петак, 14.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 11.04.2021. у 18:00 Зорана Михајловић

Ако може „спремачица” зашто не би могло „инжињерка”

Употреба родно осетљивог језика појединцима делује као додатан „захтев” особа које се залажу за женска права, иако у реалности употреба оваквог језика подиже свест о значају једнакости жена и мушкараца, тиме што женама даје већу видљивост и препознаје њихове улоге и рад у свим сферама друштва
(Срђан Печеничић)

Тема родне равноправности је ових дана нарочито актуелна, посебно у светлу нових закона о родној равноправности, антидискриминацији и истополним партнерствима. Како бисмо се као друштво кретали у смеру друштвених и политичких промена и поштовања демократских принципа равноправности, важно је да о овим темама говоримо, али је једнако важно како се о њима говори. Употреба родно осетљивог језика је један од начина да у свој свакодневни живот уврстимо и да поштујемо принципе равноправности и једнаких права.

Често слушамо како родно осетљиво изражавање нарушава лепоту нашег језика и да нам није потребно, јер су све речи које се користе, биле оне исказане у мушком или женском роду примењиве и на мушкарце и на жене. Међутим, у нашем језику постоје многе речи, нарочито називи занимања, које се сада већ традиционално исказују у женском роду. Такве речи су „чистачица”, „куварица”, „касирка”, „васпитачица”, и углавном се ради о називима за занимања која су слабије плаћена и мање цењена. Зашто онда појединцима речи „директорка”, „председница”, „суткиња”, „инжињерка” парају уши и „штете” нашем језику? Да ли је то заиста до природе језика или до патријархалних образаца који не дозвољавају женама да буду препознате и присутне на позицијама моћи и утицаја?

Употреба родно осетљивог језика такође појединцима делује као додатан „захтев” особа које се залажу за женска права, иако у реалности употреба оваквог језика подиже свест о значају једнакости жена и мушкараца, тиме што женама даје већу видљивост и препознаје њихове улоге и рад у свим сферама друштва. Језичка дискриминација се у нашем друштву највише види управо у пословном окружењу, где је и даље „стандард” да се у мушком роду исказују занимања која се односе на руководеће позиције као што су директор, шеф, председник, управник. Ово указује на неравноправан положај мушкараца и жена и то је потребно променити како бисмо се развијали ка друштву једнаких могућности за све. Употреба језика који је родно дискриминаторан води томе да се ствара слика да су одређена занимања „резервисана” само за жене или само за мушкарце, а то је заиста недопустиво.

Најчешћи аргумент против употребе родно осетљивог језика је тај да је овај тип изражавања рогобатан и да није у складу са нашим језичким стандардима. Ипак, важно је нагласити да је језик промењив и да еволуира са друштвеним развојем, те је као такав показатељ стања друштва у коме живимо и, управо зато, треба да тежимо томе да мењамо норме језика које су штетне, а на које смо навикли. Употребом и промовисањем родно осетљивог језика ми подстичемо позитивну промену у погледу равноправности жена и мушкараца и дајемо већу видљивост женама у свим сферама друштва.

Ниједна жена не сме да осећа да су руководеће или друге традиционално мушке позиције њој недостижне, јер нису. Када почнемо да говоримо о председницама, истраживачицама, програмеркама, даћемо им већу видљивост и значај у друштву и схватићемо колико их заправо има око нас. На тај начин ћемо послати поруку свим девојчицама и девојкама да ниједна професија није искључиво мушка или женска, односно да могу да се остваре у било ком послу подједнако као мушкарци. Језик који користимо је добар одраз друштвених образаца и друштва у коме живимо. Родна равноправност је један од најважнијих циљева нове родно одговорне владе, те верујемо да је залагање за употребу родно осетљивог језика један од начина да се жене додатно оснаже и да им се да значај и признање које заслужују. Употреба родно осетљивог језика ће бити регулисана и новим законом о родној равноправности, који је тренутно у фази нацрта, а чије се усвајање очекује ускоро. Овај закон ће по први пут у домаћем законодавству дефинисати појам родно осетљивог језика, те прописати детаље о његовој употреби, са циљем да се допринесе борби против родне дискриминације у свим сферама јавног и приватног живота.

Друштво једнаких могућности је друштво за које се, верујем, сви залажемо и у коме желимо да живимо. Стога, верујем да је свакодневна употреба родно осетљивог језика користан „алат” за смањење јаза између мушкараца и жена, посебно у професионалном окружењу. Његовом употребом ми подстичемо позитивну промену у области родне равноправности на нивоу читавог друштва како бисмо креирали простор да се девојчице и жене оснаже и добију једнаке могућности да напредују у свим сферама пословног и приватног живота. А једино друштво, у којем и жене као и мушкарци имају једнаке могућности и услове да живе, раде и развијају се може да иде напред и то је будућност за коју се залажем.

Потпредседница владе и председница Координационог тела за родну равноправност

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари84
890bb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Снежана Добросављевић
Oва министарка многе и много "тешке" теме обрађује . Сећам се, кад је је избио инцидент у једној школи ( релација професор физике-ђак) одмах се огласила . А и ова тема је врло тешка и битна . Не знам како све то постиже.
Zoran Markovic
Ma divno je kada Amerikanci koji koriste engleski jezik u kome ne postoji polna odredjenost zanimanja (teacher je ucitelj i uciteljica istovremeno) puste ideju malim narodima ciji su jezici mnogo razvijeniji od engleskog, a mi se primimo na to pocnemo pricu. Meni cela ova prica lici na zamajavanje, odnosno na pitanje: Koliko smo spremni da se odreknemo svoje tradicije, jezika, ideja, cim neko preko bare pukne prstima?
Matko
I Amerikanci koriste ova "političko-korektna uputstva" gdegod i kadgod je to moguće, sada mnogo aktivnije nego ranije. Negde to ima smisla (kao i u srpakom: recimo - glumac i glumica) i u praksi je odavno, negde se ne prima baš tako lako!
Muzafer
A kako nazvati zenu koja lovi? Lovatkinja, lovica, lovavica. lovacica .. Ili jednostavno zena-lovac?
Radmila
За 8 година министровања, министарка Михајловић није стигла да организује доношење одлука о изради и усвајање планова са тачним локацијама и капацитетима мини хидроелектрана ... и сад је родна равноправност актуелна и важна тема ... јел се каже спинерка или спинер ?!?!?
Божидар Анђелковић
(НАТО база негде у Источној Европи, ових дана) - “Господине генералице, дозволите да се обратим!” “На месту вољно, госпођо транс-капетане!”, наређује брката НАТО генералица пискутавим гласом. “Када крећемо на Москву?” пита госпођа транс-капетан. “Па у јуну, то је бар јасно!” “Али, тада је кренуо и Хитлер ‘41. па се заглавио”, снебива се транс-госпођа официр. “Ма какав Хитлер, изгубио је рат јер су се његови (бело)светски финансијери преоријентисали на грофа Калергија,” објасни брката генералица.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља