уторак, 18.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 30.03.2021. у 15:37 Оливера Поповић
ПОРОДИЧНИ ЛЕКАР

Лупање срца и бол у грудима због ковида 19

На ове тегобе пацијенти се жале већ на почетку инфекције, али кардиоваскуларне компликације обично се јаве око две недеље након појаве симптома – упозорава проф. др Бранко Белеслин, кардиолог
(Фото Unsplash/Darius Bashar)

Да ковид 19 није само болест која може да захвати плућа, већ да утиче и на срце и крвне судове постало је познато врло брзо на почетку пандемије. Особе које већ имају неку дијагнозу кардиоваскуларних обољења изложене су већем ризику да оболе од тешке форме.

Кардиолошке аспекте ковида 19 за „Магазин” објашњава др Бранко Белеслин, кардиолог УКЦ, редовни професор Медицинског факултета у Београду и члан Медицинске академије Српског лекарског друштва.

Он прво подсећа да утицај вирусних инфекција на срце није нова појава и није карактеристична само за вирус корона. Инфекције изазване вирусима грипа, ентеровируса или ХИВ-а, такође, могу да изазову оштећење срчаних ћелија и крвних судова. На пример, вирус грипа, код 10 до 15 одсто пацијената може да доведе до акутног миокардитиса (запаљења срчаног мишића), а ризик од настанка инфаркта миокарда је шест пута већи током и непосредно по завршетку вирусне инфекције.

Протеклих месеци и лаици су научили израз цитокинска олуја, која ову болест чини непредвидивом, а овај механизам деловања вируса је веома сложен.

– Вирус у ћелије улази путем ензима који конвертује ангиотензин 2, рецептора који се налази не само у плућима, већ и у срчаном мишићу и посебно крвним судовима. Ови рецептори се често налазе у повећаном броју код пацијената после инфаркта, с дијабетесом или хипертензијом, код којих је ризик од тешке форме болести већи. Механизам патолошког деловања вируса је вишеструк и обухвата оштећење ћелија посредовано цитокинима, упалу ендотела и микроемболије, директну ћелијску инвазију вируса и то доводи до компликација – објашњава наш саговорник.

Др Бранко Белеслин (Фото лична архива)

На болничко лечење због ковида 19 чешће стижу старије особе с придруженим болестима, најчешће с хипертензијом и дијабетесом, али др Белеслин упозорава да до оштећења срчаног мишића може да дође и код младих, здравих особа.

Значајан број пацијената има од почетка осећај лупања срца и болова у грудима. Кардиоваскуларне компликације се обично могу јавити око две недеље након појаве симптома, али се такође могу појавити врло рано, као и чак неколико месеци касније. То је и довело до препоруке да се оболелима од ковида 19 превентивно дају антикоагулантни лекови, који треба да спрече појаву и ширење крвних угрушака.

– Тромбоза (крвни угрушци) могу бити присутни код скоро 50 одсто критично болесних пацијената, али такође може бити доминантна карактеристика код пацијената са само благим респираторним симптомима. Тромботични догађаји – од плућних емболија, инфаркта миокарда до манифестација на другим органима – могу бити једине или доминантне манифестације ковида 19 – упозорава др Белселин.

Подсећа и да је у почетку постојала недоумица око потенцијалног неповољног ефекта појединих група лекова – АЦЕ инхибитора и блокатора ангиотензинских рецептора – који се масовно користе у лечењу хипертензије. Међутим, ове контроверзе су отклоњене пошто није доказано да носе штетан ефекат на појаву и исход инфекције, тако да се могу безбедно користити.

Вирус корона може изазвати оштећење ћелија срца на шта указују лабораторијски налази повишеног тропонина, али лекарима је важан знак упозорења, још један специфичан биомаркер. То је НТ-проБНП, као, такође, показатељ оштећења и оптерећења срца. Осим тога могу да се јаве и аритмије.

Последице дугог лежања

Озбиљне компликације јављају се у виду плућне емболије или тромбозе дубоких вена, а њиховом настанку доприноси између осталог и и дуготрајно лежање.

Плућне емболије се јављају код готово половине критично болесних пацијената, а тромбоза дубоких вена код четвртине. Ове компликације се чешће откривају у касним фазама болести, неретко и после изласка из болнице, али нису искључене ни на почетку.

Код значајног броја пацијената, посебно код жена, различити симптоми се задржавају и после акутне фазе и нарушавају  квалитет живота. Реч је и такозваним продуженим ковид симптомима, а у највећем броју случајева они се повуку током неколико недеља. Ипак, препорука је да се ови пацијенти пажљиво прате најмање следећих пола године.

На болничко лечење стижу старије особе, обично с дијабетесом и хипертензијом
 (Фото EPA/Simone Venezia)

Колико је важан Д-димер

– Део пацијената с плућном емболијом и дубоком венском тромбозом је асимптоматски или има неспецифичну клиничку слику. У лабораторијским анализама, Д-димер, фибриноген и други коагулациони маркери, који указују на тромбоемболијске компликације, углавном су повишени код пацијената с ковидом 19, што отежава успостављање прага који би указивао на даље допунске тестове код асимптоматских пацијената. Због тога је током целог тока болести, али и после изласка из болнице, неопходно мислити на појаву ових компликација и пратити посебно ризичне пацијенте – подсећа проф. др Бранко Белеслин.

 Он упозорава да питање повишених вредности Д-димера остаје отворено и код пацијената после отпуста из болнице. Подсећа да бе лечимо Д-димер, већ пацијента, али да се неколико текућих студија баве истраживањем каква би антикоагулантна терапија била оптимална и потребна после изласка из болнице. Истраживања се углавном односе на примену мањих доза новијих антикоагулантних лекова, али на консензус и јединствену препоруку се још чека.

Опрез с магнетном резонацом срца

– Магнетна резонанца срца је важна у дијагностици и процени оштећења срчаног мишића. Прва истраживања су показала да постоји одређени степен оштећења срца код чак 70 одсто пацијената после прележаног ковида 19, а код око 30 одсто видљиве су и мање ожиљне промене на срцу. Међутим, неопходан је велики опрез при разумевању ових налаза, јер највећи број пацијената има минималне ожиљне промене, које највероватније  неће имати последице на рад срца и појаву тегоба. Баш из ових разлога, само одабране пацијенте, за које постоје јасни клинички разлози, треба упутити на снимање магнетном резонанцом да би се избегли „лажно позитивни” резултати – упозорава наш саговорник. 

Постепени повратак спорту

Многе пацијенте занима када ће моћи поново да се врате спорту или рекреативним активностима, а то зависи од пажљиве процене текућег клиничког стања, тежине и трајања ковида 19, од ЕКГ-а и ултразвука срца, као и лабораторијске анализе тропонина. Поједини спортови, односно спортисти, као што су кошаркаши(посебно тамне пути), носе већи ризик да се појаве неке срчане тегобе.

Да ствари не изгледају толико лоше показује и скорашња анализа података на близу 800 америчких професионалних спортиста, који су били позитивни на корону, али су имали или благу инфекцију или су били без симптома. Код само петоро, односно код мање од 1 процента уочени су знаци оштећења срца и миокардитиса и бављење спортом им је привремено забрањено.

Међутим, код свих пацијената, а посебно код оних који су имали тежу форму болести повратак физичким активностима треба да буде поступан, а у процени стања могу, а понекад и треба, да се обаве допунске претраге: тест физичким оптерећењем, холтер ЕКГ и магнетна резонанца срца.

Операције се одлажу

– Скорашње истраживање на преко 140.000 пацијената у више од 100 земаља показало је да је, кад год је то могуће, пожељно одложити планирану хируршку операцију пацијената и то најмање за шест недеља (месец и по дана) од прележане инфекције – наводи др Белеслин.

Сарадња са Медицинском академијом СЛД

Низ чланака о постковиду настао је у сарадњи с Медицинском академијом Српског лекарског друштва. Медицинска академија СЛД окупља најистакнутије лекаре, који активно учествују у свим дешавањима у нашем здравству, помажу оболелима, али дају и свој научни допринос да се нове појаве у медицини осветле с аспекта различитих специјалности, тако да Медицинска академија припрема и симпозијум који ће се бавити постковид синдромом.

Коментари0
69f8c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља