Недеља, 19.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Потрошаче највише мучи како да плате рачуне

Истраживање Европске комисије показало да у пандемији 38 одсто купаца брине да ли ће моћи да измири месечне обавезе, док су 42 процента они који већ дуго одлажу веће куповине
Фото ЕПА ЕФЕ Х.А.

Пандемија је оставила велики траг на потрошаче, главни је утисак после обележавања Светског дана потрошача. За разлику од претходних година када су удружења широм света промовисала права потрошача и нове прописе, овог 15. марта највише се говорило о променама навика и тешкој материјалној ситуацији грађана услед здравствене кризе која траје више од годину дана. 

Најновије истраживање Европске комисије, спроведено крајем прошле године, показало је да 38 одсто потрошача данас брине да ли ће моћи да плати рачуне, док је 42 процената оних који већ дуго одлажу веће куповине. 

– Позитивно је то што више од половине анкетираних има на уму животну средину те купује еколошки прихватљиве производе. Спремни су да издвоје више новца, за производ који ће трајати дуже – рекао је Дидијер Рејндерс, комесар за правосуђе ЕК. 

Шта је још показало најновије истраживање ЕК? Пре свега да је 71 одсто потрошача куповало преко интернета у 2020. Иако је плаћање месечних обавеза нешто што је бринуло већину, ипак постоји разлике између држава чланица. У неким, попут Грчке, Кипра, Румуније, Француске, Шпаније, Бугарске, Пољске... такви проблеми оптерећују више од половине грађана. У Гркој се чак 70 одсто њих изјаснило да им је то највећи проблем. Међутим, у западним државама ЕУ финансијска забринутост није била тако изражена. Рецимо, у Шведској проблем с плаћањем рачуна имало је тек седам одсто грађана.  

Истраживање је показало и да је ниво познавања потрошачких права изузетно низак. Грађани више верују да ће трговци да им реше проблеме него што имају поверења у јавне инситуције. 

– Поједине владе гасе саветовалишта за потрошаче, а удружењима угрожавају рад нестабилним финасирањем – изјавила је хрватска европарламентарка Биљана Борзан, која се највише бави питањима заштите потрошача. Она је напоменула да је Хрватска на европском дну када је реч о правима потрошача и да њихова влада мора боље да заштити грађане, као слабију страну у односу са трговцима. 

Европски потрошачи су у току протекле године највише куповали у локалним радњама. Ниво поверења у малопродају је доста висок (80 одсто), док је знања о правима и даље ниско – 27 процената, као и број оних који су сматрали да могу легитимно да уложе жалбу. Словаци, Пољаци, као и грађани Литваније, Шпаније и Данске набоље познају своја права, док је само 12,6 одсто потрошача у Хрватској упознато са поступцима решавања спорова, што је уједно био и најлошији резултат на нивоу уније. 

Интересантно је и како грађани ЕУ виде наредну туристичку сезону. Влада скептизизам и већина (80 одсто) не планира путовања док се здравствена ситуација у њиховим државама не смири. Ту предњаче скандинавске земље, али је ситуација слична и у другим чланицама. 

После оваквих резултата, ЕК закључује да ће потрошачи играти у велику улогу у економском опоравку ЕУ, као и зеленим и дигиталним транзицијама које следе, због чега мора да се инсистира на њиховој максималној заштити и враћања поверења у инситуције. 

Младен Алфировић, правни саветник Националне организације потрошача Србије (НОПС), истиче да ако је ситуација у ЕУ оваква, када је реч о поверењу у институције и могућност остваривања права, онда у Србији, како је рекао, може бити само лошије.   

– Нови закон чекамо већ годинама, било је најава и за прошлу, али је одложено. Најављује се да ће бити измењен ове године, али видећемо – каже он и додаје да је део иницијатива НОПС-а усвојен, али кључни захтеви још нису. 

– Тражимо да се ускладе секторски прописи са Законом о заштити потрошача, посебно у области енергетике и комуналних делатности, како би се довеле у ред услуге од општег економског интереса – истакао је Алфировић. 

Према његовим речима, највећи број приговара у 2020, односио се на промене навике потроша изазване пандемијом. Због нагле експанзије онлајн трговине неке делатности нису успеле то да испрате, попут куриских служби.

– Велики број жалби имали смо и у сектору туризма. Ушли смо у зачарани круг, сада је питање да ли ће грађани уопште моћи да искористе заменске ваучере или ће остати без новца у случају затварања већег броја туристичких агенција – рекао је Младен Алфировић.   

Када је реч о проблемима са немогућношћу да плате рачуне, од чега страхују у Европској унији, он каже да конкретно таквих жалби није било, што не значи да и наши грађани нису у таквој ситуацији, будући да је велики број њих остао без посла у пандемији. 

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
''Bolest zaduzivanja'' je u najgorem stanju kod drzava. Da li postoji ''jedna jedina'' bez dugova? Zar to ne treba naznaciti ili opisati kao ''duznicka kriza''? Ali dugovi kako god opisani, kategorisani ili predstavljeni pretpostavljaju potrazivaoce. Takozvane ''dve strane'' svakog ugovora pa, sledbeno, i zajmovnog. Valjda se kod dugova ne zamisljaju samo gradjani? Oni se, sledbeno, nazivaju ''privtni'' i ''javni''. Amerícki javni je trideset hiljada milijardi dolara.
Божа
И у Немачкој је опала потрошња на ниво из 1970те године, тврде статистичари.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.