити паузе, са њим се будим и са њим идем на спавање. То је као да сте 24 сата дневно на послу, а да поред тога радите још милион ствари одједном
Pexels/Nataliya Vaitkevich

Имам 20 година, од чега са дијабетесом живим већ пуних 12. Завршила сам Осму београдску гимназију, а тренутно сам на другој години студија на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на смеру за шпански језик, књижевност и хиспанску културу.

Дијабетес сам добила 2008. године када сам имала осам година, а открила сам га сасвим случајно, проверавањем крвне слике. Одмах по добијању резултата, упућена сам на даље анализе са сумњом да имам ту болест. Јутарња гликемија је била мало повишена, а ОГТТ тест је показао да се гликемија враћа у нормалу, али не довољно брзо, због чега сам три године имала дијагнозу некласификованог дијабетеса. Током те три године, као некласификован тип нисам имала право ни на какав потрошни материјал за дијабетес о трошку РФЗО-а, па је то изискивало огромне трошкове сваког месеца. Речено нам је и да је мој дијабетес последица пубертета и развода родитеља, који се догодио нешто раније те исте године.

Марија Димитријевић, Удружење „Плави кружић” (Фото: лична архива)

Званичну дијагнозу дијабетеса типа 1 добила сам у новембру 2011. године, када сам кренула са инсулинском терапијом, интензивним режимом. Имала сам само 11 година, па не могу да се сетим тачно своје прве реакције, али знам да сам плакала после прве дозе инсулина, јер ми је речено да ћу то морати да понављам до краја живота, са чим тада никако нисам могла да се помирим.

Породица, према мом мишљењу, има кључну улогу у животу особе са дијабетесом. Моја породица и ја смо чињеницу да имам дијабетес прихватили као и сваку другу ситуацију у којој се нађете, а не видите излаз. Било је много стреса, разних глупих и мање глупих питања, много непроспаваних ноћи услед варијација мојих гликемија и било је потребно бескрајно много стрпљења да се све доведе колико-толико у нормалу и да се саживимо са мојим дијабетесом. Мама је на самом почетку постављања дијагнозе била јако уплашена јер није знала много о дијабетесу, па се трудила да за кратко време научи што више о самом току болести, о врстама инсулина и лекова, исхрани и свему осталом. Чини ми се да је морала да буде храбрија од мене у неким тренуцима.

Када је живот особа са дијабетесом у Србији у питању, ситуација није баш сјајна. Немају све особе са дијабетесом једнака права. Осим тога, присутна је дискриминација на сваком кораку. Како сам дијабетес добила као основац, у почетку сам имала доста проблема. Неразумевање је углавном долазило од вршњака, који су на мене залепили етикету ,,црне овце” одмах у почетку. Дискриминација се смањивала с годинама, али ме је као млађу тај осећај одбачености веома погађао. Мислила сам да је то најгора ствар која би могла да се деси, међутим, пред крај средње школе сам одбијена за програм културне размене управо због тога што имам дијабетес, уз објашњење да ,,ниједна породица не би прихватила да брине о некоме ко је болестан”, па мислим да је то, за сада, највеће ограничење које ми је дијабетес донео.

Временом сам научила да се носим са тиме и прихватила сам дијабетес као део себе – нешто што је од сада па до краја мог живота присутно. Од дијабетеса нема одмора нити паузе, са њим се будим и са њим идем на спавање. То је као да сте 24 сата дневно на послу, а да поред тога радите још милион ствари одједном. Али, није немогуће живети са њим. Треба знати како контролисати дијабетес, да не би он контролисао вас.

Иако то звучи немогуће, донео ми је и доста добрих ствари у животу. Раније сам постала одговорнија од својих вршњака, сазрела сам пре времена.  Садашњег дечка упознала сам управо захваљујући дијабетесу са којим обоје живимо, па смо једно другом највећа подршка. Осим тога, срећна сам што моја породица и пријатељи имају бескрајно разумевања за све моје потребе.

Дијабетес ме не омета ни у једном сегменту живота, живим сасвим нормално и немам проблем да некоме кажем да имам дијабетес. Користим инсулинску пумпу од 2016. године и она ми је значајно побољшала контролу болести захваљујући могућностима пумпе да дозирање инсулина прилагодим у потпуности својим дневним потребама и активностима, моје је само да знам колико сам унела угљених хидрата, што сам за 12 година, колико живим са дијабетесом, у потпуности савладала.

Чињеницу да не треба да се стидим што имам дијабетес прихватила сам захваљујући Удружењу „Плави кружић” које је намењено деци и родитељима, где сам 2012. године упознала много вршњака и схватила да у овоме нисам сама, већ да има много деце са дијабетесом која проживљавају исто што и ја.

Неколико година касније јавила ми се жеља да стечено знање и сама преносим даље па сам 2016. године постала волонтер у Удружењу „Плави круг”. Од тада сам учествовала у припремању многобројних акција које имају за циљ рад на превенцији дијабетеса, као и самој едукацији. На разним волонтерским акцијама упознала сам много особа са дијабетесом које су ми данас пример, подршка, а неке чак и веома добри пријатељи. Схватила сам да желим да будем део те приче и да своје знање и искуство продубљујем, али и да делим са другима. Пре две године била сам учесник на кампу ,,Дијабетес лидери Србије” у организацији Дијабетолошког савеза Србије, чији сам волонтер од тада. Наредне године нашла сам се у организационом тиму тог истог кампа, док сам претходне године била учесница виртуелног кампа за младе лидере у организацији Међународне дијабетес федерације.

Коментари1
f7128
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lillah
Divljenje i podrška!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља