среда, 16.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Асиметрија економских односа између Србије и Хрватске

Српска влада не би требало да уводи било какве баријере за улагања у Србију, али мора исте услове да избори и за све овдашње бизнисмене, који желе да прошире посао у Хрватској. Али уколико ови напори не уроде плодом и настави се са овом асиметријом, требало би за будућу инвестициону сарадњу увести принцип реципроцитета
(Срђан Печеничић)

Економске односе између Републике Србије и Републике Хрватске неопходно је даље унапређивати, пре свега, решавањем неких отворених питања, као што су имовинско-правни односи предузећа и физичких лица (узурпација српске имовине због хрватског кршења Споразума о сукцесији), стварање услова за већи пласман капитала српских фирми у Хрватској, брже отклањање нецаринских и других препрека у међусобној трговини и др. Потребно је да се две земље које спадају у водеће економије овог региона, посвете развоју добросуседских односа и јачању сарадње, јер су односи Србије и Хрватске од значаја за целу регију.

Може се рећи да су економски односи две земље, ипак, бољи од политичких, који су и даље оптерећени неким бројним нерешеним питањима из прошлости, па због заокупљености политичким напетостима и сталним провокацијама из Загреба, не обраћа се довољна пажњу на збивања у економској сфери. Додатни  проблем је и пандемија вируса корона, која је тешко погодила балкански регион.

Робна размена  између две земље већ неколико година, почев од 2017, износи око милијарду евра годишње. У 2020. српски извоз износио је 574 милиона евра, а увоз 495 милиона евра. Један део пласмана у Хрватску је, у ствари, роба која се производи у хрватским фирмама у Србији.

Чињеница је да постоји велика неравнотежа у међусобним страним улагањима. Према подацима Агенције за привредне регистре, 2020. регистровано је 1.039 компанија у већинском власништву хрватских предузећа и грађана, а процене су да су хрватске компаније у Србију, иницијално и кроз пословање, инвестирале око 900 милиона евра. Подаци Централног регистра обавезног социјалног осигурања, показују да хрватске компаније у Србији запошљавају око 10.000 радника. У овој суседној земљи раније је било десетак српских инвестиција  у вредности од око 50  милиона евра. У последње  време ситуација се мења набоље, па према подацима НБС директне српске инвестиције у периоду од 2010. до 2020. износиле су око 109 милиона евра. Ако се обухвате и улагања која се плаћају са рачуна у иностранству, онда су укупне српске инвестиције у Хрватској износиле око 350 милиона евра.

У Србији послује велики број хрватских ћерки фирми и представништава, као резултат интензивнијег учешћа хрватских предузећа у приватизационим процесима у Србији. То је резултат стратешког приступа државе Хрватске српском тржишту. Бројне хрватске фирме су се, интензивним учешћем у приватизацији у Србији, позиционирале на домаћем тржишту после 2000. године, уз снажну подршку Хрватске привредне коморе. Због битно промењених услова пословања и извоза после уласка Хрватске у ЕУ 1. јула 2013. и иступања из Цефта споразума, поједине хрватске фирме су преселиле део производње у Србију. Тако данас добар део хрватских фирми има производњу у Србији за српско и тржишта осталих земаља Цефта, али и за извоз у Русију...

У Србији је створен повољан амбијент за стране улагаче, што се не може рећи за Хрватску. Званично, нема дискриминације у погледу страних инвестиција, али су бројни начини којима се отежавао пласман капитала пореклом из Србије. Разлози због којих су  српске фирме мало улагале у Хрватску су: неблагонаклоност према роби и инвестицијама из Србије, случајеви дискриминације српских предузећа у приватизацији хрватских фирми, бројне нецаринске баријере, споро елиминисање низа административних препрека (компликована законска регулатива, несређене земљишне књиге, превелики број дозвола и сагласности које треба обезбедити, споро решавање судских предмета, корупција и др.)

Хрватска је, у ствари, блокирала инвестиције из Србије, а куповала српске фирме. Према томе, инвестиције  између  две земље су, углавном, биле једносмерне. Од бивших југословенских република, за српска предузећа најприступачнија је БиХ (посебно Р. Српска), док је Хрватска најзатвореније инвестиционо тржиште за српске инвестиције, упркос томе што је Србија велики број компанија из области прехрамбене индустрије продала хрватским привредницима.

За улагаче из Србије није постојала ни повољна атмосфера у јавности, тако да део потенцијалних инвестиција није остварен из тих разлога. Било је неколико неуспешних покушаја приватизација хрватских фирми од стране српских предузећа, који су пропали због непримереног мешања хрватске државе у пословање и привреду, док поједини српски бизнисмени, ипак, успешно послују у Хрватској у области пољопривреде, туризма и хотелијерства.

Потребно је обезбедити већу проходност за српски капитал у Хрватској како би се уравнотежили економски односи. То се изгледа не може остварити на нивоу појединачних покушаја већ, пре свега, на високом државном нивоу, у вези са чим се очекује пуна подршка хрватских државних структура. Уколико би се стриктно увео принцип реципроцитета, који неки заговарају, то би водило избалансираним инвестиционим односима, али на нижем укупном нивоу, што би заштитило српске компаније. Зато није циљ да се сужава међусобна привредна сарадња, већ да се обостраним напорима што више повећа.

Поједини  српски привредници залажу се за нормалне, реципрочне, а не асиметричне односе, што је  одраз здравог патриотизма, који подразумева заштиту националних и државних интереса у свим, па и у сфери економије. Српска влада не би требало да уводи било какве баријере за улагања у Србију, али мора исте услове да избори и за све овдашње бизнисмене, који желе да прошире посао у Хрватској. Али уколико ови напори не уроде плодом и настави се са овом асиметријом, требало би за будућу инвестициону сарадњу увести принцип реципроцитета, па за хрватско улагање капитала у Србију, мора да се обезбеди исти износ и за српске инвестиције у Хрватској.

Заједничка је оцена да за економску сарадњу две земље има простора за њено даље унапређивање. Иако би технолошка повезаност из претходног периода, бивше заједничке државе, требало да представља једну од основа за покретање и обнављање виших облика привредне сарадње, мало је примера виших облика привредне, пословно-техничке сарадње, између предузећа из Србије и Хрватске, као што су заједничка улагања, кооперација и др. Простор за унапређење билатералне робне размене је велики, јер је у СФРЈ размена између две републике била око пет милијарди УСД, а  реч  је о компатибилним, а не конкурентним привредама, које имају заједничко наслеђе из привреде бивше државе.

Научни саветник – некадашњи помоћник савезног министра и копредседник Мешовитог међувладиног  комитета за економску сарадњу са Хрватском

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари11
d35d3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Asimetrija se odnosi na ''troskove proizvodnje''. Kako je poznato ''cena radne snage'' je vazan faktor za investicije. Posto je radna snaga u Srbiji jeftinija potpuno je razumljiva asimetrija.
Иван Грозни
Увек ће у односима земаља које се разликују у нивоу развијености постојати асиметрија у корист развијеније земље. Једноставно, развијенија земља (односно њене фирме и грађани) има више расположивог капитала за улагање у иностранство. Зашто су српски привредници толико запели да улажу баш у Хватску? Зашто нпр. не улажу у Румунију чије је тржиште много веће од хрватског?
Predrag
A, da nije malo kasno, jedno 20 godina? Sta je Vas, tacno, sprecavalo da ovaj tekst napisete pre 16 godina, recimo?
Dejan, autor clanka
D.J. autor članka U vezi pitanja čitaoca Predraga o neravnoteži ekonomskih odnosa sa Hrvatskom i zašto je članak tek sada napisan, obaveštavam ga da sam napisao o tome u poslednjih 20-tak godina veći broj članaka u raznim novinama, nedeljnicima i časopisima. U listu Politika, objavio sam bar 10-tak članaka na ovu temu poslednjih godina.
Бата
Ja sam tu nesrazmeru uočio još početkom 2000-ih, čak je i uvoz i saradnja sa firmama iz trećih država išao preko posrednika i zastupnika iz CRO ili SLO. Vremenom mi je postalo jasno da je u pitanju preslikavanje zapadnog političkog stava na ekonomiju: "Srbi su krivci za rat, ostali iz ex-YU su pravedni pobednici." Zato su zapadnjaci i kroz svoj neokolonijalni ekonomski upliv na Balkan iskazali kao neku "moralnu lekciju" gde su svojim štićenicima dali mogućnost da ekonomski iskoriste Srbiju.
nikola andric
Cudna logika. Na prvom mestu imovinsko pravo Srbije i Hrvatske ne razlikuje preduzeca po nacionalnosti. Sva preduzeca pravna lica u Hrvatskoj su hrvatska preuzeca i obrnuto. Oba imovinsla prava razlikuju samo izmedju fizickihi pravnih lica. ''Simetrija'' je bi trebalo da bude obrnuta posto je Hrvatska u EZ a Srbija nije. Dakle srpski prduzetnici bi iz Hrvatske imali direktni pristup evropskom trzistu sto nemaju iz Srbije.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља