понедељак, 21.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Корона срезала профит банака за трећину

Зарада им је мања за чак 183 милиона евра и износила је око 390 милиона. – Разлог су резервације за потенцијално ненаплативе кредите
Фото А.Васиљевић

Банкарски сектор Србије пословао је у години короне са профитом, али ни изблиза оноликим као претходних година. Банке су 2020, пре опорезивања, зарадиле 46,1 милијарду динара што је око 390 милиона евра. Годину дана раније профит им је био 67,7 милијарди динара, такође пре опорезивања, што је износило око 573 милиона евра. Прерачунато, профит им се суновратиo за чак 32 одсто. Подсећања ради, у 2018. години банке су зарадиле око 600 милиона евра и то после опорезивања.

На списку банака које су пословале са профитом нема никаквих изненађења. Интеза је задржала лидерску позицију са зарадом од 9,5 милијарди динара која јој је смањена за 23,1 одсто у односу на годину раније. На другом месту је Уникредит са зарадом од 5,3 милијарде динара и падом профита од 35,52 одсто.

На трећем су збирно Комерцијална са својим новим власником НЛБ и њихове зараде лане су износиле 3,2 милијарде динара с падом од 65,83 одсто. На четвртом месту су такође две банке истог власника ОТП и Војвођанска чији је профит пре опорезивања био 1,2 милијарде динара и оне имају највећи пад профита од чак 88,84 одсто.

Шта је узрок пада профитабилности ове индустрије која, иначе, добро зарађује, односно пада приноса на капитал? У Народној банци Србије (НБС) кажу да je главни разлог то што су банке повећале резервисања за потенцијалне кредитне губитке у 2020. години.

„Нето резултат банкарског сектора пре опорезивања је у 2019. години износио 67,7 милијарди динара, а упркос неповољним околностима које су изазване пандемијом, задовољавајући ниво профитабилности банкарског сектора очуван је и у 2020. са нето резултатом пре опорезивања на крају прошле године од 46,1 милијарду динара. При константном порасту кредитне активности, наведени резултати остварени су уз знатно повољније услове финансирања привреде и грађана”, наводе из централне банке.

Додају да су, у условима потенцијалних ризика узрокованих ванредном здравственом ситуацијом светских размера, у 2020. години банке задржале опрезан и проактиван приступ процене очекиваних кредитних губитака и повећале су резервисања за потенцијалне кредитне губитке у 2020. што је и главни узрок смањења нето резултата банкарског сектора у односу на 2019. и последично приноса на капитал са 9,8 одсто у 2019. на 6,5 одсто у 2020. години.

Ненад Гујаничић, главни брокер куће „Моментум секјуритис” каже да је већина домаћих банака прошле године забележила пад профитабилности, а главни узрочник овог тренда су негативни ефекти ковида на пословање.

„Најпре, имале су удар на основни бизнис услед два мораторијума на кредите, а са друге стране извршиле су повећана резервисања за потенцијално ненаплативе кредите. Ова два фактора су пресудно утицала на смањење укупног профита банака за 32 одсто у односу на претпандемијску, 2019. годину. Такође, треба додати да су наставиле пословање у прилично негативном инвестиционом амбијенту пошто су камате остале на невероватно ниском нивоу па им је сужен маневарски простор за зараду”, објашњава Гујаничић.

Према његовој оцени, текућа година довешће до стабилизације прилика у банкарском сектору, али ћемо вероватно бити сведоци раста ненаплативих кредита с обзиром на то да ће негативни ефекти пандемије, нарочито на мале бизнисе, имати одложено дејство услед неколико пакета државне помоћи.

У Народној банци пореде и принос на капитал овдашњих 26 банака са онима у Европској унији.

„Уколико се посматра принос на капитал на нивоу ЕУ, он је, такође из наведених разлога, забележио смањење са 6,6 одсто у септембру 2019. на 2,5 одсто у септембру 2020. године (септембар 2020. је последњи расположив податак на нивоу ЕУ). Узимајући у обзир показатељ процењених кредитних губитака у односу на капитал, овај показатељ је забележио раст са један одсто у 2019. на 3,7 одсто у 2020. у банкарском сектору Србије, док је на нивоу ЕУ на основу последњих расположивих података повећан са 2,7 на 5,6 одсто, што додатно сведочи о знатно повољнијим макроекономским кретањима, адекватности свих предузетих мера у 2020. години и очуваној стабилности банкарског сектора у Србији”, наводе из Народне банке.

Коментари19
b9f8e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin - Istrijan-Schwabenländle
За Србију није чудо, нема праву банку, на западу банке управо сада одлично зарађују.
Mladen Jovanić
Banke su nepotrebni posrednik izmedju centralne banke i gradjana i privrede.One su se umetnule kao parazitski posrednik koji novac pozajmljen od centralne banke ,plasiraju po višestruko većim kamatama,isisavajući likvidnost od gradjana i privrede.Koliko je to drastično u Srbiji,vidi se po tome da je Belibor(u suštini referentna kamatna stopa NBS) 1%,a kamate na kredite gradjanima 10% godišnje.Marža banaka je 10 puta veća od stope po kojoj one dobijaju novac.
Pomozite, nemojte da ste sebicni
Jadne male banke. Hajde da se opet nasi penzioneri "dobrovoljno" odreknu po polivine penzije i pomognu jadne banke da prebrode krizu.
Поп ИОС и тристабанке
Требало би њима разбити монопол, односно растурити картел, тако што би им се увела здрава конкуренција. На пример, са барем 2-3 државне банке које би заиста биле сервис грађанима и привреди, са пристојним каматама и провизијама, по угледу на западноевропску праксу у банкарству.
vuk
Pope pa imali smo mi drzavne banke pa su ih mangupi razbucali ko dete zvecku.
Уа политичари
Банке нису индустрија. Не збирајмо бабе и жабе. Нису нити ће икада бити. То што они кредите зову "производом" нема везе са памећу и разумом. Предложио бих да држава ипак надокнади банкстерима ове губитке. Страшно је да губе толики новац. Нека узму од народа и дају банкстерима. Од секирације сигурно не могу да спавају ноћима. Нема бонуса, нема дивиденди, нема награда, нема. Само гола, бедна плата од милион динара. Како од тога да живе? Помозимо им.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља