петак, 14.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 03.04.2021. у 10:02 Маријана Авакумовић

Фриленсери који су зарађивали до 467 евра месечно не дугују ништа држави

Потраживања за порезе и доприносе за рад на интернету у последњих пет година биће умањена за неопорезиви износ од 32.000 динара и нормиране трошкове од 43 одсто, предвиђено је изменама закона на доходак грађана
Држава је начинила још један корак да помогне фриленсерима који су протестовали 16. 1. 2021. (Фото М. Спасојевић)

Влада Србије је пресекла и фриленсерима који су месечно из иностранства зарађивали до 467 евра, отписала петогодишњи дуг за порезе и доприносе. Неопорезиви износ прихода изједначен је са месечним минималцем од 32.000 динара, односно 384.000 динара годишње, а део прихода који је изнад тог износа умањује се за нормиране трошкове од 43 одсто од остварених прихода.

Ово је предвиђено изменама Закона о порезу на доходак грађана, које је влада усвојила у четвртак и ставила тачку на преговоре око измиривања заосталог пореског дуга. Предвиђено је да радници на интернету обавезе плаћају на 120 једнаких месечних рата, за примања остварена у периоду од 1. јануара 2015. до 30. септембра 2021. године.

Држава је начинила још један корак и уместо да неопорезиви износ зараде буде 18.300 динара, колико је понудила у уторак на састанцима са представницима удружења која заступају фриленсере, подигла је лествицу и неопорезиви износ изједначила са мималном зарадом. А приход изнад тог износа умањен је за нормиране трошкове од 43 одсто. Дуг је ослобођен камата и разложен на десет година, што је предложено још у фебруару.

Очекује се да ће предложена законска решења имати неутралан ефекат на буџет, имајући у виду да, на основу расположивих података Пореске управе, очекивани приходи по основу пореза и доприноса за период почев од 2016. закључно до јуна 2020. године, према предложеном решењу, износе око три милијарде динара колико би биле и обавезе према сада важећем законском решењу чија измена се предлаже – написано је у образложењу измена Закона о порезу на доходак грађана.

Предложена решења утицаће на физичка лица која остварују приходе од ауторских и сродних права као и по основу уговорене накнаде за извршени рад, на које се порез плаћа самоопорезивањем. Пореска пријава се подноси у року од 30 дана од истека квартала у коме су приходи остварени.

За раднике на интернету који су приходовали 500 евра месечно пореска оптерећења су од 2,05 одсто, што значи да би им дуг за претходни период био 123 евра или један евро месечно ако прихвате репрограм на 10 година.

Фриленсерима који су зарађивали 800 евра месечно следује порез 13,21 одсто. Они за пет последњих година по том основу дугују 1.268 евра, па када се разложи на 120 рата, плаћаће11 евра месечно.

Радницима на интернету чији су месечни приходи били 1.500 евра, следује пореско оптерећење од 21,89 одсто и укупни дуг од 3.939 евра или 33 евра месечно. За приходе од 5.000 евра, дуг би износио око 17.300 евра, односно 144 евра месечно за наредних 10 година.

Миран Погачар, представник Удружења радника на интернету, каже да се не слажу са владиним предлогом и да га не прихватају.

– Сматрамо да треба прилично да се измени да би био прихватљив. Неопорезиви део јесте повећан на 32.000 динара за порески дуг, али од октобра ове године за будућу пореску обавезу ће износити 18.300 динара и неће бити признати нормирани трошкови од 43 одсто. То ће бити велики трошак за оне који зарађују више од 400 евра – наводи Погачар.

Упитан колико фриленсера ће бити ослобођено плаћања пореског дуга после усвојеног предлога он одговара да према анкетама које су рађене више од 80 одсто фриленсера зарађује преко 400 евра.

Влада је почетком ове недеље, када је најавила нови модел за обрачун пореског дуга, саопштила да би на тај начин близу 80 одсто фриленсера било ослобођено плаћања било каквих пореза и доприноса.

Колико их тачно има који ће по овом моделу бити ослобођени плаћања пореског дуга зна Пореска управа, али то не саопштава. Нико још није рекао ни колико фриленсера заправо послује у Србији.

У јавности је најчешће спомињан број од око 100.000. Од представника фриленсера се могло чути током преговора да их је Пореска управа обавестила да је већ спремила око 40.000 позива за утврђивање прихода из иностранства, што не значи да их само толико има.

Коментари61
8ba48
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Suzana Ril
Jedno pitanje, ako je neko radio samo 5 meseci u 2020. god. sa mesečnom zaradom od 350 eura, platio sve poreze, doprinose i kamate prema prvim zahtevima i obračunima, da li će biti povraćaja novaca? Konkretno, moje dete je radilo.
Marko
Divide et impera.
Сима
Не контам , платиш доприносе за 5 година уназад , јел иде то у пензиони стаж уплатиоца ? Како се то води , где си био запослен итд ? Друго , плаћати доприноса за здраствено уназад , које вероватно ниси могао да користиш тада јер ниси плаћао доприносе , мало је чудно . Платити нешто што ниси ни теоретски могао да користиш јер си био незапослен је чудно крајње
jovo
gde.vi izvini ti zivis .Zdravstvo je besplatno u Srbiji za sve ako niste znali da vam kazem.Moze da se.racuna i u penziono ako .platis
Ivan
Nisam pravnik, ali meni je ovde nelogicna jedna stvar. Kako neko moze da te kaznjava retroaktivno po zakonu koji jos nije ni napisan.
Sale
Zato sto nije retroaktivno, Zakon o porezu na dohodak gradjana je iz 2001. godine. Prema tome, zakon je postojao, ali pojedinci su hteli da ga izigraju.
Stanojko
To sam i ja razmisljao, ali onda kad shvatis da je to nesto kao reket onda sve dodje na svoje mesto. Lep primer omladini, umesto da napisu valjan zakon, da regulisu status frilensera, njihove obaveze ali i obaveze drzave prema njima, da ova omladina na pocetku radnog veka bude ponosna na svoju drzavu i ostane ovde... Na zalost kao i uvek, gomila mladih, sposobnih i fakultetskih obrazovanih ljudi ce graditi neke druge drzave, koje ce nam se kao i uvek smejati na nasoj nesposobnosti.
Боро
Nemačka kompanija Continental automotive Serbia, dobila je skoro 28 miliona evra državne pomoći kao podsticaj za zapošljavanje 500 radnika u fabrici za proizvodnju automobilske elektronike u Novom Sadu. To znači da država po radnom mestu plaća 56.000 evra, što je jedna od najvećih subvencija koje je Srbija dala po radniku. Zašto Politika ovo ne objavi? Ovo je agencijska vest, nije nikakva tajna, država Srbija stoji iza toga. Zašto se ovo krije? Zar ovo nije za hvalu?
Cristal Maiden
Шта је за хвалу ? Да отима од сиромашних и да даје богатима ? 56000 евра ј по ранику је бар 5-6 година бесплатног рада за инвсетитора , који сви плаћамо кроз порез . Супер је тај капитализам , слободно тржиште , конкуренција и тако то , само је то једна велика окупациона лаж

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља