среда, 23.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Месна индустрија се суочава са проблемима због пада потрошње

Продаја на домаћем тржишту смањена је за око 20 одсто. Туристички сектор је у минусу а грађани такође мање купују месо и прерађевине, каже Ненад Будимовић из ПКС-а
(Фото EPA-EFE/Sergei ilnitsky)

Док цене основних намирница попут житарица и биљних уља вртоглаво расту, пандемија је имала велики негативан утицај на домаћу, али и светску месну индустрију.

Према последњем извештају Организације за храну и пољопривреду (ФАО )  Уједињених нација, тржиште меса у 2020. претрпело је пад цена, а највећи утицај на то имала су ограничења највећих држава увозница меса услед економске рецесије, отежаног транспорта, пада потрошње, али и раста домаћих залиха. Неку врсту ограничења увело је 14 од 20 водећих увозница.

Та организација објавила је да је у овом сектору прошле године забележен просечан пад цена од 4,5 одсто у односу на 2019. и да појефтињење није заобишло ниједну врсту меса. Највећи пад забележен је код цена живинског меса (9,8 одсто), свињетина је појефтинила за 3,6 процената, а говедина за 1,4 одсто. Као додатни разлози таквог стања на глобалном тржишту наводе се и привремена затварања погона, смањење дознака из иностранства, пад прихода од туризма и извоза, што је умањило куповну моћ, али и потрошњу меса.

Како ће се оваква ситуација одразити на српску месну индустрију и, генерално, сточарство будући и да се наши произвођачи суочавају са падом откупних цена и потрошње?

Ненад Будимовић, секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа у Привредној комори Србије (ПКС) рекао је за „Политику“ да је ова привредна грана суочава са великим проблемима јер је производња остала на капацитетима из претходног периода док је потрошња значајно смањена.

– Потрошња на домаћем тржишту пала је за око 20 одсто. Туристички сектор је у минусу, а грађани такође мање купују месо и месне прерађевине. У првом делу 2020. било је доста препрека, од извоза до транспорта. Комора се доста ангажовала што се тиче процедура „зеленог пролаза” да би камиони ишли неометано. То је постигнуто, али не може то тек тако лако да се покрене - истакао је он.

Према његовим речима, друга отежавајућа околност јесте да је у другом делу 2020. дошло до повећаног увоза прерађевина и свињског меса за 25 до 30 одсто у односу на 2019.  годину.

– Све то се одразило на овај сектор, меснопрерађивачка индустрија је баш у великим проблемима - истиче Будимовић и додаје да у јануару јесте био нешто смањен увоз месних прерађевина у односу на исти период 2020.  године.

Сматра да је ово вероватно повезано и са потрошњом јер увозници нису из кланичне индустрије већ  је реч о трговинским ланцима.

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић недавно је изјавио да је наша пољопривреда, после 30 година, поново ушла на најзахтевнија тржишта попут Уједињених Арапских Емирата, Бахреина, али и Индије и Кине, а да се ускоро очекује и извоз у Вијетнам и Индонезију. На Блиски исток се рачуна и када је реч о јунећем и јагњећем месу.

Како је образложио, озбиљне количине јунећег меса кренуле су и пут Либана, док је Вијатнам, с 80 милиона становника, заинтересован за куповину свињског меса из Србије.

– То јесте добро и иницијатива привредника иде у том смеру. Међутим, процедуре усаглашавања ветеринарских сертификата за такозвана нова тржишта су дуготрајне и сложене, треба их реализовати. Што се тиче наших извозних могућности ту постоји реална шанса, али је све то мало на дугом штапу. Питање је колико привредници у овом сектору могу да издрже – каже Будимовић.

Додаје да Вијетнам, према званичним прогнозама, представља потенцијално добру дестинацију, али треба усагласити сертификате, потребно је да њихове инспекције дођу овде и обаве контролу, да одобре извозне објекте.

Кретање због пандемије је, како каже, отежано па се такви послови често стављају „на чекање” уз образложење да није одбијено али није ни регулисано. Према његовим речима, тржиште ЦЕФТА је најизвесније мада су и те државе затрпане производима из Европске уније.

Русија је, с друге стране, постигла самодовољност у производњи свињског и пилећег меса, чак живинско месо могу да понуде за извоз.

– А текуће обавезе за привреднике иду, енергија, плате, ремонт опреме, пореске обавезе... Турбуленције се дешавају, без обзира на то што је држава предузела кораке да то стање ублажи –  наглашава Ненад Будимовић.

Кина повећала увоз свињетине

Без обира на све ове показатеље глобални увоз меса у 2020. био је у порасту, превасходно због повећања наруџбина из Кине за 56,7 одсто у прошлој години. Углавном је расла кинеска набавка свињетине због обнављања државних залиха јер је та земља суочена са великим последицама ширења афричке куге свиња на својој територији.

У извештају ФАО се истиче да ово ипак није утицало на раст светских цена јер се већина земаља извозница суочавала са вишковима на сопственим тржиштима због слабије продаје услед затварања и других ограничења у вези са здравственом кризом.

Коментари13
b7412
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

M.pov.citaoc
Posle Corone, klimatskih ”promena” na redu je udar na hranu na globalnom nivou. Cilj je unistiti lokalne, male i srednje velike producente hrane, i zameniti sa velikim svetskim firmama koje ce snabdevati ceo svet hranom. Vec isprobano u Africi. Iza svega je, gledaj sucaja, B. Gate, a sve preko UN! Nego u RS cuvati svoje stocarstvo, svoju proizvodnju hrane u najvecem mogucem obimu.
Киза
Похлепа и жеља за брзом зарадом се пре или касније свакоме обије о главу! Годинама уназад, откупне цене "живе ваге" падају или стагнирају, док цене меса и прерађевина расту! Пошто "перпетуум мобиле" не постоји, морало је да пукне. Башка лош квалитет домаћих прерађевина без мириса и укуса! Српска месна индустрија је један од највећих увозника разних појачивача укуса и вештачког дима у Европи. Само кажем....
slobodan
Pre neki dan u istim ovim novinama pohvale koliko mesa izvozimo....
nena
da li je realno da cvarci kostaju 2400 dinara kilo?
Nikodin
Zna li neko koliko Srbija uveze mesa? Mesna indusrija u problemu, a uvoz nije. Šta je sa domaćim proizvođačima, oni nisu u problemu zbog ne kontrolisanog uvoza?
Trangefrange
Upravo je o tome rec u tekstu. Ali treba ga procitati, a ne komentarisati samo naslov. Tabloidno novinarstvo pogubno utice na nasu percepciju!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.