петак, 14.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 12.04.2021. у 18:00 Бошко Јакшић
ПОГЛЕДИ

Бајденова опчињеност Путином

Борбени приступ америчког председника охладио је аналитичаре који су се надали да ће доласком нове администрације са Москвом бити успостављени продуктивни радни односи

​Односи Америке и Русије „дотакли су дно”, оцена је шефа руске дипломатије која потврђује дубину тектонских померања на геополитичкој плочи света уносећи неспокој у међународну заједницу.

Од уласка у Белу кућу Џо Бајден је стреле свог армираног либерализма усмерио према Москви доприносећи да односи са Русијом доспеју на најнижи ниво од пада Берлинског зида. При том не жури да поправи везе са Кином којe су најгоре од успостављања дипломатских односа 1979.

Посткомунистичка Русија свакако није демократија, али ни претња америчким интересима какву је некада представљао СССР. Зашто је онда амерички председник у првом интервјуу 2021. имао потребу да се сложи са констатацијом да је Владимир Путин „убица”?

Борбени приступ шефа Беле куће охладио је надања аналитичара да ће доласком нове администрације бити успостављени продуктивни радни односи. Уместо тога, у негативној атмосфери се утврђују позиције на колизионом курсу и наставља размена баража међусобних оптужби за неприхватање обнове замрзнутог дијалога.

У Думи су се чуле поруке да Американци „једино могу да разумеју језик силе”, али утисак је да Москва нуди више помирљивих иницијатива. Вашингтон је глатко одбацио Путинову понуду за телефонски разговор са Бајденом како би се спустила тензија створена сасвим недипломатском изјавом америчког председника.

Шеф Кремља је, пре „додиривања дна”, упозоравао на могућност „неповратног погоршања односа” пошто „ни Путин ни било ко из руског вођства неће допустити Америци или било ком другом да са нама разговара на тај начин”, како каже званични говорник Дмитриј Песков.

Оштрина према Русији је у контрасту са приступом Доналда Трампа који је избегавао директну конфронтацију и о Путину често говорио повољно. Бајден је међутим уверен да је шеф Кремља ауторизовао хакерске нападе и илегална уплитања у америчке изборе на страни Трампа.

Иако оптужбе о мешању нису ништа ново у пракси њихових односа – Борис Јељцин тешко да би 1996. био изабран без помоћи Била Клинтона – Бајден прети да ће Русија „морати да плати” за своје грехе.

Чак тројица америчких председника су се од анексије Крима 2014. ослањала на трговинске рестрикције за више од 700 руских компанија међу којима су „Газпром”, „Росњефт” и Спер банка, и забране путовања и замрзавање рачуна појединцима, укључујући Путинове блиске сараднике.

Био је то одговор на руске „малигне активности широм света” а Бајден их је у марту допунио санкцијама према компанијама које учествују у градњи гасовода „Северни ток” и санкцијама због покушаја тровања руског опозиционог лидера Алексеја Наваљног. Биће и „других оруђа”, наговештава Бела кућа.

Колико су ове мере ефикасне предмет је дебата. Притисак на Русију „апсолутно нема шанси да успе”, поручује Сергеј Лавров. Многи се слажу у оцени да санкције имају релативно скроман учинак по руску економију, али веома негативно политичко дејство.

Бајден је људска права вратио међу приоритете спољне политике, па не изненађује оштрина новог извештаја Стејт департмента о кршењу људских права у Русији који је допуњен директном интервенцијом државног секретара Ентонија Блинкена и његовог тима. Москва се оптужује за нападе на „политичке дисиденте и мирне демонстранте” и за раширену званичну корупцију.

Бајден би да по Европи смањи утицаје са истока. Британија је за сада једина која је Русију именовала као свог „непријатеља број 1”, док ЕУ има своје интересе: руске енергенте и трговину са Кином. Друго је питање да ли ће унија задржати „стратешку аутономију” или ће поклекнути под притисцима САД и припремити се за Блинкеново „дугорочно стратешко надметање”.

Надметање? Око чега?

За колективну одбрану либералне демократије, гласи одговор који подстиче поборнике идеја да Путин мора да се сруши и да Америка мора да ради на промени система у Кини.

Проблематичне су оцене о нужном повратку опасног надметања. За почетак, нема речи о повратку, јер ривалства никада и нису престајала. Пре ће бити да Бајденово инсистирање на конфронтацији подсећа на сан о повратку на период од три деценије после хладног рата када су САД предводиле униполарни свет – којег више нема. Жеља за сучељавањем је посредно признање да Америка пред собом има силе у успону које није у стању да обузда.

Уместо прихватања реалности ривалства са „онима који покушавају да преиспитају кључне аспекте међународног поретка”, стратегија ослоњена на конфронтацију прети да се претвори у надметање које је само себи циљ. Отуда фиксација Русијом и Кином која маскира озбиљну расправу о међународном систему и улози Америке у њему.

Вашингтонска политичка заједница изгледа да је уверена да се ствара опасан свет у коме су САД обавезне да спрече пројектовану агресију Русије и Кине. Ризик је да се униште деценије детанта и да две источне земље прихвате конфронтацију свака на свој начин.

„Русија ће представљати изазов Сједињеним Државама, изазов националној безбедности САД, могуће на неки начин и најопаснији, све док је Путин тамо”, недавно је за „Вашингтон пост” изјавио бивши директор ЦИА Роберт Гејтс.

Бајден утакмицу између великих представља као сукоб на све или ништа. Лавров поручује да Русија неће „куцати на затворена врата” и на растући амерички притисак узвраћа приближавањем Кини. Ствара се заједнички фронт два аутократска режима против Америке коју оптужују за империјализам, хегемонију и жељу за апсолутном доминацијом.

Таква антанта значила би крах вашингтонске идеје да спречи зближавање две силе са истока. Стратегија уношења поделе између Москве и Пекинга, коју је Ричард Никсон користио седамдесетих, тешко да може да успе јер Кина више није „мали совјетски брат”. Ново стратешко партнерство гради се на снажнијим темељима, што значи да су пред Америком „тешки дани”, како каже саветник за националну безбедност Џејк Саливан.

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари18
3bfd7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Luis
Ništa čudno. Uvijek su "demokrati" zauzimali čvršći stav od "republikanaca" u američkoj vanjskoj politici.
Робеспјер
То "глатко" одбијање разговора Владимира Путина и Бајдена јер због тога што је Владимир Путин предложио разговор али јавно у живом преносу. Јер је Русима доста препричаних лагарија како је Бајден "био чврст". Наравно, да Бајден не може уживо и смислено да разговара ни са ким а камоли са државником калибра Путина.
Vesko
Boško tradicionalno u svojim analizama naklonjen satanistima i Bajdenu.Ali ,moraće da se navikne na novu realnost da njegovi miljenici polako gube moć i da se pita i neko drugi a ne kako su navikli samo oni.
SONE
Izvinite Vesko, da li ste vi procitali tekst ili ste samo onako proizvoljno napisali komentar. Koji ima cak 104 preporuke. Neverovatno. Bosko ni u jednoj reci ne velica Bajdena ili pominje bilo kakve satane, vec daje veoma realan pogled na celu trenutnu situaciju u svetu. I cak veoma je proRuski ili na neki nacin objasnjava da je zbog Amerike ojacao savez Kine i Rusije. Sto uopste nije lose, jer Amerima je stalo samo do dominacije, i to po svaku cenu. Pogledajte sta su uradili Arapskom svetu.
Мали Ђокица
Прво: да су Руси хтели да убију Наваљног он не би ни стигао до авиона, а камоли до Немачке. Друго: да су помагали Трампу он би победио са 99,9% гласова. Треће: како би то Руси "платили"? Можете послати 10.000 атомски бомби на Русију. И шта? Загадили би планету за бар 50.000.000 година и нико не би остао жив. И то ако они не би послали свих 40.000 својих бомби на Америку. На сву срећу Америка још има паметних генерала бар као онај руски који није хтео да притисне дугме, и спасао свет катаклизме.
Мали Ђокица
@Дипломирани политиколог. Постоје разни подаци о броју бомби, али Американци кажу да Руси имају 4 пута више бомби. А за за сајбер напад је касно. Руси су одавно за важне ствари прешли, бар колико се зна, на писаћу машину и папир. А за санкције одговор може бити још ниже цене нафте или "хипер продукција" злата, рецимо. Падају берзе, а са њима и америчка привреда, преко ноћи.
Дипломирани политиколог
Како ће то Руси да "плате" је велико питање, ја типујем или на оштрије санкције или на огроман сајбер напад. Што се нуклеарног оружја тиче, Американци и Руси заједно имају око 12.100 бојевих глава (Руси око 6.300, Американци око 4.800, с тим што и једни и други активно распоређују по 2.000 отприлике). То је довољно да једни друге униште тачно 12 пута, а целу планету 4 пута. Само ако су потпуно малоумни ће се определити за ту опцију, јер просто нећемо више постојати.
Rade Stojkovic
Apsolutna istina. Svaka reč.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља