уторак, 18.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 26.03.2021. у 22:35

У гудурама Америке

Скулптура „Yugo Amerika” Радоша Антонијевића (Фото: КомуникАрт)

Изложба „У гудурама Америке” биће организована од 8. до 30. априла у биоскопу „Балкан” и представиће радове три аутора: видео-рад „Звуци родног краја” Младена Миљановића, скулптуру „Yugo Amerika” Радоша Антонијевића и инсталацију „Америка” Ненада Малешевића, саопштио је организатор, преноси Танјуг.

Назив изложбе прави јасну опаску на наслов романа Карла Маја „У балканским гудурама”, у ком се Балкан стереотипно тумачи као дивља, неукроћена територија у којој владају насиље и разбојништво. Инверзијом стереотипа и увођењем личног, колективног или историјског искуства, ова поставка гради се на преиспитивању значења топонима и појма Америка.

Изложбу је продуцирала Фондација „Саша Марчета”.

Ксенија Самарџија, кустоскиња изложбе и директорка фондације, напомиње да ова поставка нуди остатке, проживљене и прерађене садржаје: оно што је остало од великих историјских наратива.

„Фондација ’Саша Марчета’ подржала је организацију ове изложбе са намером да у тренутку када се тектонским променама мењају социјални, политички, етички наративи, разматра питања последица, шта долази након драматичног искуства и где се данас налазе утопијске обале слободе”, казала је Самарџија.

Стеван Вуковић, историчар уметности и члан програмског савета Фондације „Саша Марчета”, у каталогу изложбе наводи да кроз тематску спрегу радова на овој изложби се ствара слика о имагинарној Америци, која служи као неки спољашњи орјентир, то јест као нека врста другости у односу на свакодневицу живљења у „балканским гудурама”.

„Звуци родног краја” Младена Миљановића је петнаестоминутни видео и представља ресемнатизацију уметничког који узима и комбинује већ постојеће изворне песме ‒ различите верзије исте песме „Направила Америка од Босне државу”, аутора Анте Бубала. Простор песме и уметничког користи се као потенцијал неутралног простора и платформе културе у којем је могућа свака врста споја, јер је то простор на који сви полажу право, али нико није његов апсолутни власник. Рад је снимљен у мају 2018. а продукован 2019. у сарадњи са филмском екипом Грега Блекеја, аустралијског режисера са адресом у Берлину, а аутор фотодокументације је Немања Мићевић.

Метална скуплтура „Yugo Amerika” настала је 2019. године и представља шкољку аутомобила „југо” исечену и сужену по оси симетрије. Од 1985. до 1992. године, у кампањи под називом „Yugo Amerika”, трајао је извоз овог аутомобила у Сједињене Америчке Државе. Без обзира на то да ли је, како су га оценили у Америци, најгори аутомобил свих вемена, он обликом и називом остаје дубоко интегрисан у конструкције нашег идентитета, и у Србији има култни статус.

Инсталација „Америка” Ненада Малешевића обухвата три фотографије, хиљаду цртежа и једну поштанску марку. Серија цртежа је започета 2015. године и садржи десет књига, тј. свезака. Мотив је скулптура надомак Њујорка, на Острву слободе, позната као Кип слободе. Фотографије су снимљене фебруара 2019. године на Острву слободе, у 53. њујоршкој улици и у Метрополитен музеју.

Цртежи су изведени према илустрацији Кипа слободе са поштанске марке официјелног назива „Статју ов либерти” дате у оптицај 1961. у Бафалу, у држави Њујорк, а купљене у Земуну 2011. године.

Коментари1
c511b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dusan1
Koliko ja znam Jugo se izvozio u Ameriku a ne obratno ! Tako da ako ga je trebalo prepravljati za Američko tržište , onda je trebalo da se proširi na XXL a ne da se suzi na S meru ;)

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља