четвртак, 24.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Високи пост – унутрашњи плеј

Ако су у тиму два врхунска плеја, спољашњи и унутрашњи Мока Славнић – Крешимир Ћосић, Александар Ђорђевић – Владе Дивац, Милош Теодосић – Никола Јокић тај тим је у најгорем случају други на свету. Само је потребна једна ствар. Та два плеја треба да надвладају личну сујету и да желе да играју заједно
Никола Јокић (Фото Н. Неговановић)

Постоје кошаркашке екипе које своју игру заснивају на игри бекова и њиховим шутевима споља и продорима  према кошу. Када бекови немају  шутерски дан њихови тимови губе. Са друге стране, постоје екипе  са добрим центрима који играју снажно испод коша и поентирају. Ако центрима нема ко да додаје  лопту такве екипе губе утакмицу.

У животу свака  лепота има своју хармонију и уравнотеженост. Тако је и у кошарци. Да би кошаркашки тим играо лепо, добро и побеђивао потребно је да има равнотежу (баланс) између унутрашње и спољашње игре. У фудбалу постоји задњи везни и предњи везни играч. Њих двојица диктирају игру, највећим делом у поседу имају лопту и упошљавају своје саиграче. У кошарци двојица играча који држе кључеве игре свога тима су два плеја. Унутрашњи и спољашњи плејмејкер. Сви су чули за плејмејкера. У буквалном преводу, онај који гради игру. О спољашњем плеју причају сви, али мало је људи упознато са унутрашњим плејом. То је заправо високи пост. Да би неки играч био одличан високи пост, или унутрашњи плеј, осим физичких особина мора да има изузетну индивидуалну технику, требало би да разуме кошарку (има висок кошаркашки И-ку)  да је храбар и да разуме правовременост и просторност ( тајминг енд спејсинг).

Како да препознамо да ли играч разуме кошарку? Једноставно, такав генијални кошаркаш игра лако, једноставно и ефикасно да се чини да тако може свако. Чини праве ствари у правом тренутку на правом месту. Прима лопту у стању троструке претње (шут, додавање или продор), шутира, додаје или  спушта лопту у дриблинг и  из продора у зависности од ситуације шутира или асистира. Тренер треба да препозна таквог младог играча и да му пружи апсолутну подршку и истрпи све његове грешке. Никако да на њега виче и да га држи на клупи јер на тај начин убија самопоуздање код младог кошаркаша. Код талентованих младих играча не инсистирати на игри у одбрани. Нико није постао велики кошаркаш  играјући одбрану. Сетимо се само како кошаркашки генијалци Теодосић и Јокић играју одбрану – никако.

Велики је проблем што у јуниорском узрасту високе младе кошаркаше одмах гурају да играју испод коша. Забрањују им да дриблају и од њих захтевају само да праве блокове ниским играчима и да после блока иду ка кошу где би евентуално добили лопту и убацили неки зицер. Тренери већ тада високе младе кошаркаше навикавају на игру „пик енд рол”. Ниски играчи до изнемоглости дриблају и шутирају. Од високих играча се захтева да скачу, праве блокове и трче. Због тога постоји велики недостатак високих добрих играча.

Како игра одличан унутрашњи плеј? Довољно је гледати Николу Јокића и уживати у његовој игри. Већ у самом пријему лопте Јокић зна распоред својих саиграча на терену. Ако треба чак и без хватања лопте из „одбојке” додаје  лопту играчу који утрчава према кошу или ниском посту. Ако га удвоје противнички играчи додаје лопту саиграчу који је слободан на линији за три поена. Американци то зову игра инсајд-аут. Јокић ће да шутне  ако се одбрамбени играч удаљи. Са друге стране ако га чува јако близу Јокић ће га обићи и поентирати или асистирати у зависности од ситуације. Ако неки од саиграча шутира увек полази на скок. Све ово изгледа једноставно и лако. Таквом начину игре Јокића нису учили тренери. Да је то могуће научити  тренери би учили и неког другог играча. То су таленат и памет  генијалног Николе Јокића.

Одличан високи пост са своје позиције (негде око линије за три поена изнад пенала) требало би да може да уради следеће:

Да шутне и по могућству убаци са добрим процентом шута

Да може да продре до коша у леву и десну страну и поентира

Да има преглед игре, одличну антиципацију и да асистира саиграчима

Да увек иде на скок

Да је способан да преводи лопту преко целог терена и по могућству развија контранапад

Када је набројано шта све високи пост треба да ради, јасно је зашто га треба звати унутрашњи плеј. Све то ради спољашњи плеј, осим што не иде на скок у нападу. Ако играч на позицији високог поста (унутрашњег плеја) нема једну од набројаних  пет особина он је само просечан играч. Савремена кошарка је препуна тих високих играча који су изузетно јаки и истетовирани. Како их препознати на терену? Стану на линију за три поена и праве блокове. Када приме лопту дигну је изнад главе и пивотирају без намере да погледају кош, а камоли шутну.

Нисам сигуран за годину, можда је била 1974. година. Популарни Жиле Радивоје Живковић (играч Црвене звезде) је на тренингу сваки пут када је прими подизао лопту  изнад главе. Тренер професор Александар Николић му је рекао:

„Жиле, не дижи лопту изнад главе. Изводиш самог себе из трипле трита ( трострука претња) позиције. Када дигнеш лопту изнад главе не можеш да шутнеш и кренеш у дриблинг, можеш само да додаш.”

То смо научили још 1974. године.  А  високи играчи се  и данас врте са лоптом на линији за три поена и не знају шта ће са њом. Још за њих кажу да после блока „одлично ролају према кошу”. То је заправо еуфемизам. Они су у ствари  просечни кошаркаши који  чак и спектакуларно закуцавају али су  као сви полуфабрикати јако  јефтини на кошаркашком тржишту.

Сетимо се човека који је био далеко испред свог времена и био тај први прави унутрашњи плеј. Крешимир Ћосић. После њега Владе Дивац, а сада Никола Јокић.  Запажене улоге на тој позицији су имали и Душко Савановић и Новица Величковић.

Ако су у тиму два врхунска плеја, спољашњи и унутрашњи  Мока Славнић – Крешимир Ћосић, Александар Ђорђевић – Владе Дивац, Милош Теодосић – Никола Јокић тај тим је у најгорем случају други на свету. Само је потребна једна ствар. Та два плеја треба да надвладају личну сујету и да желе да играју заједно. Остатак тима потребно је само да слуша и ради. И тренер треба да буде паметан да много не смета. У сваком добром тиму сами играчи знају ко држи висак, а ко меша малтер.

Примећујемо да и Партизану и Црвеној звезди недостаје унутрашњи плеј. Због тога јако тешко играју. Њихова игра се заснива на игри спољних играча. Ако имају добар шутерски дан могу да победе У Партизану још игра Новица Величковић који има 35 година и прошао је свој зенит. Уопште у кошаркашкој Србији једини високи играч који може достићи звездане висине је Алексеј Покушевски, који има само 19 година а већ игра НБА кошарку. Само да се подсетимо да се велики играчи не стварају. Они се једноставно рађају. Роди их мајка паметне и талентоване. Нажалост тренери воле само вредне и послушне младе играче. Паметни и талентовани играчи нису ни послушни ни много вредни и увек због тога имају проблем са оним тренерима који не разумеју кошарку.

Некадашњи кошаркаш београдског Радничког и репрезентативац Југославије

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари1
e329c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bojan
Sjajna analiza jednog pametnog bivšeg pleja. Ako smem, dodao bih samo da je još jedan veliki kvalitet naših unutrašnjih plejeva bio taj da kada uhvate loptu pod svojim košem mogu da otvore ubitačnu kontru pasom od 25 metara i više, samo ako neko od spoljnih istrči. Bilo je milina gledati kako cela skupocena postava Lejkersa ili posle Sakramenta trči u kontru. Zašto -- zato što znaju da ih Divac sve vidi i da ima precizni pas.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.